„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
Strana 1 od 44
1. U V O D
Ljudi žele da znaju više o drugim krajevima i narodima, da uživaju u lepotama prirode, da
se nadahnjuju kulturnim i umetničkim stvaralaštvom, da se duhovno obogate i istovremeno
rekreiraju i odmore. Ljude osvaja lepota prirode, zatim lepota ljudi među koje dolaze, izražena
gostoprimstvom, bogatstvom i raznolikošću življenja, slobodom i sigurnošću.
Danas, sigurnosti treba posvetiti posebnu pažnju, jer je ona jedan od bazičnih faktora
turizma. Sigurnost u turizmu, bilo da se radi o sigurnosti samih turista ili pružalaca turističkih
usluga, osnovna je potreba i pretpostavka delovanja turističke delatnosti. Sigurni turizam doprinosi
dostizanju društvenih i kulturnih ciljeva turizma, zatim učvršćivanju međunarodnog poverenja u
domenu ove delatnosti gde sigurnost turizma treba biti uključena u planiranje i promociju samog
turizma.
Masovni turizam zahteva definisanje seta osnovnih mera čiji je zajednički cilj
stabilan i
harmoničan razvoj turizma
u interesu onih koji putuju, onih koji pružaju usluge u turizmu i u
interesu domaćeg stanovništva. Ugroženost ljudi u saobraćaju, opasnost od kriminalnih napada za
vreme putovanja, u hotelu, na izletu ili drugde, opasnost od požara, trovanja hranom, zaraze i sl.,
sve to utiče na izbor turističkog odredišta, dužinu boravka, ponovni dolazak i preporuku drugima.
Zato oni koji ozbiljno računaju na turizam kao osnovnu delatnost treba da stvore zakone o
sigurnosti turista i sve što je važno za njih.
Svi problemi koji nastaju smanjuju stanje sigurnosti ispod nivoa koji se može smatrati
razumno prihvatljivim. Najčešći sigurnosni problemi sa kojima se susreće turizam su:
sudari,
havarije, uznemiravanje, kvarovi, kašnjenja, povrede, bolesti, zatrovanost, zaraženost, drogiranost,
požar, pljačka, zemljotres, tehnološka nesreća, ekološka nesreća, nestanak vode i struje, ugriz zmije
i pauka, krvarenje, gubitak svesti, prelomi, sunčanica, toplotni udar, smrzavanje, krađa, strujni
udar, prevare, nestanak turiste, ubistvo turiste, kao i otmica
.
Stoga ćemo se mi u ovom radu baviti turizmom kao pojmom i šta on predstavlja, šta znači
bezbednost turističke destinacije, zatim o bezbednosti turista u hotelu, bezbednost hrane,
bezbednost u saobraćaju, turizam i zdravlje i bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji.
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
Strana 2 od 44
2. TURIZAM – OPŠTI DEO
Turizam
predstavlja čin putovanja u cilju rekreacije, kao i pribavljanje usluga radi ostvarivanja tog
cilja. Sama reč „turizam“ potiče od francuske reči
tour
, što u prevodu znači putovanje, obilazak,
ekskurzija.
Turista
je osoba koja putuje najmanje osamdeset kilometara od mesta stalnog boravka u
cilju rekreacije, kako je to definisala Svetska turistička organizacija (deo Ujedinjenih nacija).
Sveobuhvatnija definicija bi bila da je turizam uslužna industrija, koja se sastoji od većeg broja
opipljivih i neopipljivih elemenata. U opipljive elemente spadaju transportni sistemi - vazdušni,
železnički, putni, vodeni i u novije vreme, kosmički; usluge ugostiteljstva - smeštaj, hrana i piće,
obilasci, suveniri; i srodni servisi kao na primer bankarstvo, osiguranje kao i bezbednost i sigurnost.
Neopioljive elemente čine: odmor i relaksacija, kultura, avantura, nova i drugačija iskustva.
Osnovne
karakteristike turizma
su: raznovrsnost (heterogenost), neproizvodan karakter rada,
sezonski karakter poslovanja, visok stepen elastičnosti tražnje i neelastičnosti ponude.
