Hotelijerstvo 2 skripta za drugi kolokvijum

1. Zahtevi za definisanje hotela (Budimpešta 1926)

1. Organizacija i upravljanje koji omogućavaju besprekoran smeštaj
2. Smeštaj i ishrana kao predmet delatnosti
3. Arhitektura i uređenje sa naglašenom bezbednošću
4. Opremljenost određenim brojem soba, društvenih prostorija i sanitarnih 

čvorova

5. Propisana površina soba i ostalih prostora sa odgovarajućom opremom
6. Uslužno i tehničko osoblje
7. Kuhinja koja u pogledu opremljenosti ispunjava savremene prehrambeno-

tehnološke i higijenske zahteve

2. Definicija hotela po Kasavani i Brooksu

Hotel je objekat čiji je primarni posao da pruža usluge smeštaja svim 
kategorijama korisnika, i u kome je omogućeno pružanje nekih od usluga: hrana i 
piće sa pratećim sobnim servisom, usluga vratara i nošenje prtljaga – 
uniformisani servis, pranje i peglanje rublja, hemijsko čišćenje itd.

3. Definicija hotela po konceptu 4 prijatnosti

Zasniva se na 4 prijatnosti: prijatnost toplote, mirisa, tehnička i ekonomska 
prijatnost. 
Prijatnost toplote predstavlja brigu o optimizaciji temperature, vlažnosti i 
strujanju vazduha kao rezultat zajedničkih nastojanja arhitekti, dizajnera 
enterijera, stručnjaka za definisanje zone komfora u zatvorenim prostorima.
Prijatnost mirisa se odnosi na obezbeđivanje najkvalitetnijeg vazduha u objektu, 
lišenog bilo kakvih neprijatnih mirisa kao što su mirisi iz kuhinje ili duvanski 
dim.
Tehnička prijatnost se odnosi na jednostavnost i lakoću rukovanja opremom u 
hotelu.
Ekonomska prijatnost se odnosi na skup prethodne tri prijatnosti uz najmanji 
mogući trošak, odnosno po najpovoljnijim cenama.

4. Sveobuhvatna definicija hotela

Hotel je osnovni, reprezentativni ugostiteljski objekat za smeštaj otvorenog tipa, 
namenjen različitim kategorijama korisnika, koji posluje po komercijalnim 
principima, u tehničko-tehnološkom i organizaciono-kadrovskom smislu 
opremljen na način koji obezbeđuje pružanje usluga smeštaja, objedinjenih sa 
uslugama ishrane, pića i napitaka, uključujući pružanje dodatnih usluga, 
funkcionalno povezanih u integralni proizvod.

5. Pojam garnih hotela

Ugostiteljski objekat koji se odlikuje svim osobinama hotela, a koji u okviru 
objedinjene usluge smeštaja i ishrane uključuje samo doručak. Prema domaćem 
pravilniku minimalni kapacitet garnih hotela iznosi 7 smeštajnih jedinica.

6. Pojam apart hotela

Predstavlja podvrstu hotela koja ima najmanje 7 smeštajnih jedinica. Najmanje 
80% kapaciteta apart hotela čine smeštajne jedinice vrste apartman. To mogu biti 
apartmani sa kuhinjom, bez kuhinje ili studio apartmani. Apart hoteli 
predstavljaju izraz prilagođavanja klasičnog hotelskog smeštaja zahtevima 
tražnje.  U ovim hotelima se jedinice za smeštaj ne sastoje iz soba, nego iz 
apartmana. Apartman se najčešće sastoji iz jedne spavaće sobe, kupatila i 
prostorije za dnevni boravak.

7. Pojam depandansa

Depandans je zasebna građevinska celina u kojoj se obezbeđuje usluga smeštaja, 
locirana u neposrednoj blizini osnovnog objekta (hotela). Depandans je 
funkcionalno povezan sa hotelom u kome se obezbeđuju usluge prijema, ishrane 
kao i dodatne usluge.

8. Podela hotela po veličini (Davidson)

- Mali, kapaciteta do 10 soba
- Srednji, kapaciteta između 11 i 50 soba
- Veliki, kapaciteta preko 50 soba

9. Podela hotela po veličini (Dukas)

- Mali, kapaciteta do 25 soba
- Prosečni, kapaciteta između 26 i 99 soba
- Natprosečni, kapaciteta između 100 i 299 soba
- Veliki, kapaciteta 300 i više soba

10. Podela hotela po veličini (Kasavana, Brooks)

- Hoteli kapaciteta manjeg od 150 soba
- Hoteli kapaciteta između 150 i 299 soba
- Hoteli kapaciteta između 300 i 600 soba
- Hoteli kapaciteta većeg od 600 soba

11. Podela hotela po veličini (metodologija UN)

- Mali hoteli (40-80 ležaja)
- Srednje veliki hoteli (80-150 ležaja)
- Veliki hoteli (više od 150 ležaja)