Marketing društvenih mreža
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У ЧАЧКУ
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ДИПЛОМСКИ РАД
Тема: Маркетинг друштвених мрежа
Руководилац рада:
Студент: Јасмина Недовић
Професор Др. Милош Папић
Индекс број: 59-2014
ЧАЧАК, 2018.
Маркетинг друштвених мрежа
САДРЖАЈ
.................................................................................................7
Историја друштвених мрежа у Србији
.........................................................................9
ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ КОРИШЋЕЊА ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА..................19
МАРКЕТИНГ ПУТЕМ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА...............................................................22
..........................................................................................22
Предности маркетинга на друштвеним мрежама
..............................................................23
Недостаци маркетинга на друштвеним мрежама
..............................................................25
МАРКЕТИНГ ПЛАН ЗА ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ...............................................................28
Маркетиншки план за друштвене мреже
...........................................................................32
ПРИМЕР УПОТРЕБЕ МАРКЕТИНГА НА ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА....................34

Маркетинг друштвених мрежа
дифинисан појам друштвених мрежа, врсте друштвених мрежа, где ће бити поменуте
друштвене мреже које су у масовној употреби и где ће бити приказан њихов значај. У
другом делу рада биће обрађена тема коришћења маркетинга на душтвеним мрежама,
где ће бити објашњен начин коришћења, као и предности и мане које може донети
овакав вид рекламирања. На крају рада биће дат критички осврт на примену
друштвених мрежа у маркетиншке сврхе и где ће бити дат закључак о његовом значају
у савременом друштву
Маркетинг друштвених мрежа
2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ДРУШТВЕНИХ МЕДИЈА
У савременом добу друштвени медији представљају основни извор информација за
широке народне масе. Гледано кроз историју почетак друштених медија почиње у
тренутку појаве новина када почиње ширење информација путем штампе. Након тога
долази до појаве радија где се види напредак у начину ширења информација, јер се
поред штампаних медија појављују медији где људи могу чути преношење
информација путем гласа. Педесетих година прошлог века долази до појаве телевизије.
Појавом телевизије почиње и глобалнија размена информација међу људима. Људима
се пружала могућност да путем телевизије буду информисани о свим дешавањима не
само у местима у којима живе него и о догађајима који се дешавају у свету. Напредак
технологије умногоме је допринео у начинима размене информација међу људима.
Кроз историју тај напредак је јако видан. Од информисања људи путем штампаних
медија, тачније путем новина, савремено друштво долази у стадијум размене
информација које су могуће у сваком тренутку. Та могућност добијена је појавом
интернета. Значај интернета огледа се у томе што даје могућност сазнавања различитих
врста информација везаним за било коју област у свако доба дана или ноћи. Интернет
као глобална мрежа допринео је да комуникација међу људима буде свакодневна. У
свету друштвених медија сваки појединац је битан и сви се повезују са свима. Из чега
се види да се у самом изразу друштвени види да постоји потреба да се људи међусобно
повезују, а израз медији се односи на међусобно повезивање и обавештавање о разним
стварима. Друштвени медији су медији које стварају људи који и сами представљају
разноврстан извор инфомација које се користе са намером да једни другима преносе и
информишу једни друге. Појавом друштвеног медија интернета посетиоци виртуелног
света више нису само пасивни примаоци информација, већ учествују у стварању,
допуњавању, обликовању и преношењу. У свету друштвених медија сваки појединац је
битан и сви се повезују са свима. Истраживањима доказано је да коришћење
друштвених мрежа једна од најзаступљенијих активности корисника у коришћењу
интернета. У савременом свету поједине друштвене мреже имају већу базу корисника
од популације већине земаља. Када се сагледа утицај друштвених медија у целини
може се видети колики утицај има на широке народне масе и колико је сам напредак
интернета допринео да све врсте друштвених медија уђу у свакодневне животе људи.

Маркетинг друштвених мрежа
то није услов. Термин „пријатељи“ може да наведе на погрешно тумачење, јер не
подразумева пријатељство у општепознатом смислу, а и различити су разлози ради
којих се људи повезују једни са другима. Многе друштвене мреже имају за циљну
групу људе из специфичних географских региона или језичких група, иако то не
детерминише увек конституентност сајта. Неке друштвене мреже су дизајниране са
категоријама које се односе на етничку припадност, религију, сексуално опредељење,
политику или другу форму која проистиче из одређеног идентитета. Док су, с једне
стране, друштвене мреже често дизајниране тако да буду широко доступне, многи на
почетку привуку кориснике хомогене структуре, тако да није неуобичајено да их неке
групе користе да би се издвојиле по својој националности, годишту, нивоу образовања,
или другим факторима на основу којих се типично сегментира друштво, чак и ако то
није била намера дизајнера.
3.1. Историја друштвених мрежа
Када се говори о развоју друштвених мрежа, морамо кренути од самог почетка
настанка рачунарских система и настанка интернета. Када се говори о интернет
технологији може се рећи да она данас представља незаобилазан елемент у
свакодневном животу, а исто тако један је од најбитнијих елемената који се користи у
маркетиншке сврхе. Интернет технологија данас представља незаобилазан елемент у
имплементацији маркетиншке промоције. Прва препознатљива друштвена мрежа
покренута је 1997. године са називом
SixDegrees.com,
која је дозволила својим
корисницима да креирају своје профиле, састављају листу својих пријатеља и да
сурфују по листама пријатеља. Ова друштвена мрежа је промовисала себе као алатку
која би требало да помогне људима да се повежу и да пошаљу поруке другима. Нешто
касније, 2001. године покренут је
Ryze.com
који је имао за циљ да помогне људима да
оснаже своје пословне мреже. Године 2002.
Friendster
је покренуо друштвени додатак
Ryze
-а. Био је дизајниран као конкуренција
Match.com
-у. Како је популарност
Friendster
-а расла, интернет сајт је наишао на техничке и друштвене проблеме.
Friendster
-ови сервиси и базе података су били слабо опремљени да би могли да
поднесу такав брзи раст интернет сајта, и он је редовно пуцао, што је фрустрирало
кориснике који су имејл већ заменили
Friendster
-ом. Почетни дизајн
Friendster
-а
ограничавао је кориснике у смислу да им је омогућавао прегледање профила људи који
су били удаљенији од четири степена. Да би прегледали додатне профиле, корисници
су почели да додају познанике и непозната лица која су им била занимљива како би
даље досегнули. Активно брисање лажних профила некима је био сигнал да компанија
не дели интересовања својих корисника. Године 2003. је основан
MySpace.
Оснивачи су
желели да заинтересују људе које
Friendster
није због разних разлога привлачио.
је настао почетком 2004. године као сервис за друштвено умрежавање на
Универзитету Харвард у Бостону. Године 2005. је
постао отворен за
средњошколску популацију, професионалне кориснике унутар компанијских мрежа, да
би се на крају потпуно отворио и омогућио свакоме да се придружи. Данас је
најпопуларнија друштвена мрежа у свету. Такође, једне од најпопуларнијих
друштвених мрежа су и
Linkedin, Twitter
и
Instgram. Linkedin
је пословно оријентисана
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti