ЕП, ЕПОПЕЈА
O
Деф.: „Дуже књижевно дело у стиховима у којем се на
опширан, епски начин приповеда о пресудном догађају
из историје, митологије, или о некој другој важној теми.“
(Павао Павличић, „Епско пјесништво“)
O
-тематика, опсег, начин: прецизно одређени
O
1. говори у име целе
нације
о стварима које су за целу
нацију животно важне (борба за опстанак, очување
свести о властитом идентитету), обраћа се
нацији
(Хомер – у име свих Грка, Данте – у име хршћана)
O
2. доноси поглед на свет једне заједнице (Хегел:
тоталитет једног света)
O
3.
јунаци
: хероји, полубогови (Гилгамеш, Ахил, Енеја)
O
-
Илијада
: два плана: људски и божански (богови се
уплићу у радњу на најкритичнијим местима, саветују
јунаке, дају оружје)
O
4. еп, епопеја – јавља се само у
одређеним историјским околностима
и само у неким типовима друштвених
ситуација (догађаји који су историјски
пресудни или тренуци када заједница
своју судбину види као нешто
симболично, као нешто у чему је
садржан смисао света)
Еп: епска песма
Решење: начин на који се дело везује за
заједницу којој је намењено:
Одисеја
– еп јер приказује збивање
важно за целу заједницу
„Женидба Душанова“:
епска песма;
исприповедани догађаји немају
далекосежног значаја за целу заједницу;
ово је једна епизода
Класификација епске поезије:
O
-критеријум: начин чувања и
преношење: УСМЕНА И УМЕТНИЧКА
ЕПИКА
Када настаје?
O
У периоду развијенијег друштва.
O
Зденко Лешић,
Теорија књижевности
:
А)
примарни епови
(Хегел: „права епопеја“):
Илијада, Одисеја
(8. век пре наше ере),
Гилгамеш
(2. век пре наше ере),
Махабхарата
, Рамајана
,
Шахнама
,
Калевала
,
Песма о Нибелунзима, Песма о
Роланду, Беовулф
Б)
секундарни епови
=уметнички епови:
аутори су познати, писани су за читање;
индивидуалне творевине које носе печат свог
творца
између
традиције
књижевне епохе
O
Из традиције се бира
оно што се жели
наставити, нпр. мотиви,
стил, стих, док се
остали елементи
традиционалне епске
поезије потискују
O
-традиција врши улогу
коректива, али и даје
подстицај за иновације
(за нова тражења)
O
Утиче на ауторов
избор теме, мотива,
стиха: нпр. у
ренесанси и бароку
се као пример
идеалног типа
епског песништва
узимала Вергилијева
„Енејида“
Врсте уметничких епова:
критеријуми за класификацију
O
Хегел:
1
.
критеријум: сиже, структура
:
ХЕРОЈСКИ И ИДИЛИЧНИ
2.
критеријум: историјски развој:
ИСТОЧЊАЧКИ,
КЛАСИЧНИ ЕП ГРКА И РИМЉАНА,
РОМАНТИЧНИ ЕП
Врсте уметничких епова (критеријум:
тематика и време настанка)
O
ИСТОРИЈСКИ (ХЕРОЈСКИ) ЕП
O
РОМАНТИЧНИ ЕП
O
РЕЛИГИОЗНИ ЕП
O
ГРАЂАНСКИ (ИДИЛИЧНИ) ЕП
O
КОМИЧНИ ЕП
Енејида
, Вергилије
„Нато умукну сви и позорно управе лица,
А с почивала отац Енеја високог поче:
’Голему, краљице, бол поновит ми у срцу велиш,
Како су тројанску моћ и краљевство тројанско тужно
разбили Данајци, какве л’ грозоте видјех, у којих
Бијах уплетен добрано. Казивајућ то ти ко не би
Заплако, макар био Уликса тврдога војник“
(одломак
о
пропасти
Троје:
Енеја
описује
картагинској краљици Дидони битку под Тројом)
„Гацко поље, лијепо ти си
Кад у теби глада не има,
љута глада и невоље љуте!
Ал’ те, јадно, данас притиснули
Крвни момци и оружје свијетло,
Бојни коњи, бијели чадорови,
Тешка гвожђа и фалаке грозне.“
Из
Смрти Смаил-аге Ченгића
, аутор: Иван Мажуранић
„Al se ne boj, pobratime dragi:
Krotko Ture, posjeći te neće;
Smjerno Ture, uplašit ga lasno.
Udri samo o zemljicu nogom,
Ter ti smjerno obje skršta ruke,
Ruke skršta a prigiba glavu“
Још неки примери историјских
(херојских) епова
O
персијски историјски уметнички еп „Шах
Намах“, аутор: Фирдусије (X век); грађа:
из 30 иранских предања
O
португалски историјски еп „Лузијада“,
аутор: Луис де Камоенс (16. век);
тема:
путовање
морепловца Васка де
Гаме у Индију и догађаји у вези са тим.
O
„Осман“, Иван Гундулић.
