Pojam menadžment ima koren u latinskoj reči manus što znači ruka, italijanskoj reči maneggiare
u značenju obuke konja u manježu, i francuske reči menage u značenju bavljenje domaćinstvom.
H. Tejlor je u svojim radovima koristio menadžment i menadžer u njihovom sadašnjem
značenju. U SAD se reč menadžment ne odnosi samo na proces, već i na ljude koji ga obavljaju.
Već u prvim dekadama XX veka menadžeri se definišu kao ljudi koji nemaju vlasništvo. Oni
iznajmljuju svoju stručnost. Njih angažuju vlasnici da obave rukovodilačke aktivnosti u nekoj
privrednoj delatnosti.
Menadžment je kontinuelni proces kojim se pokreće i usmerava poslovna aktivnost radi
ostvarenja svrhe poslovanja preduzeća. Rezultat procesa upravljanja je poslovna odluka i njena
realizacija u poslovnoj aktivnosti. Rezultat poslovne aktivnosti preduzeća su određeni proizvodi i
usluge kojima se podmiruju potrebe potrošača, privrede i društva, što je osnova za ostvarenje
dobiti. Upravljanjem se alociraju izvori na one poslovne aktivnosti (proizvode i usluge) za
kojima postoje uočene i identifikovane potrebe i zahtevi u privredi i društvu. Ekonomski karakter
menadžmenta se ogleda u podmirenju potreba potrošača, privrede i društva u proizvodima i
uslugama. Preduzeće se osniva da bi zadovoljilo potrebe potrošača, privrede i društva koje imaju
trajni karakter, iz čega proizilazi i trajna aktivnost upravljanja.
Menadžment kao proces je od posebnog značaja jer ukupan rezultat uključuje serije aktivnosti
(predviđanje, planiranje, organizovanje, kontrolu) i akcije koje se obavljaju zajedno na
kontinuirani način. Menadžment je proces objedinjavanja i usmeravanja pojedinačnih izvora
neophodnih za obavljanje poslovne aktivnosti. Neophodni, ali nepovezani izvori se integrišu u
ukupan poslovan sistem radi ostvarenja ciljeva poslovanja. Uloga menadžmenta je da integriše,
koordinira i usmerava aktivnosti podsistema i stavlja ih u racionalni odnos sa sredinom u kojoj
preduzeće obavlja svoju poslovnu aktivnost.
Menadžment omogućava da se organizacija prilagođava i utiče na zbivanja u sredini u kojoj
obavlja svoju poslovnu aktivnost. U znatnom broju slučajeva organizacija nije poslovni sistem
koji je isključivo pod delovanjem faktora sredine u kojoj obavlja svoju poslovnu aktivnost
bespomoćno i uglavnom u pasivnoj poziciji prilagođavanja faktorima sredine. Ono je poslovni
sistem koji se upravljanjem prilagođava i aktivno utiče na zbivanja u sredini. Organizacija
upravljanjem nastoji da minimalizuje negativno i optimalizuje pozitivno delovanje pojedinih
faktora kojima se prilagođava i na koje utiče.
Dinamičnost faktora sredine u kojoj organizacija obavlja svoju poslovnu aktivnost unosi
dinamičke elemente u koncept menadžment procesa koji je bazično statičkog karaktera. Proces
upravljanja se mora prilagođavati da bi preduzeće obezbedilo opstanak, stabilnost i rast.
Upravljanje je način da se uspostavi odgovarajući balans između rastućih potreba i mogućnosti
da se efikasno i efektivno podmiri te potrebe.