PSIHOLOGIJA, 2004, Vol. 37 (1), str. 109-121
UDC 159.923.3.072
UTICAJ OSOBINA LI
Č
NOSTI I POZITIVNOG I
NEGATIVNOG FEED-BACKA NA PROCENU
SAMOEFIKASNOSTI
Snežana Smederevac
1
Filozofski fakultet, Novi Sad
Osnovni cilj istraživanja bio je utvr
đ
ivanje relacija izme
đ
u
samoefikasnosti, feedbeck-a i osobina li
č
nosti. U istraživanju je u
č
estvovalo
114 studenata prve i tre
ć
e godine psihologije Univerziteta u Novom Sadu.
U prvom delu istraživanja, studenti su popunili upitnik za procenu
osobina li
č
nosti NEO-PI-R (Costa and McCrae, 1992.). U drugom delu
istraživanja, ispitanici su dobili zadatak da konstruišu kratak merni
instrument. Pre i posle zadatka, kao i posle dobijenog feedback-a,
popunjavali su Upitnik za procenu samoefikasnosti (The Self-efficacy
Questionnaire, Terry, 1995) na tom zadatku. Feedback je bio kriterijum za
podelu ispitanika u tri grupe: prva grupa je dobila pozitivan feedback, druga
grupa negativan, a tre
ć
a grupa nije dobila feedback.
Kriterijske varijable u MANCOVA (ponovljena merenja) bile su procena
uspešnosti, teško
ć
a i sposobnosti u sva tri nivoa merenja. Prediktorske
varijable bile su vrsta feedback-a i osobine li
č
nosti, kao kovarijeteti.
Rezultati pokazuju da je pre dobijenog feedbeck-a procena
samoefikasnoti zavisila od osobina li
č
nosti. Posle dobijenog fidbeka, procena
samoefikasnosti zavisila je od vrste dobijenog feedbeck-a. Dobijeni rezultati
ukazuju da na procenu samoefikasnosti važan uticaj ostvaruju i osobine
li
č
nosti i karakteristike spoljašnje situacije.
Klju
č
ne re
č
i:
osobine li
č
nosti, samoefikasnost, feedback
1
Adresa autora: [email protected]
Snežana Smederevac
110
UVOD
Šezdesetih godina prošlog veka u psihologiji li
č
nosti po
č
eo je sukob izme
đ
u
nomotetski orijentisanih psihologa, koji se bave individualnim razlikama, sa
implicitnom pretpostavkom o postojanju stabilnih, trajnih struktura u individui i
situacionisti
č
ki orijentisanih psihologa, koji smatraju da promene u okruženju i
spoljašnjim uslovima modifikuju ljudsko ponašanje. Ova debata poznata je kao
li
č
nost-situacija kontraverza i pokrenuta je snažnim napadom Voltera Mišela
(Mischel,1968 prema Winter and Barenbaum, 1999), koji je kritikovao tradiconalne
teorije li
č
nosti zbog njihove percepcije ljudskog ponašanja kao nepromenljivog u
vremenu i situacijama. On je smatrao da promene u spoljašnjem okruženju dovode
do ponašanja specifi
č
nog za odre
đ
ene uslove. Svaka spoljašnja situcija uti
č
e
nezavisno na individualno ponašanje. Kritiku koncepta crta Mišel je usmerio na
nedostatke dokaza za konzistenciju ponašanja u razli
č
itim situacijama. Tokom
šezdesetih i sedamdesetih godina, crte li
č
nosti su naglo izgubile popularnost – u
centru pažnje bili su samo ponašanje i reakcije.
Ranih osamdesetih, pojavom kognitivista, radikalni bihejviorizam pao je sa
svog pijedastala. Kognitivni nau
č
nici proklamovali su da u ljudskoj svesti postoji
nešto više osim stimulusa i reakcije (Brewin, 1988). Istovremeno, brojni istraživa
č
i
(Borkenau & Ostendorf, 1998) pružili su dokaze koji idu u odbranu teorije crta. Oni
su došli do zaklju
č
ka da je jedan od razloga za nedostatak dokaza za konzistenciju i
stabilnost crta sam kvalitet sprovedenih istraživanja. Naime, u dobro vo
đ
enim
istraživanjima pojavljuju se dokazi koji podržavaju stabilnost crta li
č
nosti. Drugi
razlog su neadekvatni uzorci ponašanja. Kada se adekvatan izbor ponašanja ispituje
u brojnim situacijama, pove
ć
ava se pouzdanost merenja i pronalaze dokazi za
konzistenciju (Epstein, 1982, prema Pervin, 1989). Sa druge strane, mnoga
ponašanja naizgled se razlikuju, a mogu imati istu osnovu, te se konzistencija takvog
ponašanja ne prepoznaje. Neki ljudi ispoljavaju ve
ć
u konzistenciju u ponašanju, ali,
konzistencija u velikoj meri zavisi i od prirode situacije u kojoj se ponašanje
ispoljava.
