1. UVOD
Razvoj informacionih tehnologija, pre svega Interneta, uneo je drastične promene u
sve pore društvenog života, od kojih su neke izrazito pozitivne, a neke krajnje negativne i
potpuno nepoželjne. Iz tog razloga internet korisnici moraju pronaći način da u najvećoj
mogućoj meri iskoriste pogodnosti koje Internet pruža. Internet je neiscrpni izvor informacija,
i kao takav je u svakodnevnoj upotrebi od strane pojedinaca i organizacija. U novije vreme
državne uprave mnogih zemalja kreiraju različite servise za elektronsko upravljanje u cilju što
efikasnije dostupnosti podataka i komunikacije sa svojim građanima.
U današnje vreme koje je nezamislivo bez korišćenja interneta – od elektronske pošte,
preko društvenih mreža, cloud servisa, GPS-a, pa do jutjuba i mobilnog računarstva(statistika
pokazuje da oko 1,6 milijardi ljudi širom planete svakog dana koristi Internet kako bi proverili
svoj profil na Facebooku, Twiteru, nekom od mail account-a, pogledali video na YouTube-u,
ili jednostavno vršili pretragu u cilju pronalaženja različitih informacija), kako na poslovnom,
tako i na privatnom planu, postavlja se pitanje da li uopšte postoji mogućnost zaštite
privatnosti podataka na internetu. Koji su načini da kontrolišemo šta ćemo od ličnih podataka
javno deliti sa drugima i da li postoji siguran način za zaštitu privatnosti na svetskoj globalnoj
mreži računara?
Od svog nastanka Internet je težio da ostvari dve, obično suprotne, želje:
transparentnost i privatnost. Jedna grupa korisnika insistira na transparentnosti, a druga na
privatnosti. Paradoksalno je da obe grupe ponekad zažele da iskoriste nešto od onog što
zastupa „protivnička“ strana. Najglasniji zastupnici transparentnosti Interneta, i borbe protiv
terorizma i kriminala svake vrste, imaju potrebu da zaštite svoje podatke od uvida javnosti.
1
1
Ilić, M. i drugi. Deep web i dark web – Potreba ili zloupotreba, INFOTEH-JAHORINA Vol. 16, March 2017,
dostupno na:
http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2017/radovi/RSS-3/RSS-3-9.pdf
2
postavlja na Internet svoje web stranice i 1994. se pojavljuju prve on-line "prodavnice" u
kojima je moguće kupovati preko Interneta. Krajem devedesetih razvijaju se nove tehnologije
i usluge, kao što su pretraživači Interneta
3
, Internet telefonija, elektronsko poslovanje
4
,
portali, on-line bankarstvo, prenos slike i zvuka uživo itd.
Prema raznim izvorima, krajem XX veka na Internet je bilo priključeno preko 82
miliona kompjutera, a registrovano oko 1,5 milion domena iz skoro svih država sveta, sa
ukupnim brojem korisnika od oko 200 miliona. Treba imati u vidu da ove cifre odlikuje
eksponencijalni rast.
2.1. Ljudske potrebe i Internet
Da li će osoba dozvoliti sebi da dođe u poziciju koja je više štetna nego korisna, ma
kako je mi ovde nazvali, zavisi pre svega od psihološkog profila korisnika, delimično
sociodemografske strukture i njihove međusobne konvergencije sa aspektima i tehničkim
mogućnostima Interneta.
Ljudi putem Interneta najčešće održavaju i grade slabe, veze i odnose (weak ties), a
snažne (strong ties) i dublje ostaju uglavnom zapostavljene jer zavise od fizičke blizine i
direktnog kontakta. U tom kontekstu Internet bi teoretski mogao biti ultimativni način
izolacije, i to veći nego što je TV ikada bio. Televizija je bila i ostala tehnologija kod koje
više ljudi (naročito onih bliskih) može da koristi isti aparat u isto vreme.
Najrazličitije potrebe korišćenja interneta u razne svrhe, mogu se svrstati u dve
osnovne kategorije:
- traženje i korišćenje informacija koje su korisniku potrebne, i
- interakcija, komunikacija sa drugim ljudima u virtuelnom prostoru.
Lakoća pristupa velikim količinama informacija je nešto što ljude privlači
mnogobrojnim aktivnostima na Mreži, od običnog pretraživanja (search ili surfing) pa do
raznovrsnih oblika kupovine, rezervacija, bankarstva i sl; i to sve u onom trenutku kada sam
korisnik to zaželi, u skladu sa njegovim rasporedom i raspoloženjem. Mnogi se Internetu
okreću i kao načinu da izbegnu pritisak i diskomfor svakodnevnog života. Istraživanja
pokazuju da je Internet često i sredstvo ostvarenja već postojećih oblika zavisnosti, preteranih
preferencija i/ili kompulsivnog ponašanja.
Pored svih ostalih razloga, ipak i pre svega, ljudi se okreću Internetu da bi zadovoljili
svoje važne socijalne i psihološke potrebe, na prvom mestu interpersonalnu komunikaciju, a
onda i potrebu za pripadanjem, samopouzdanjem, radoznalost, osećanje sopstvene vrednosti i
dr. Međutim, kliničko, ali i empirijsko iskustvo govore i o brojnim negativnim razlozima,
odnosno posledicama istog. Ipak, najčešće pominjana i ispitivana negativna posledica
povećane upotrebe Interneta je socijalna izolacija, usamljenost, gubitak socijalnih kontakata,
slabljenje socijalnih veza...
Istraživači smatraju da način zbog koga korisnik najčešće koristi ovaj vid
komunikacije ima svoju osnovu u bazičnim ljudskim potrebama, pa tako npr. u Maslovljevoj
hijerarhiji motiva potreba za socijalnom prihvaćenošću i pripadanjem tu zauzima centralno
mesto.
Pokušavajući da objasne ovu pojavu konkretno među američkim korisnicima,
istraživači ističu mogućnost da je u okviru američkog društva potreba za socijalnom
3
eng. search engines.
4
eng. e-business, e-commerce.
4
