Говорне игре у раду на развоју деце
4
облици гукања исти су свуда у свету, јер сва деца поседују исти гласовни апарат и у стању
су да произведу исте звукове, без обзира да ли се они користе у његовом матерњем језику.
У почетку (крајем првог месеца) дете оперише са 30, а око трећег и четвртог месеца са 120
различитих гласова. Ти гласови само делимично личе на артикулисане гласове неког
језика, и многи од њих ће постепено нестајати (они који се не чују у говору средине), а
током седам наредних година дете ће савладати изговор свих гласова матерњег језика или
језика средине у којој живи. Прво се у дечјем "говору" појављују вокали и то редом А Е И
О У, затим, при крају првог месеца, гутурали К Г Х, а последwи се јављају уснени
сугласници М Б П.
Током прва три месеца, гласови се јављају спонтано и не разликују се код деце
различитих народа, они су истоветни и код деце глувонемих родитеља (период спонтане
вокализације), а затим почињу први облици социјалних реакција детета и започиње учење
језика средине. Дете излази из фазе “универзалне фонетике” и почиње да везује звучне
целине за одређена значења, приближно говорној пракси одраслих око њега, тј. започиње
да учи специфични језик средине
У првих шест месеци дете прође кроз период плакања, затим гукања (гу, агу -
изражавања задовољства, ситости, удобности) и тепања (ма-ма, ба-ба, па-па). Одшестог
месеца дете улази у фазу разумевања туђег говора, које се скоро до краја прве године тиче
разумевања звучних вредности говора и тек покоје речи (дете реагује на топао и весео
глас, на повишен тон, на грдњу и сл.). При крају прве године живота, говорни органи
детета оспособљени су и спремни за изговарање артикулисаних гласова. Правилну
артикулацију гласова условљавају: нормално развијени говорни органи, узраст,
емоционална и социјална стабилност, ментална развијеност, слух, средина у којој дете
одраста. На почетку друге године дете већ разуме смисао кратких и једноставних
реченица (Идемо на спавање, Идемо у шетњу, Кажи тети па-па...). У првој половини друге
године, у говору деце јавиће се прве речи, али је код детета врло развијено невербално
изражавање. Дете разуме и извршава једноставније налоге - Донеси лутку, Стави на сто;
оно може да прати "читање" сликовница, да запамти и разуме једноставне стихове.
Дечји говор је везан за ситуацију у којој се говори, за сада и овде, али у трећој
години дете може, и треба га све више подстицати на то, да прича и о нечему што му се
раније догодило, а није превелик захтев и да преприча краћу причу коју је више пута чуло.
Прве речи јављају се у 15-16. месецу (код неке деце и раније, код друге касније), али ако се
прве речи не јаве у периоду од 24. до 36. месеца, говоримо о закаснелом језичком развоју,
чије узроке треба да утврди стручњак. Девојчице прву реч изговарају пре дечака и њихов
укупан језички развој у почетку је бржи, али већ на узрасту од три године не постоје
разлике у језичком статусу између дечака и девојчица.
Говорне игре у раду на развоју деце
5
Са три године дете би требало да правилно изговара све вокале и 66% консонаната
(стабилан и увежбан изговор, правилан изговор у свим положајима у речи и у сви
гласовним комбинацијама). До краја четврте, али није неуобичајено и до шесте године,
дете ће да савлада изговор: р, л, љ, њ, затим парова ћ-ђ, ч - џ и, најзад, парова с - з, ш - ж. На
узрасту од три године дете већ користи све врсте речи, али је још увек изражена
доминација именица. Дете користи једнину и множину, и поседује изузетну осетљивост
(корњач је мужјак корњаче; пшеница је мама,); осећа функцију предлога у префиксима
(Отпрљај ми руку; Вико, вико и навико;).
У даљем периоду развијају се обележја и односи узрочности и савладавају се
падежи. У говору деце на узрасту од четири године, јављају се готово сви типови
граматичких решења, мада нису усвојени сви детаљи. Око шесте-седме године савладана
је већина падежа и сложених глаголских облика, али дете у 95% користи презент, а од
падежа најчешће номинатив и акузатив. Падежне конструкције су редовно упрошћеније и
једноставније, а није ретко ни замењивање падежа (локатив акузативом — Глава човека је
једна округлина на човека).
Дужина реченице мења се са узрастом, тако што у свакој години постоји прираштај
од једне речи. Просечна дужина реченице на узрасту од 5 година је 5 речи, од 7 година 7
речи. Дете на тим узрастима може конструисати и дуже реченице, али оне нису типичне.
Исто тако, из разлога што у вербалној интеракцији учесници имају подједнак увид у
ситуацијски контекст, уместо сложенијих, деца користе краће и једноставније форме, иако
познају сложеније. Тако се, на пример, место и начин вршења радње чешће означавају
прилогом, а не падежним или реченичним конструкцијама, месном или начинском
реченицом (Стави једног ту, а не Стави једног под сто; Хоћеш овако да ти покажем,
уместо Хоћеш да ти покажем како то да урадиш).
Због сложености синтаксичког обрасца, могло би се претпоставити да су погодбене
реченице ретке на овом узрасту, али се оне врло често јављају у дечјем говору, јер деца
своје понашање условљавају понашањем другог и на тај начин одмеравају свој статус
(Ако ми не даш лутку, нећу ти дати чоколаду, Ако неко то једе, онда иде у болницу).
ГОВОРНА КУЛТУРА
Култура говора подразумева добро познавање матерњег језика, као и способност
говорника да се на најбољи начин, примерено датој ситуацији, ефикасно служи језичким
Говорне игре у раду на развоју деце
7
организовани систем знакова који има комуникативну вредност). Друштвена правила
одређују језичку употребу према контексту, нпр. избор израза за поздрављање : Ћао –
Здраво – Добар дан; обраћање на ти/Ви.
Језик зависи од степена образовања професионалне оријентације, од припадности
одређеној социјалној групи, од средине (сеоска/градска). Култура говора обухвата и
прагматичке принципе учтивости у вербалној комуникацији. Принцип кооперативности
испољава се у захтевима:
квалитета – говори само истину
квантитета – говори само онолико колико је потребно да би се пренела
информација
релевантности – држи се теме
начина – говори јасно.
Култура изражавања подразумева и културу слушања, која подразумева
поштовање саговорникове личности и говорну толеранцију. Слушајмо друге, уважавајмо
њихово мишљење. Ако се то не поштује, онда нема ни комуникације, већ се дијалог
претвара у монолог.
Естетски аспект културе говора утиче на развијање естетских осећања и код онога
који говори и који слуша. Говорникова мисао ће успешније бити пренета уколико је говор
правилан и леп. Естетски аспект културе говора постиже се стилским вредностима,
бираним речима, стилским фигурама. Стилска средства не могу много да помогну ако
говор није мисаоно богат и логичан.
Естетски аспект културе говора највише долази до изражаја у интерпретативном
читању и рецитовању, у драмском казивању, у говорничкој вештини. Може да се испољи
и у свакодневном говору - у пажљиво бираним речима, у правилном изговору, у гласовној
структури речи ( правилна употреба заменичко–придевског облика са покретним
вокалима а, е, у – и без њих: лепог и лепога, нашег и нашега, овом и овоме, нашем и
нашему; доброга говора / доброг говора; овоме младићу / овом младићу. Да би говор
испунио своју естетску функцију, мора да буде: осмишљен, правилан, течан, музикалан,
лексички богат, разноврсан.
Нивои културе говора
Култивисан говор
Естетски обликован говор
Уметнички изграђен говор – сценски говор (језик позоришне, филмске и
радио сцене)
