SVEUĈILIŠTE U SPLITU
Podruţnica
SVEUĈILIŠNI ODJEL ZDRAVSTVENIH STUDIJA
PREDDIPLOMSKI SVEUĈILIŠNI STUDIJ
SESTRINSTVA
Helena Mikšik
ZDRAVSTVENA NJEGA BOLESNIKA S AKNAMA
Završni rad
Split, 2014.
SVEUĈILIŠTE U SPLITU
Podruţnica
SVEUĈILIŠNI ODJEL ZDRAVSTVENIH STUDIJA
PREDDIPLOMSKI SVEUĈILIŠNI STUDIJ
SESTRINSTVA
Helena Mikšik
ZDRAVSTVENA NJEGA BOLESNIKA S AKNAMA
Završni rad
Mentor:
prof. dr. sc. Neira Puizina Ivić
Split, 2014.g.
1.3.7. INDUSTRIJSKE KEMIKALIJE I ULJA
34
1.3.8. LIJEKOVI
34
1.3.9. JODIDI I BROMIDI (HALOGENA AKNA)
35
1.3.10. KOZMETIKA
36
1.3.11. PUŠENJE
37
1.4. ZABLUDE VEZANE UZ AKNE
37
1.5. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
40
1.5.1. MILIJA
40
1.5.2. ELASTOSIS NODULARIS CYSTICA ET COMEDONICA
40
1.5.3. FOLLICULITIS
41
1.5.4. ROSACEA
41
1.5.5. DERMATITIS PERIORALIS
42
1.5.6. ACNE NECROTICA (ACNE VARIOLIFORMIS)
42
1.6. TERAPIJA
43
1.6.1. IZBOR TERAPIJE
43
1.6.2. LOKALNA TERAPIJA
45
1.6.2.1. Principi lokalne terapije
45
1.6.2.2. Lokalni lijekovi
47
1.6.3. SISTEMSKI TRETMAN
51
1.6.3.1. Antibiotici
51
1.6.3.2. Hormoni
52
1.6.3.3. Retinoidi
53
1.6.3.4. Cink
55
1.6.4. FIZIKALNA TERAPIJA
55
1.6.4.1. Ekstrakcija komedona
55
1.6.4.2. Fototerapija
56
1.6.4.3. Krioterapija
57
1.6.5. TERAPIJA KOD NEUPALNE AKNE
57
1.6.6. TERAPIJA KOD UPALNE AKNE
59
1.6.7. TERAPIJA OŢILJKA OD AKNE
60
1.6.7.1. Metode kojima se otklanjaju oţiljci obradom površine koţe 61
2. CILJ RADA
63
3. RASPRAVA
64
3.1. SESTRINSKE DIJAGNOZE
65
3.1.1. VRSTE SESTRINSKIH DIJAGNOZA
66
3.1.2. MOGUĆE SESTRINSKE DIJAGNOZE KOD BOLESNIKA S
AKNAMA
67
4. ZAKLJUĈAK
70
5. LITERATURA
72
6. SAŢETAK
78
7. SUMMARY
79
8. ŢIVOTOPIS
80
2
ţivot moţe imati znaĉajan psihološki i socijalni utjecaj. Autori navode najrazliĉitije
pojave kod osoba s aknama: permanentno stvaranje oţiljka, smanjeno samopoštovanje,
zabrinutost, frustracija, depresija, socijalne inhibicije, interpersonalne poteškoće,
smanjenje mogućnosti zaposlenja, ĉak i suicidi (2) . Zbog toga se bolest ubraja u grupu
psihosomatskih oboljenja. Oţiljci nakon akni mogu uzrokovati dugotrajne psihiĉke
traume, biti visoko riziĉni faktor za suicid, posebno kod muškaraca (3). Oţiljci mogu
biti psihološki problem ne samo zbog njihovoga izgleda nego i takoĊer mogu
uzrokovati psihološke, emocionalne i socijalne probleme (4). Istraţivanja u Velikoj
Britaniji su pokazala da se socijalni i emocionalni problemi kod ovih bolesnika mogu
porediti sa onima kod teških kroniĉnih bolesti kao što su artritis i epilepsija (5). Ovi
bolesnici ĉešće osjećaju gnjev i srdţbu što se odraţava na kavalitetu ţivota. Zbog toga
bi briga o bolesniku trebala ukljuĉiti obraćanje paţnje na emocionalno stanje i kvalitete
ţivota isto kao i na teţinu same bolesti (6).
Veliki broj bolesnika nikada ne zatraţi lijeĉniku pomoć, ili to ĉine kad su
isprobali sve preparate koji su mogli kupiti u slobodnoj prodaji. Moţe se primijetiti da
se ovi bolesnici ĉesto stide. Mnogi, naroĉito odrasli izbjegavaju prihvatiti da imaju
akne, već kaţu da imaju „problematiĉnu koţu“. Nerijetko su za to krivi roditelji, jer
smatraju da zato ne treba voditi dijete dermatologu, smatrajući to prolaznom epizodom
u ţivotu („djeĉja bolest„). Tim više što su ĉesto i sami roditelji patili od te bolesti i
isprobali razne tretmane i smatraju da je to gubljenje vremena i novca. U prošlosti o
lijeĉenju akni su zaista postojali razliĉiti stavovi i pokušaji. Lijeĉenje traje dugo i ne
postoji odreĊeni lijek koji djeluje kod svakog, niti lijek za svaku fazu bolesti. Lijeĉenje
zahtijeva strpljenje i bolesnika i lijeĉnika. Potrebno je shvaćanje akni kao bolest koja
moţe izazvati ozbiljne probleme. S druge strane na trţištu se danas moţe naći u
slobodnoj prodaji veliki broj preparata za lijeĉenje. Od velikog broja lijekova mali je
broj djelotvornih. Adolescenti kupuju i primjenjuju sve na ĉemu piše „za akne“
oĉekujući brzi uspjeh. Razoĉarani neuspjehom kupuju nove preparate i tako u krug.
Naţalost ĉesto dolaze dermatologu prekasno, ponekad s oţiljcima ĉije se nastajanje
moglo sprijeĉiti. Lijeĉenjem akni moţe se skratiti trajanje bolesti i tijek bolesti
kontrolirati. Stvaranje bolesti moţe se izbjeći adekvatnom medicinskom intervencijom
u ranom tijeku bolesti. Bolesnicima kojima je već nastao oţiljak na raspolaganju su
razliĉiti tretmani kojima se oni mogu ukloniti ili barem ublaţiti.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
