1
AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA JUŽNA SRBIJA
ODSEK VISOKA POSLOVNA ŠKOLA LESKOVAC
SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA TURIZMA
Lovni turizam
Student: Jovan Tasić
Broj indeksa: 190
Profesor: Jovan Kitanović
Leskovac 22.03.2023.
2
SADRŽAJ
UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
REKREATIVNI LOV U SVETU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
REKREATIVNI LOV U SRBIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
ORGANIZOVANJE LOVNOG TURIZMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
LOVNI TURIZAM LESKOVAC. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
RIBOLOV. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
ZAKLJUČAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
4
REKREATIVNI LOV U SVETU
Danas uglavnom pričamo o rekreativnom lovu, sportu ili hobiju, a možemo ga
podeliti na:
lokalni lov - lovac lovi na prostoru gde i živi i
turistički lov - lovac lovi na prostorima van svog uobičajenog okruženja, pri čemu
plaća različite usluge kako bi svoj lov uspešno realizovao.
U okviru rekreativnog lova (lokalnog i turističkog), posebno se izdvaja trofejni lov,
koji je najisplativiji za svako lovište, jer se cena odstrela visokotrofejne divljači kreće
po nekoliko desetina hiljada evra1 (npr. za kapitalnog jelena), pa jednim takvim
odstrelom lovište može da obezbedi hranu i lekove za buduće generacije divljači,
odnosno za određene gazdinske mere u lovištu. Kod takvih lovova se vodi briga o
čuvanju (prepariranju) lovačkog trofeja (koža, rogovlje/kljove saili bez glave), pri
čemu se često sam trup koristi kao hrana. Trofejni lov ima puno sledbenika, ali i
čvrste protivnike, pre svega zbog lovokrađe, što je naročito prisutno u zemljama
Afrike, Azije i Južne Amerike, a u prošlosti su zbog njega izumrle mnoge životinje ili
su dovedene na rub istrebljenja (npr. crni nosorog, javanski tigar, tasmanijski tigar).
Tu se često u centar rasprave stavlja i moralnost samog lova, odnosno odsustvo
humanosti prema životinjama, što je opravdano ako se radi o narušavanju stanja
populacije divljači i o sivom tržištu. Ali, ukoliko se divljač planski uzgaja i selektivno
odstreljuje, lokalno stanovništvo i sama država mogu osetiti odlične ekonomske
efekte, na račun kojih se i populacija lovne divljači može održavati, pa i uvećavati. U
SAD-u, Kanadi, Evropi, Australiji učesnici lokalnog lova su uglavnom članovi
nacionalnog lovačkog udruženja ili sličnih organizacija. Da bi neko postao član
lovačkog udruženja, mora da polaže lovački ispit i dobije licencu. To podrazumeva i
plaćanje godišnje članarine, plaćanje usluga lova koje dobije i preduzimanje
određenih godišnjih aktivnosti u lovištu u cilju održavanja optimalnih uslova za
divljač (podizanje/popravka ograde, postavljanje i održavanje hranilišta, solišta,
pojilišta, hvatanje pasa lutalica i predatora, spasavanje divljači u teškim vremenskim
uslovima (požar, poplava i dr.), iznošenje hrane itd. Rekreativni lov u Evropi je
veoma prisutan, što potvrđuju podaci Federacije asocijacija za lov i zaštitu (FACE –
FACE: Federation of Associations for Hunting and Conservation of the European
Union), koja navodi da je u okviru država Evrope u 2010. godini registrovano oko
sedam miliona lovaca (rezidenata). FACE je nevladina organizacija, osnovana 1977.
godine, koju čine udruženja nacionalnih lovaca iz 35 evropskih zemalja i koja ima
svog predstavnika u Evropskom Parlamentu. Upoređujući osnovne karakteristike i
pravila lova u Evropi, kao i odnos broja stanovnika i lovaca u državi, moguće je
identifikovati pet područja: 1. Latinsko područje i Irska – lov je prisutniji kod
ruralnog stanovništva i među srednje-ekonomskom klasom (najviše usmeren ka sitnoj
divljači). Prosečno svaki 40-50. stanovnik je lovac. 2. Skandinavsko područje – lov je
spontana razonoda, rasprostranjena kroz sve socijalne kategorije i podjednako
zastupljena među urbanim i ruralnim stanovništvom. U ovoj oblasti je svaki 20-30.