Implicitna pretpostavka ovog istraživanja bila je da osobine li
č
nosti imaju
važnu ulogu u ponašanju individue. Kao referentni okvir poslužila je Bandurina
(Bandura, 1998) socijalno kognitivna teorija, odnosno koncept samoefikasnosti. U
socijalno kognitivnoj teoriji naglasak se stavlja na kognitivni razvoj o
č
ekivanja u
vezi sa rezultatima razli
č
itih aktivnosti, kao i na razvoj pravila i standarda za
ponašanje.
Odre
đ
eno ponašanje održava se pomo
ć
u o
č
ekivanja ili anticipiranja
posledica. Ponašanje nije regulisano samo spoljašnjim potkrepljenjem, nego i
procesom samopotkrepljenja, pomo
ć
u kog osoba nagra
đ
uje sebe za postizanje
standarda koje je postavila. Ostvarivanje tih standarda služi kao motivacija za
ponašanje. U pitanju je anticipacija zadovoljstva zbog željenih posledica i
nezadovoljstva zbog neželjenih, koje u suštini predstavljaju potkrepljenje
č
ovekovih
napora. Standardi ponašanja i anticipirane posledice na taj na
č
in predstavljaju
objašnjenje za ponašanje koje je usmereno ka odredenom cilju.
Snežana Smederevac
112
METOD
Uzorak
U istraživanju je u
č
estvovalo 114 studenata prve i tre
ć
e godine psihologije.
Istraživanje je sprovedeno u dve faze i primenjeni instrumenti su se podudarali kod
100 ispitanika, te su nekompletni podaci 14 ispitanika izba
č
eni iz analize. U
poslednjoj fazi ispitivanja, subjekti su podeljeni u tri grupe, slu
č
ajnim izborom,
č
ime
je obezbe
đ
ena ujedna
č
enost grupa u pogledu po
č
etnog nivoa samoefikasnosti, kao
jedne od kriterijskih varijabli, kao i u pogledu osobina li
č
nosti, kao relevantnih
prediktorskih varijabli.
Postupak
Istraživanje je sprovedeno tokom novembra i decemra 2003. godine, na
Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sastojalo se iz dve faze. U prvoj fazi
ispitanici su popunjavali upitnik za procenu osobina li
č
nosti. Posle nekoliko dana,
isti ispitanici u
č
estvovali su u drugoj fazi, u kojoj je sprovedeno eksperimentalno
istraživanje.
Dobili su zadatak da naprave skalu za procenu samopoštovanja, koja bi trebalo
da se sastoji od najmanje deset ajtema. Vreme im je bilo ograni
č
eno na petnaest
minuta. Neposredno pre nego što su pristupili zadatku, popunili su upitnik za
procenu vlastite efikasnosti prilikom sastavljanja skale.
Nakon što su završili zadatak, popunili su upitnik za procenu vlastite
efikasnosti prilikom sastavljanja skale.
U tre
ć
oj fazi eksperimenta, usledio je feedback od strane nastavnika. Tom
prilikom ispitanici su podeljeni u grupe, po principu slu
č
ajnog izbora. Primenjen je
ustaljen redosled za pružanje : 1. grupa – pozitivan feedback; 2. grupa – negativan
feedback, 3. grupa – bez . Redosled je randomiziran (1,2,3; 2,1,3; 3,2,1; 2,3,1,
1,3,2). Pozitivan feedback svakom ispitaniku pružan je na identi
č
an na
č
in: “Kolega
(koleginice), odli
č
no ste ovo uradili”. Negativan feedback tako
đ
e je pružan svakom
ispitaniku selekcionisanom u 2.grupu na identi
č
an na
č
in: “Kolega (koleginice),
mislim da ste pogrešili predmet merenja. Ovi ajtemi ne odnose se na
samopoštovanje. Mora
ć
ete ponovo raditi zadatak.”. Pripadnicima tre
ć
e grupe nije
re
č
eno ništa nakon
č
itanja ajtema koje su sastavljali.
Nakon dobijanja , ponovo su pristupili popunjavanju upitnika za procenu
vlastite efikasnosti prilikom sastavljanja skale. Pored ovoga, dobili su i nekoliko
pitanja usmerenih na evaluaciju (u kojoj meri se slažu sa njim i da li smatraju da je
procena od strane nastavnika bila adekvatna).
Na kraju, ispitanicima je saopšten cilj istraživanja i objašnjen ceo postupak.