O
„Пјевам, госпе, љубав, уљудност, јунаке,
O
Свијетло оружје, предузећа смјела
O
Из доба кад војске мавританске јаке
O
По Францији грозна починише дјела.
O
Краљ Аграман води те љуте дошљаке,
O
Јер гнијевна му ћуд је осветити хтјела
O
Тројанову самрт на Галима свима
O
И на Карлу, цару од славнога Рима.
O
И о Роланду ћу причати вам ствари
O
О којима не зна пјесма нити проза:
O
Почећу како витез кога умни дари
O
Красише полудје од љубавних гроза...
O
Хиполите врли, Херкулово сјеме,
O
Нашега столећа украсе и славо,
O
Прими пјесму која прославља ти племе...”
O
„Бесни Роландо“, Лодовико Ариосто, (Италија, 16. век)
O
46 певања, строфичност (СТАНЦА,
абабабцц)
Одлике романтичног епа:
O
Развијена фабула, много фантастичних детаља
O
Ликови: средњовековни витезови „без мане и страха“
који служе идеалу (богу, дами, части)
O
Тема: авантуре главног јунака, двобоји, мегдани; спој
реалистичног и фантастике (јунаци се крећу у свету
змајева, дивова, вила, чаробница)
O
-средњовековно сујеверје, мит обучен у хришћанско
рухо, реминисценције и мотиви из класичних епова
O
Ограниченост у тематици и
припадност одређеном
СТАЛЕЖУ (ПЛЕМИЋКОМ)
O
-приповедање садржи мноштво епизода, разне подвиге
O
-
љубавни мотиви
(утицај трубадурске лирике)
O
СТИХ (за разлику од устаљеног стиха, којем тежи
историјски еп), овде: разноврснији, музикалнији
O
Божанствена комедија
– еп у којем
композиција дела има важну
естетску функцију
:
3X33+1=100 (идеалан број, целовитост)
O
*у неким делима (
Илијада, Одисеја
)
композиција нема одређену естетску
функцију
Примери:
O
Данте Алигијери,
Божанствена
комедија
(14. век)
O
Џон Милтон,
Изгубљени рај
(17. век)
O
Фридрих Клопшток (немачки песник),
Месијада
(18. век)
O
Иван Гундулић,
Сузе сина разметнога
(17. век)
O
Његош,
Луча микрокозма
Примери идиличних епова:
O
Гете,
Херман и Доротеја
O
Јован Илић,
Пастири
5. Комични еп
O
„Бој жаба с мишевима“ – пародија
Илијаде
(први пример комичног епа у
антици)
O
Владимир Назор,
Медвјед Брундо
O
Често спој комичног и сатиричног
O
Несклад формалних и садржинских елемената:
ликови животиња приказани су узвишеним,
епским стилом; употреба конвенционалних епских
елемената (експозиција, инвокација, развијена
поређења, морализаторски и сентенциозни
коментари, узвишене беседе), а радња је
тривијална
O
Употреба алегорије
O
Средњи век:
Роман о лисици
O
У 14. веку – пародије витешких епова
O
Ренесанса, рационализам: пародије класичне
митологије
O
Гете,
Лисац Рајнеке
(на основу народне приче о
лукавом лисцу)
O
Неке дуже песме имају одлике комичног епа (Ј. Ј.
Змај, „Циганин хвали свога коња“)
O
После 18. века комични еп се распада у чисту
пародију или травестију
O
Утицао је на појаву херојско-комичног романа
Гледаш, је ли, мога коња,
Господару стари?
Не знаш је ли коњ ил' птица
Ластавица?
Скидај наочари —
Не можеш се нагледати,
Већ хајде пазари!
Ти још питаш за Путаља
Да ли ваља!
Немај бриге!
Да не ваља, не би био
Он код Циге,
Не можеш га у царевој
Наћи штали —
Само Цига што не уме
Да га хвали.
Да га поспе сувим златом
Ко не штеди,
Још и онда један дукат
Више вреди.
19. Епска техника
O
Литература: Павао Павличић, „Епско пјесништво“ (у књизи:
Увод у
књижевност
), Зденко Лешић,
Теорија књижевности
O
-
приповедање (нарација)
најчешће у 3. лицу, излагање целине збивања,
(приповеда се о важном догађају, сви аспекти тог догађаја су важни),
коментари су штури, или их нема
O
-
опште формуле
O
-
ликови:
одређење сталним епитетом (_____________), приказивање у
акцији (приповедање - diegesis често прелази у приказивање – mimezis);
епски дијалози
O
-
опширност
:
већи број ликова и њихових акција, епизоде (техника
ретардације): описи, дигресије, епска поређења и понављања; дужине
епизода – сразмерне важности онога што се описује
O
-избегавање напетости тиме што се на почетку најављује о чему ће бити
речи (рачуна се на то да је слушалац/читалац упознат са датим дигађајем;
и када се КАЗИВАЧ ОБРАЋА ПРИМАОЦУ – подсећа га на нешто што већ
зна, позива га за сведока, нешто му обећава, на нешто му скреће пажњу...)
O
-
стил:
O
-
стих
: хексаметар/код нас: епски десетерац
