Globalno zagrevanje

Već nekoliko decenija ljudska populacija suočava se sa sveprisutnim promenama živog sveta i okoline u kojoj obitava. I dok se ubrzano traga za rešenjem kako zaustaviti (ili makar usporiti) neke procese u prirodi, brojni parametri govore kako vreme za spas planete polako ističe.

Od početka industrijalizacije u 18. i 19. veku, Zemljina atmosfera pretrpela je znatne posledice u ljudskoj težnji za civilazijskim iskorakom. Izduvni gasovi, otkriće i korišćenje nuklearne energije i ogromna koncentracija ruda iskopanih u utrobi Zemlje, dovela je do oštećenja među kojima je ugroženost ozonskog omotača samo primetniji od drugih.

20., odnosno početak 21. veka obeležio je rast srednje temperature Zemljine površine za 0,8%, pri čemu je u najvećoj meri uverenje naučnika da je povećanje koncentracije gasova staklene bašte glavni uzročnik problema. Antropogeni (ljudski) faktori ovde su odigrali ključnu ulogu u tom procesu kroz ispuštanje štetnih, fosilnih goriva u atmosferu, te krčenjem i sečom šuma.