Iz raznolikosti pristupa proistekla je i šarolikost grupa u okviru kojih se mogu sistematizovati
postojeće definicije turizma, kao što su:
nominalističke
: "Turizam je kretanje u prostoru izvan mesta stalnog boravka u cilju
upoznavanja novih stvari, ljudi i njihovog života za vreme prolaznog boravka u drugom
mestu." (O.Bakić, 1999)
privredne
: "Turizam se može definisati kao deo nacionalne ekonomije koji snadbeva turiste
koji posećuju lokalitete izvan svog stalnog mesta boravka gde žive i rade."
statističke
: Poreklo statističkih definicija se želi doći do takvog određenja pojma i suštine
turizma koji omogućava puni obuhvat i preciznz evidenciju turističkog prometa (broj turista i
njihova noćenja) i raznovrsne turističke potrošnje koja se realizuje u brojnim privrednim i
neprivrednim sektorima.
univerzalne definicije
: "Turizam je skup odnosa i pojava nastalih prilikom putovanja i
boravka stranaca u nekom mestu ukoliko taj boravak ne znači stalno nastanjivanje i nije
vezan za sticanje zarade." (Kurt Krapf i Valter Hunciker
,
1942). Ova definicija je priznata od
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
Strana 4 od 44
1.
slobodno vreme
- vreme u kome je moguće baviti se turizmom
2.
novčana sredstva
- višak novca potreban za bavljenje turizmom
3.
infrastruktura
- objekti koji služe za ugošćavanje turista
Tokom vremena javljali su se zastoji u razvoju turizma, među poslednjim je i onaj vezan za napade
11. septembra 2001. godine i terorističke pretnje većim turističkim destinacijama kao što su Bali i
Evropski gradovi. Neke poznate turističke destinacije, uključujući Kosta del Sol, Balearska ostrva i
Kankun, izgubili su svoju popularnost kao turistička mesta, s promenom svetskih turističkih
trendova. U ovom kontekstu, prekomerna izgradnja i uništenje prirodne sredine često povezanim sa
tradicionalnim tipom turizma („sunce i more“) može dovesti do značajnog degradiranja turizma na
toj destinaciji. Ovako nešto se desilo poznaom španskom letovalištu Kosta Brava, koje je 60ih i 70ih
godina bilo sinonim za ovakav tip turizma, danas se turistička industrija ovog mesta suočava sa
velikom krizom.
1
Kada je 26. decembra 2004. godine, izazvan zemljotresom u Indijskom okeanu, cunami pogodio
priobalne države, poginulo je na desetine hiljada ljudi, a među njima i veliki broj turista. Ovo,
zajedno sa ogromnom operacijom čišćenja priobalnog područija od posledica cunamija, je zaustavilo
ili značajno usporilo razvoj turizma u ovom područiju.
Svetska turistička organizacija predviđa da će međunarodni turizam nastaviti da raste godišnjom
stopom od 4 posto *. Do 2020. Evropa će i dalje ostati najpopularnija turistička destinacija, ali njen
udeo će opasti sa 60 procenata u 1995. na 46 procenata. Broj putovanja na duže staze će rasti malo
brže od međuregionalnih i do 2020. njihov udeo će porasti sa 18 procenata u 1995. na 24 procenta.
Svemirski turizam bi trebalo da dobije značajniji udeo u prvoj četvrtini 21. veka, mada u poređenju
sa tradicionalnim vidovima turizma, broj turista u orbiti će ostati mali sve dok tehnologije kao što je
svemirski lift ne učine put u svemir isplativijim.
Gradiće se podvodni hoteli, kao što je Hidropolis, koji bi trebalo da se otvori u Dubaiju tokom 2006.
Neki futuristi očekuju da će se graditi pokretne hotelske platformekoje se mogu privremeno
montirati bilo gde na planeti.
1
Rajko Marić (2004):
Menadžment turizma i ugostiteljastva,
BPŠ, Beograd, str. 29
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
Strana 5 od 44
3. BEZBEDNOST TURISTIČKE DESTINACIJE
Aspekti bezbednosti i savremeni načini zaštite potrošača u turizmu, obuhvataju komponente
od sociološko-psiholoških, fizičko-tehničkih, protivpožarnih i sanitarno-higijenskih, do osiguranja,
tj. mogućnosti prevencije i sanacije šteta.
Bez obzira na standard i lične afinitete, prilikom odluka za kupovinu turističkog aranžmana
ispitanici na prvo mesto stavljaju
bezbednost destinacije
, potom
bezbednost
samog putovanja
, a tek
onda slede atraktivnost lokaliteta, cena i ostali detalji. Shodno tome,
turoperatori su promenili
prioritete u kriterijumima za sačinjavanje ponude: prvo se na terenu ispituju bezbednost određenih
lokacija i ugostiteljskih objekata, a zatim ostali parametri u odnosu na zadate standarde.
Vesti o terorističkim aktima i elementarnim nepogodama koje pogađaju čuvene turističke
destinacije, stvaraju kod turista osećaj nesigurosti i nezaštićenosti. Veoma je važno da se stalno
unapređuju sistemi bezbednosti i prilagođavaju novim potrebama kako bi se preduzele sve moguće
mere predostrožnosti. Mnogi gradovi Evrope, značajni receptivni i emitivni centri, pooštrili su mere
bezbednosti, neki čak imaju i probe za slučaj eventualnog terorističkog napada kako bi se smanjili
rizici. Od velikog je značaja i adekvatno informisanje kako se ne bi stvarala psihoza kod građana i
turista.
