Универзитет у Београду
Географски факултет, студијска група Туризмологија
Могућности и ограничења за развој туризма у
општини Зрењанин
завршни рад
Ментор: доцент Сања Павловић Студент: Дијана Шаренац
108/07
1. Увод
Општина Зрењанин се налази у средишњем делу Баната и по површини од
1.326 km
2
и територијалном пространству представља највећу општину Аутономне
Покрајине Војводина а другу у Републици Србији. Зрењанин се налази на
раскрсници копнених и водених путева у непосредној близини Београда, Новог Сада
и државне границе са Румунијом. Када је реч о мрежи водених путева, треба
напоменути да је подручје општине Зрењанин најгушће чвориште у овом делу
Европе. У пречнику од око 30 km протиче више речних токова : Тамиш, Тиса, Караш,
Дунав и каналска мрежа Дунав – Тиса – Дунав, док сам град лежи на реци Бегеј.
Подручје општине је изразито равничарског карактера, налази се на западној ивици
банатског лесног платоа са просечном надморском висином од 80 m .
Општина Зрењанин се састоји од 22 насеља, односно града Зрењанина и 21-ог
насељеног места. Град Зрењанин је административни, политички, економски,
образовни, културни и здравствени центар средњег Баната али и седиште
Средњебанатског округа. Основу привредног развоја чине пољопривреда а развијене
су и прехрамбена, текстилна, металска и хемијска индустрија.
Циљ овог завршног рада је да се кроз представљање и анализирање основних
туристичких потенцијала дође до закључка у чему се огледају основне могућности за
развој туризма али и која су ограничења која спречавају даљи развој туристичке
привреде и да ли их је могуће санирати. Полази се од претпоставке да је туризам у
општини Зрењанин, у односу на потенцијале, још увек слабо развијен.
4
2. Туристичко – географски положај
Зрењанин је највећи и главни административни центар Средњебанатског
округа у српском делу Баната. Налази се на западној ивици банатског лесног платоа,
на месту где се каналисана река Бегеј улива у некадашње корито реке Тисе. Град
лези на 23
0
23' источне географсје дужине и 45
0
23' северне географске ширине.
Туристичко – географски положај општине Зрењанин је веома повољан. Наиме,
Зрењанин је од главног града Србије, Београда, удаљен 75 km , док је од главног
града Аутономне покрајине Војводина, Новог Сада и државне границе за Румунијом
удаљен око 50 km.
Слика 1. – Туристичко – географска карта српског дела Баната
(Извор:
www.epuszr.org.rs
)
Територија општине Зрењанин се граничи са општинама Кикинда на северу,
Житиште и Сечањ на истоку, Опово и Ковачица на југоистоку, београдском градском
општином Палилула на југу, Тител и Жабаљ на западу и Нови Бечеј на северозападу.
Овакав положај чини Зрењанин изузетно важним транзитним центром и
потенцијалним ресурсом на правцу север – југ и исток – запад.
5
Зрењанин и његова околина имају просечно 2101,4 сунчаних сати годишње.
Најмање сунчаних сати је у децембру, свега 42,5 а највише у јулу када бој сунчаних
сати достиже 314. Средња годишња облачност је 50% од максимално могиће а магла,
као приземни облак, спречава дању осунчавање земљишта а ноћу земљино
израчивање, што је донекле извор атмосферске влажности. Просечна годишња
честина дана са маглом износи 26 а месец са највећом месечном честином магле је
јануар са 6 дана. Треба уочити да се магла јавља током зимских месеци када је и
ложни период, у време највећег загађења ваздуха. Релативна влажност ваздуха дата
је илустровано у Табели 2.
Табела 2. – Релативна влажност ваздуха за Зрењанин и околину
Јан. Феб. Мар. Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.
Релативн
а
влажност
%
85
78
70
66
65
67
66
66
71
74
81
86
73
Извор: Републички хидрометеоролошки завод Србије
Из приказане табеле види се да је најмања релативна влажност ваздуха у мају
и износи 65% док је највећа релативна влажност у децембру 86%. Просечна годишња
релативна влажност износи 73%. Најизразитији ветар овог подручја је кошава.
Кошава дува веома променљивом брзином од 5 – 11 m/s али понекада налети кошаве
достижу брзину и до 27,5 m/s што чини скоро 100 km/h. Кошава дува из југоисточног
или јужног правца и доноси релативно топле али и суве ваздушне масе. Други
значајан ветар долази из северозападног правца и доноси снег и кишу док је трећи
северац који доноси изузетно хладно време. Општа карактеристика свих климатских
елемената овог подручја одражава се великим амплитудама у годишњим ходовима и
у великим варијацијама вредности током године.
7
