Međunarodna finansijska tržišta

KARAKTERISTIKE FUNKCIONISANJA MEĐUNARODNOG FINANSIJSKOG TRŽIŠTA

Finansijsko tržište predstavlja deo finansijske infrastrukture u okviru koje se sučeljavaju odnosi i tražnje novčanih sredstava, u čemu učestvuju bankarski i drugi finansijski posrednici. Razvoj tog ambijenta, poslova i poslovnih ambijenata koji se u njemu odvija u uskoj su međusobnoj zavisnosti, i to od nastanka finansijskog tržišta, do današnjih dana u kojima se finansijsko tržište sve više osamostaljuje, internacionalizuje i diversifikuje.
U analizi funkcionisanja ovog tržišta bitno je navesti glavna obeležja, sličnosti i razlike između nacionalnog i međunarodnog finansijskog tržišta, da bi se mogla objasniti suština internacionalizacije finansijskih transakcija i nastanka spojnog finansiskog tržišta.

 
MEĐUNARODNO I NACIONALNO FINANSIJSKO TRŽIŠTE

Finansijsko tržište izražava strukturu i odnose mnogobrojnih različitih ali, istovremeno, međusobno povezanih specijalizovnih tržišta novca, deviza i kapitala. Širina ovog pojma upućuje da se ono ne može svesti, kao što je to često slučaj, na tržište kapitala odnosno dugoročnih finansijskih poslova. U tom slučaju tržište kratkoročnih poslova bilo bi monetarno tržište ili tržište novca. Isprepletanost i međuzavisnost između ova dva tržišta sve više ukazuje da je reč samo o dvojakom ispojavanju jednog sistema, pogotovo što nastaje sve veći broj hibridnih odnosa koji se ne mogu kruto svrstati ni u prvi ni u drugi segment finansijskog tržišta posmatranog u širem smislu.
Razvoj finansijskog odnosa i instrumenata na tom tržištu daje sve raznovrsnije mogućnosti izbora načina i oblika pribavljanja i plasiranja sredstava i njihovog ročnog, kamatnog i sigurnosnog određenja. Sa razvojem finansijskog tržišta sve je više nekonvencionalnih oblika finansijskih odnosa i instrumenata u kojima klasični kreditni poslovi predstavljaju samo početnu fazu.
Poslovni rizici, kao posledica promena u tržišnoj, novčanoj, dohodnoj i socijalnoj sferi, i težnja da se postižu što povojniji finansijski rezultati, jesu osnovni motivi za neprekidno kombinovanje i spekulativno razmišljanje kako najbolje uložiti i oploditi finansijsku imovinu. Tako dolazi do neprekidnog prelivanja finansijske imovine iz jednog oblika u drugi i njenog sve većeg raslojavanja. Vlasnici finansijske imovine nastoje da obezbede takav sastav sredstava koji će im omogućiti da što brže i što sigurnije transformišu sredstva, ili da pribave dodatna sredstva pod najpovojnim uslovima.
Brzi razvoj novih odnosa i instrumenata na finansijskom tržištu, uz već dugotrajan i izrazit proces davanje slobode tome tržištu od strane državnih zakonodavnih organa, doveo je do brisanja granica između kratkoročnih i dugoročnih odnosa poslova na ovom tržištu. Gubi se granica između tržišta novca i tržišta kapitala, pa se oba podvode pod pojam finansijskog tržišta, dok se izrazi tržište novca i tržište kapitala sve više koriste za isticanje kvalitativno različitih ali međuzavisnih i neodvojivih segmenata jedinstvenog finansijskog tržišta.