Ljudski resursi i kvalitet

APSTRAKT
Ljudski resursi u vremenu globalizacije i sveopštih reformi pouzdano su glavni pokretač privrednog razvoja. Produktivnost rada bazira se na ljudskom kapitalu. Zato je koncept i proces
osposobljenosti kadra valjan samo ako se izvodi na jasno definisanoj strukturi i strategiji novih informacionih tehnologija. Pod ljudskim resursima se podrazumeva ukupan duhovni i fizički potencijal zaposlenih, kako skriveni, tako i korišćeni. Znanje (intelektualni kapital) postaje sve važniji resurs kojim se neposredno ostvaruje višak vrednosti.

UVOD
Sve veće interesovanje za ljudske resurse – ukupan duhovni i fizički potencijal zaposlenih, kako skriveni tako i korišćeni potencijal, govori da je nastupio period u kome ovo pitanje treba svestrano sagledati.
Dosadašnja istraživanja o osposobljenosti ljudskih resursa karakterišu različiti nalazi. To je, verovatno, zato što su se saznanja o tim procesima neprestano proširivala. A spoznaja, međutim, o razvojnim dometima ljudskih resursa modernog društva, gotovo da nema sličnosti sa onim u prošlom i početkom ovoga veka. To upozorava na mogućnost preoblikovanja i sadašnjih stavova.

Mesto i uloga institucija u poslovnim procesima uslovljena je spremnošću da implementira promene u savremenim uslovima. Poslovanje ne može se zamisliti bez odgovarajućih proizvodnih resursa, a ljudi, sa svim svojim sposobnostima, predstavljaju ključni resurs. Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management – HRM) uključuje sve procese i aktivnosti koje imaju za cilj upravljanje ljudskim resursima neke organizacije. Oblast upravljanja obuhvata praktično sve aspekte odnosa i uključuje: selekciju pri zapošljavanju, analizu zaposlenih, povećanje produktivnosti rada, sistem podsticajnih programa, razvoj i edukaciju, ponašanje zaposlenih, pravnu regulativu, sindikat, zaštitu zaposlenih… Jednom rečju- kvalitet života. Najveći stepen poboljšanja performansi organizacije postiže se sveobuhvatnim sistemskim pristupom odnosima sa zaposlenima.