SEMINARSKI RAD
Predmet:BANKARSKOG MENADŽMENTA
Tема:
MEĐUNARODNA FINANSIJSKA TRŽIŠTA
http://www.besplatniseminarskiradovi.com
KARAKTERISTIKE FUNKCIONISANJA MEĐUNARODNOG
FINANSIJSKOG TRŽIŠTA
Finansijsko tržište predstavlja deo finansijske infrastrukture u okviru
koje se sučeljavaju odnosi i tražnje novčanih sredstava, u čemu učestvuju
bankarski i drugi finansijski posrednici. Razvoj tog ambijenta, poslova i
poslovnih ambijenata koji se u njemu odvija u uskoj su međusobnoj
zavisnosti, i to od nastanka finansijskog tržišta, do današnjih dana u kojima
se finansijsko tržište sve više osamostaljuje, internacionalizuje i
diversifikuje.
U analizi funkcionisanja ovog tržišta bitno je navesti glavna obeležja,
sličnosti i razlike između nacionalnog i međunarodnog finansijskog tržišta,
da bi se mogla objasniti suština internacionalizacije finansijskih transakcija i
nastanka spojnog finansiskog tržišta.
MEĐUNARODNO I NACIONALNO FINANSIJSKO TRŽIŠTE
Finansijsko tržište izražava strukturu i odnose mnogobrojnih različitih
ali, istovremeno, međusobno povezanih specijalizovnih tržišta novca, deviza
i kapitala. Širina ovog pojma upućuje da se ono ne može svesti, kao što je to
često slučaj, na tržište kapitala odnosno dugoročnih finansijskih poslova. U
tom slučaju tržište kratkoročnih poslova bilo bi monetarno tržište ili tržište
novca. Isprepletanost i međuzavisnost između ova dva tržišta sve više
ukazuje da je reč samo o dvojakom ispojavanju jednog sistema, pogotovo
što nastaje sve veći broj hibridnih odnosa koji se ne mogu kruto svrstati ni u
prvi ni u drugi segment finansijskog tržišta posmatranog u širem smislu.
Razvoj finansijskog odnosa i instrumenata na tom tržištu daje sve
raznovrsnije mogućnosti izbora načina i oblika pribavljanja i plasiranja
sredstava i njihovog ročnog, kamatnog i sigurnosnog određenja. Sa razvojem
finansijskog tržišta sve je više nekonvencionalnih oblika finansijskih odnosa
i instrumenata u kojima klasični kreditni poslovi predstavljaju samo početnu
fazu.
Poslovni rizici, kao posledica promena u tržišnoj, novčanoj, dohodnoj
i socijalnoj sferi, i težnja da se postižu što povojniji finansijski rezultati, jesu
osnovni motivi za neprekidno kombinovanje i spekulativno razmišljanje
kako najbolje uložiti i oploditi finansijsku imovinu. Tako dolazi do
neprekidnog prelivanja finansijske imovine iz jednog oblika u drugi i njenog
sve većeg raslojavanja. Vlasnici finansijske imovine nastoje da obezbede
