Пријепоље
МАТУРСКИ РАД ИЗ БИОЛОГИЈЕ
ИНТРОДУКЦИЈА И РЕИНТРОДУКЦИЈА
Пријепоље, јун 2023.
Интродукција и реинтродукција
УВОД
У току своје дуге историје, која траје већ више од 3,5 милијарди
година, живот се развио у невероватно великом броју различитих облика.
Процењује се да данас на Земљи живи негде између 5 и 10 милиона
различитих врста организама, који своје животне активности остварују
на најразличитије могуће начине и живе у комплексном простору у коме
увек има других јединки које припадају истој или различитим врстама
биљака, животиња, гљива и микроорганизама са којима непрекидно
ступају у различите врсте односа. Од природе тих односа зависи да ли ће
конкретни организам успети да оствари све своје животне активности.
Као кључна особина свих организама намеће се прилагођеност условима
средине коју насељавају. Данас су ти услови веома често измењени
дејством човека и индустријализације. Односно, биодиверзитет је све
значајније изложен огромној опасности широм планете и његову
угроженост је, из више разлога, веома тешко зауставити. Истовремено са
развојем друштва, потребама привреде, али и заштите животне средине и
унапређења или укрштања биљака и животиња долази и до уношења,
гајења и тестирање организама, из различитих географскоеколошких
подручја, на нове просторе изван спонтаног, природног ареала, што се
означава као „интродукција“.
Интродуковане „унете“ врсте називају се егзотама (
алохтоним
врстама
) од грчке речи
eksotikos
- стран, спољашњи. Интродукција је у
процесу свог вишевековног развоја утицала на развој оплемењивања
биљака као практичне, емпиријске и научне дисциплине, а циљ уношења
у друге екосистеме имао је своје еколошке али и економске разлоге,
Исидора Марачић
1
Интродукција и реинтродукција
предности и недостатке о чему ће се говорити у тематским целинама овг
орада. Такође, у циљу заштите разноврсности биодиверзитета спроводе се
различите активности како би се биљке и животиње сачувале од нестанка
и опет вратиле у привреду. Једна веома млада и иновативна дисциплина
којом се то постиже је реинтродукција.
Појам реинтродукције означава вештачко враћање угрожених
биљних врста на њихова прородна станишта, са којих су ишчезле или им
прети опасност да исчезну. Реинтродукција треба да обезбеди
„побољшање“ стања и увећање бројности природних популација и смањи
опасност од ишчезавања угрожених биљака на одређеном
биодиверзитету.
1
ЕКОСИСТЕМ И ЗАШТИТА БИОДИВЕРЗИТЕТА
У уводном делу рада наглашено је да у природи жива бића не живе
усамљено и изоловано од простора који их окружује, већ живе у групама
јединки које припадају истој врсти, заједно са многобројним јединкама
других врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Такође, у
простору у коме живе, поред других живих бића, налази се и мноштво
различитих облика неживе материје, као и различите врсте и количине
енергије која је неопходна за живот сваког организма. У том простору је
остварено функционално јединство различитих врста живих бића,
различитих облика неживе материје и различитих облика енергије. То
значи да се у њему одвија читав низ високоспецифичних еколошких
процеса који стварају услове да живот у том простору буде могућ. Дакле,
само онај конкретни простор у коме су жива и нежива природа повезане
на такав начин да чине функционални систем, представља простор у
Исидора Марачић
2
Интродукција и реинтродукција
климатске прилике, укључујући пре свега различите облике енергије
(
сунчево зрачење, топлота, енергија ветра
), у великој мери одређују које
ће врсте живих бића сачињавати биоценозу, односно екосистем.
На слици 1. дата је илсутрација једног екосистема и њихове
међусобне интеракције које у њему владају.
Слика 1. Илустрација једног екосистема
На различитим местима, у зависности од климатских прилика и
особина неживе природе, дакле у зависности од особина биотопа,
формиране су различите биоценозе које су изграђене од најразличитијих
врста биљака, животиња, гљива и микроорганизама. Што су разлике у
особинама биотопа веће, то су и састав и природа биоценозе различитији.
Међутим, без обзира на особине биотопа и броја различитих врста
биљака, животиња, гљива и микрорганизама које чине биоценозу, сви
чланови животне заједнице су према начинима исхране увек груписани у
три основне функционалне групе:
Исидора Марачић
4
