•
Биохемија или биолошка хемија је хемија живота, мост између биологије и хемије који проучава како комплексне
хемијске реакције стварају живот. Биохемија је хибридни део хемије који проучава хемијске процесе у живим
организмима. Како сви облици живота имају заједничко порекло, они имају и сличне биохемије, као што су
генетички код и стереохемија многих биомолекула. Конторлом протока информација путем биохемијске
сигнализације и протока хемијске енергије путем метаболизма, биохемијски процеси омогућавају постојање
комплексности живота. Током задњих деценија двадестог века, биохемија је постала у тој мери успешна у
објашњавању процеса живих бића да су у данашње време скоро све области науке о животу од ботанике до
медицине до генетике учествују у биохемијским истраживањима. Данашњи главни фокус чисте биохемије је на
разумевању начина на који биолошки молекули производе процесе који се одвијају у живим ћелијама, што је
блиско повезано са изучавањем и разумевањем ткива, органа, и целих организама — другим речима, целокупне
биологије.
•
Биохемија је блиско сродна са молекуларном биологијом, изучавањем молекуларних механизама којима
генетичка информација кодирана у ДНК доводи до процеса живота.] У зависности од дефиниције термина,
молекуларна биологија се може сматрати граном биохемије, или биохемија оруђем којим се истражује и студира
молекуларна биологија.
•
Биохемија се бави структурама, фукнцијама и интеракцијама целуларних компоненти, као што су протеини,
угљени хидрати, липиди, нуклеинске киселине и остали биомолекули, који производе ћелијску структуру и изводе
многобројене функције везане за живот. Иако постоји огроман број различитих биомолекула, они се често састоје
од истих јединица које се понављају, мономера који се понављају у различитим секвенцима. Хемија ћелија исто
тако зависи од реакција малих молекула и јона. Они могу да буду неоргански, на пример вода и јони метала, или
органски, као што су аминокиселине, које се користе за синтезу протеина. Биохемијске студије су превасходно
изучавају малу групу елемената: угљеник, водоник, азот, кисеоник, фосфор, и сумпор; који се често називају
CHNOPS. Низ других елемената учествује у биохемиским процесима, али у знатно нижим концентрацијама.
Механизми којима ћелије конвертују енергију и свог окружења путем хемијских реакција су познати као
метаболизам. Биохемија метаболизма ћелије и биохемија ендокриног система су два домена која су интензивно
студирана.
•
Друге области обухваћене појмом биохемије су генетички код (ДНК, РНК), синтеза протеина, транспорт кроз
ћелијску мембрану и трансдукција сигнала. Резултати биохемијских истраживања налазе примену у медицини,
исхрани, и пољопривреди. У медицини, биохемичари истражују узроке и лекове болести. У пољу исхране, се
изучава начин одржавања здравља и ефекти нутрионе дефицијенције. У пољопривреди предмет истраживања су
земљиште и ђубрива, и ради се на повољшању култивације усева, њиховог складиштења и контроле штеточина.
