MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD
Факултет за Пословну Економију
Предмет: Еколошки менаџмент
Проф. др. Славица Костић- Николић
Заштита животне средине, природе и
културно-историјског наслеђа
Ужице мај 2014.
САДРЖАЈ
1. ПРЕДМЕТНА ОДРЕЂЕНОСТ ЕКОЛОГИЈЕ ............................3
2. НАСТАНАК И РАЗВОЈ ЕКОЛОГИЈЕ .....................................3
2.1. Појмови у екологији .....................................................................................4
3. ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И
ЊЕНЕ ДЕФИНИЦИЈЕ......................................................................5
4. ТЕОРИЈЕ О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.................6
5. ИЗВОРИ, УЗРОЦИ И ПОСЛЕДИЦЕ УГРОЖАВАЊА
ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.........................................................................8
5.1. Техничко-технолошке несреће.....................................................................9
5.2. Складиштење и превоз радиоактивног материјала.............................10
5.3. Стоваришта – складишта опасних материјала и врсте отпада...........10
5.4. Одлагање чврстих отпадака – депоније као извори угрожавања људи
и материјалних добара.......................................................................................11
6. ЗАШТИТА КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКОГ НАСЛЕЂА..........11
6.1. Ризици и опасности за културно-историјско наслеђе .........................13
7. ЛИТЕРАТУРА.................................................................................14
2
исхране почиње од нижих ка вишим врстама (биљке, месождери, биљоједи, човек),
где се број јединки смањује од основе према врху.
2) Проучавање екосистема.
Екосистем је основна јединица проучавања у екологији.
Први је реч употребио Артур Џорџ Тенсли 1935. са значењем ентитета јасно
одређеног у простору и времену, са свим органима који га чине, физичким
условима климе и тла, као и међусобним односима у њему самом. Сви екосистеми
се састоје из
неживих (абиотичких) елемената, животног простора и живих
бића (биотичких елемената)
у којима влада одређена равнотежа,
хомеостазија
.
Екосистеми мора, воде на копну и копна.
3) Проучавање међуутицаја екосистема.
Везује се за период педесетих година.
Долази до преклапања екосистема, па је тешко одредити границе међу њима јер су
међусобно зависни. Утицаји: размена енергије, ланац исхране, циркулација
кисеоника и угљен-диоксида. Екосистеми су способни за саморегулацију.
4) Проучавање биосфере.
Биосфера је јединство свих екосистема на Земљи . У
биосфери се врши
кружење материје кроз ланац исхране
. Чине је
атмосфера,
хидросфера, литосфера и педосфера.
5) Проучавање човека у биосфери.
Проучава положај човека у биосфери као
природно-друштвеног бића. Брзина промена све више расте са напретком
цивилизације. Иако жели да је подреди себи, човек је у потпуности завистан од
природе. У овом светлу је потребно развити
еколошку политику
.
2.1. Појмови у екологији
БИОЦЕНОЗА
представља животну заједницу свих живих бића – биљака и
животиња – која настањују исту средину. Настала је од речи
bio
– живот и
ceno
–
заједница. Чине је три компоненте:
Фитоценоза
– заједница биљака, подела биљних врста према станишту
Зооценоза
– заједница животиња
Микроценоза
– заједница микроорганизама
ЕКОСИСТЕМ
представља јединство живе и неживе природе, тј. јединство:
Биотичких фактора
– узајамни утицај биљака, животиња и човека.
Абиотичких фактора
– утицај неживе природе на жива бића.
Екосистем је систем живих бића –
биоценозе
– и животне средине –
биотопа
– у
коме владају еколошки односи.
Биотоп
представља део ограниченог простора са скоро
истом, једнаком комбинацијом еколошких фактора.
Појам
ЕКОСИСТЕМА
први је увео
Артур Џорџ Тенсли
1934
. Постоји велики број
екосистема који се не могу тачно разграничити, али се један може уливати у други.
Руски еколог
Сукачов (1947.)
је инсистирао на термину
БИОГЕОЦЕНОЗА
(bios=живот, ge= Земља, koinon= заједница) јер је она природни еколошки систем на
планети Земљи, док је екосистем универзални термин.
Биоми
су међусобно повезани екосистеми, регионалне целине, који образују
велике еколошке системе. Екосистеми и биоми чине биоциклусе којих на Земљи има три:
4