stanovnik u proseku lovac. 3. Anglosaksonska područja – još uvek je prisutan veliki
broj lovaca u ovim oblastima. Tradicija lovstva je usko povezana sa nekadašnjim
feudalnim sistemom i sportskog je karaktera. Stilsko gađanje meta i grupni lovovi su
posebno cenjeni među višom klasom – plemićima. Ruralno stanovništvo i srednje-
ekonomska klasa su uglavnom uključeni u hajke i lov na sitnu divljač. 4. Srbija,
Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Estonija, Letonija, Češka,
Slovačka i Mađarska – slične prirodno-geografske, društveno-geografske i lovne
5
karakteristike (načini lova, sezona lova, kodeks ponašanja lovaca, itd.), što će
detaljnije biti prikazano u lekciji, s obzirom da Srbija pripada ovoj grupi. Odnos broja
stanovnika i broja lovaca se na nivou država kreće od 1:91 (npr. Slovenija) do 1:190
(Mađarska). U Srbiji je odnos 1:126. 5. Nemačka (1:233) i Nizozemska (1:618) –
upražnjavanje lova zahteva visoke novčane prihode. Lov predstavlja kompleksno
efektivno pridržavanje ustanovljenih kodeksa. Pravila i aspekti menadžmenta lovstva
koji se primenjuju u mnogim evropskim zemljama potiču upravo sa ovih područja
(Pinet, 1995). U SAD-u se procenjuje da ima oko 14 miliona lovaca (članova domaćih
lovačkih udruženja) koji upražnjavaju tu aktivnost svake godine. Prosečna starost je
oko 42 godine, a odnos žena prema muškarcima koji love je 1:9, što znači da ima oko
1,5 milion žena lovaca (The National Shooting Sports Foundation Research
Department, 2010). Oko 80% njih živi u velikim gradovima. Pretežno se lovi krupna
divljač (89,3%). Što se tiče država SAD-a, najviše je registrovano lokalnih lovaca u
Teksasu (preko milion), NJu Jorku i Viskonzinu; a u pogledu registrovanih lovaca
turista, na prvom mestu je država Južna Dakota (oko 150.000), pa Viskonzin i
Kolorado. Rekreativni lov u SAD-u je značajan segment privređivanja, što potvrđuju
sledeći podaci: Lovci godišnje potroše preko 38 milijardi dolara Zahvaljujući
rekreativnom lovu u SAD-u je otvoreno preko 680 hiljada radnih mesta Kroz takse se
godišnje sakupi 11,8 milijardi dolara (National Shooting Sports Foundation, 2013). Za
razliku od Evrope i SAD-a, gde dominira lokalni lov (lovci rezidenti), na afričkom
kontinentu u rekreativnom lovu dominira trofejni turistički lov. Tačnije, trofejni
turistički lov je izuzetno prisutan u preko 20 zemalja Subsaharske Afrike, na površini
od oko 1,4 miliona km2 . Na prvom mestu po prometu lovaca-turista je Južnoafrička
republika (45,6%), zatim slede Namibija (29,0%), Zimbabve (10,0%), pa Tazanija
(7,3%). Prema podacima Lindzi i saradnika (2007), na teritoriji Južnoafričke
Republike posluje oko 1.000 organizatora trofejnog turističkog lova, sa dolaskom od
preko 8,5 hiljada inostranih turista – iz SAD-a (57%), iz Španije (8%) i iz Nemačke
(5%). Na taj način se ostvari priliv od oko 100 miliona američkih dolara, a odstreli se
oko 54.000 grla (najviše impala, bradavičastih svinja i kudua). U Tanzaniji ima
registrovana 42 organizatora trofejnog inostranog turističkog lova, preko kojih 1.600-
1.700 inostranih turista lovaca godišnje poseti ovu državu i to pretežno iz SAD-a
(45%), Španije (15%) i Francuske (9%). Godišnji prihodi koji se ostvare po tom
osnovu su 27,6 miliona američkih dolara, a odstreli se oko 7.000 grla divljači (pre
svega bivo, impala i zebra). Na osnovu trofejnog turističkog lova je otvoreno preko
4.300 radnih mesta (Lindsey et al., 2007).
