вредносног   система   свог   друштвеног   окружења.   Као   такав,   он   је   врло   важан   фактор
социјализације   и   васпитања   нових   генерација,   али   и   нешто   више   од   тога.   Спорт,
једноставно, мења постојеће и ствара нове културне обрасце и вредности. У овој данашњој
„технологизацији спорта”, када спортске активности и учеснике називамо „продуктима и
услугама”, тежи се очувању спорта, односно задржавању хуманих и етичких особености
људских   активности.   Ако   се   не   успе   у   горе   наведеном   спорт   ће   изгубити   сваки   вид
спортског такмичења.

У данашње време спорт је и велики бизнис. Иако је скоро од својих почетака у себи

садржао   и   комерцијалну   компоненту,   никада   у   историји   није   забележен   овакав   раст
комерцијализације спорта као у последње две деценије. Лиценцирање и продаја спортских
добара   су   највећи   мултинационални   бизнис.   Уговори   за   продају   телевизијских   права
закључују се у милионским износима. Спонзори исплаћују милионске суме тимовима и
спортистима. Широку основу и снажну потпору за наведене процесе свакако даје и процес
глобализације спорта. Развој на пољу технологије омогућио је бржу размену информација,
људи   и   добара   него   у   претходном   периоду.   Утицај   комерцијализације   је   несумњиво
велики.

Комерцијализација је спорт претворила у тешку и свакодневну борбу, јер је својим

правилима направила јасну границу између победника и пораженог. Победник „добија
све“ бива проглашен за „хероја“ док поражени добија мало, или ништа и бива заборављен.

Фудбалски клубови се све више профилишу као модерне пословне компаније које у

својим плановима и активностима спроводе савремене моделе стратегијског управљања.
Улазак великих светских компанија кроз спонзорства, стратешке алијансе и аранжмане,
излиставање на водећим берзама, медијска присутност кроз ТВ права, изградња модерне
инфраструктуре,   нове   форме   комуникације   кроз   друштвене   мреже   само   су   неки   од
сегмената   у   различитим   моделима   управљања   фудбалским   клубовима.   Свеопшта
глобализација спорта, а посебно фудбала на свим меридијанима, снажно утиче не само на
европске, већ и друге клубове који учествују у најпопуларнијој игри на свету. Највећи
европски   фудбалски   клубови   су   толико   добри   да   скаутирање,   клупске   омладинске
академије,   или   добри   тренери   остатку   света   више   нису   довољни   да   би   се   с   њима
надметали.

Објективно се сагледало тренутно стање организационог и управљачког модела

српских клубова (посебно са аспекта структуре менаџмента у односу на: компетенције
председника клубова, директора и менаџера, њихов допринос пословном и спортском
успеху клубова, доминантно са позиција пословно- финансијских перформанси
организације- прихода, трошкова и задуживања клуба).

1.Предме , циљ и задаци рада

Предмет овог рада јесте истраживање развоја ФК Црвена звезда.

ДЕФИНИСАЊЕ ОСНОВНИХ ПОЈМОВА

Спорт је као делатност од јавног значаја доста дуго имао синоним игре, и није имао

теоријску   основу.   Данас,   проблематика   која   је   везана   за   спорт   и   уопште   за   спортску
праксу, заузима веома значајно место у целом свету. Да би се одредио појам спорта лутало
се кроз разне термине и дефиниције, почевши од тога да је спорт игра, страст, нагон,
забава,   борба   човека   са   самим   собом,   другим   људима   до   тога   да   се   најчешће
поистовећивао са неодређеним и широким појмом- „спортска игра“. Данас се спорт схвата
много   шире   и   то   као   веома   развијен   институционални   облик   физичке   активности,   са
такмичарским циљем

Пре него што почнемо да обрађујемо основне карактеристике спорта као и само

дефинисање спорта као појма, потребно је указати на чињенице које спорт издижу и
разликују од синонима са којима га често поистовећују.

2.1.

Теоријски аспекти спорта

Спорт је игра, али се не може дефинисати као игра. Спуштањем спорта на ниво

игре, представља само површно схватање смисла спорта, без уласка у његову суштину.
Приоритетни значај је онај који спорт има за спортисте, а не за публику. За спортисту
спорт није само игра, већ живот. То је нагон, страст, стрес, мотив, али и продуктивна
делатност.

Физичко вежбање је основа спорта, али није основни, нити једини квалитет спорта.

Физичко вежбање је радна делатност, која има пре свега, васпитни карактер. „Спорт је
садржан и у области физичког васпитања и рекреацији и чини њихову основу и суштину,
због тога је категорија ширег значаја“. [1]

Спорт има васпитну делатност, али му то није једина функција. Друштво користи

спорт, односно физичко васпитање као средство и васпитни метод. Кључни циљеви у овој
акцији су развој позитивних навика, здрав и правилан начин живота, развој воље,
самоконтроле и других позитивних особина. Шире друштвене институције и социјалне
групе користе ове методе у креирању и формирању личности. [2]

Гледано кроз историју, спорт је увек заузимао значајно место у свим порама

друштвеног и културног живота, али се његова улога и функција мењала и зависила од
општих друштвених кретања. У данашње време, спорт је саставни део живота савременог
човека, значајно окупирајући његово, како слободно, тако и радно време, истовремено га
уздижући до највиших нивоа савремене цивилизације.

Социолошка дефиниција спорта [3] подразумева физичке активности које човек

изводи из различтих разлога, као што су разонода, развијање тела, побољшање
способности, такмичење и сл. Сама реч спорт потиче од латинске речи „

disportare

“ што

значи разносити, која се у

XIV веку моделује као

„

disport

” или „

desport

” са значењем игра,

забава. Доста је прихваћена дефиниција спорта као саставног дела културе уопште
(понајвише физичке културе) која представља анализу људских кретања, као и створена
материјална и културна добра усмерена ка постизању спортских резултата. [4]