2
Avionska nesreća
u Sharm el Sheikhu
, atentat
u Madridu
, i kritične situacije
u Iraku
, ukazuju da
uprkos određenom balansiranju opasnosti, sve veća važnost se pridaje kriterijumu
sigurnosti;čak 21% Francuza daje prioritet sigurnosti na listi kriterijuma, dok ih je u
2003.godini bilo samo 13%; prema pokazateljima, 43% Francuza je zabrinuto merama
sigurnosti čarter kompanija, 21% bira ovaj način prevoza samo u nuždi, a 11% odbacuje
putovanja čarterima.
Azijski kontinent
je globalno zabeležio velike gubitke zbog
SARS-a, kao i
SAD
(-21%) i
Kanada
(-20%); Dominikanska Republika i dalje beleži odlične rezultate sa +23,4%, dok francuski Antili
i dalje drastično gube svoje predhodne pozicije; najveći porast ima Hrvatska (+31,5%);
Indonezija, i pored terorizma, cunamija, ptičijeg gripa, svake godine beleži porast od 7%,
zahvaljujući dobrom kriznom menadžmentu.
2
Živković R. (2006.) “
Ponašanje i zaštita potrošača u turizmu
”- Fakultet za turistički i hotelijerski
menadžment, Univerzitet Singidunum; Beograd, 2006, str. 56
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
„Bezbednost turističkog sektora u Vrnjačkoj Banji“
Strana 7 od 44
Prema brojnim istraživanjima, najveću zabrinutost turisti pokazuju za
ličnu-fizičku
sigurnost
, što je veoma naglašeno u vreme političkih i ratnih kriza. U današnje vreme terorizam
predstavlja najveću pretnju fizičkoj sigurnosti. Paniku i nesigurnost među posetiocima izazivaju i
požari, posebno u hotelijerstvu. Zdravlje turista ugrožava i neodržavanje higijene što može
uzrokovati razvoj mnogih bolesti.
6
Daleko veća i po život opasnija pretnja turistima je pojava ekoloških katastrofa i epidemija,
koje po pravilu idu zajedno.
Putnici uglavnom iskuse
nagle i dramatične promene u ambijentalnim uslovima
, koje mogu
da utiču na zdravlje i blagostanje. Putovanje može da obuhvati visinske, temperaturne promene i
promene vlažnosti, kao i izloženost ujedima nepoznatih vrsta životinja i insekata. Negativan dodir
sa iznenadnim promenama u okruženju može biti smanjen preduzimanjem osnovnih mera opreza.
7
Iznenadne temperaturne promene i promene u vlažnosti mogu da utiču na zdravlje.
Ekstremni uslovi zahtevaju ekstremne bezbednosne mere. Bilo hladno ili toplo, ekstremne
temperature predstavljaju visok faktor rizika. Jake temperature mogu da utiču na ljudski
9
organizam brzo i bez upozorenja. Većina naučnika se slaže sa tim da je prava količina izloženosti
Suncu dobra i neophodna za održavanje dobrog zdravlja. Takođe pomaže i u stvaranju neophodnih
vitamina u telu, smanjuje depresiju, i generalno čini ljude nasmejanim. Međutim, Sunce ima i svoju
mračnu stranu. Sunce predstavlja jedno od najopasnijih prirodnih elemenata. Njegovi efekti su
toliko jaki da izazivaju jake bolesti, privremeno slepilo, kao i smrt, pored mnogih drugih
zdravstvenih problema.
UV zračenja
štete ljudskoj koži (crvenilo, sunčanica) i očima, naročito
beloputim ljudima. Izloženost može da pogorša imuni sistem, i tako poveća rizik od infektivnih
bolesti i smanji efikasnost vakcinacija. Naučnici predlažu maksimalnih 10-30 minuta izloženosti
Suncu dnevno.
Izloženost toplom, suvom, prašnjavom
vazduhu
može da dovede do
očnih i disajnih
iritacija i infekcija. Slanija hrana i voda mogu da
posluže kao prevencija iscrpljenosti, naročito
tokom privikavanja.
Mere opreza su:
izbegavati izloženost Suncu tokom popodneva,
6
Živković R. (2007.),
''Krizni menadžment-upravljanje destinacijama''
; Fakultet za turistički i hotelijerski menadžment,
Univerzitet Singidunum; Beograd, str.43
7
Wilks J., Moore S., (2004.)’’Tourism risk managament for the Asia Pacific Region: an authoritative guide for
managing crises and disastres’’; National library of Australia cataloguing-in-Publication Data; Australia, str. 56
