ТОПЛИЧКА АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

ОДЕСК ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ БЛАЦЕ

ЗАВРШНИ РАД

УЛОГА МЕНАЏМЕНТА У ИНОВАЦИОНИМ ПРОЦЕСИМА

Ментор:

Кандидат:

Др Кристина Цветковић

Ивана Трифуновић

Блаце, 2024

ЗАВРШНИ РАД

Улога менаџмента у иновационим процесимa

САДРЖАЈ:
УВОД:........................................................................................................................................... 3

1. О изумима уопште:..................................................................................................................

2. Патентирање проналаска.......................................................................................................... 4

2.1 Историјски развој патента ...................................................................................................... 5

2.2 Међународна пријава патента ............................................................................................... 5

2.3 Иновације ................................................................................................................................. 6

2.3.1. Иноватор .............................................................................................................................. 7

2.3.2. Категоризација иноватора ...............................................................................................

2.3.3. Организираност иноватора ........................................................................................

2.4. Процес реализације иновација ..........................................................................................

2.5. Улога менаџмента у иновативним процесима ..................................................................... 11

2.6. Процеси, стратегије и алати иновативности ....................................................................... 14

3. Значај технологије и технолошког развоја ............................................................................ 15

3.1 Интернет као иновација ......................................................................................................... 16

3.2. Култура и интернет ............................................................................................................... 17

3.3 Електронско пословање ......................................................................................................... 17

3.3.1. Е-пословање као ораганизацијски модел:мрежно предузеће ......................................... 18

3.3.2. Е капитал и тржишно одређивање вредности у доба интернета .................................... 18

3.3.3. Рад у е- економији ............................................................................................................... 18

3.4. Кориштење Интернета у мултимедијалном саставу............................................................ 19

3.5. Технолошке иновације које уз инетернет мењају савремен живот .................................. 20

3.5.1. Друштвене мреже као иновације ...................................................................................

3.5.2. СКАЈП ..............................................................................................................................

3.5.3. ТВИТЕР ............................................................................................................................ 28

3.5.4. ВатцАп и Вибер ............................................................................................................... 31

3.6 Подстицај технолошке иновативности у Србији ............................................................. 39

4. Закључак ...................................................................................................................................

5. Литература ................................................................................................................................. 41

ЗАВРШНИ РАД

Улога менаџмента у иновационим процесимa

категорије тзв. интелектуалног власништва, које уз технолошки усмерено стваралаштво
обухвата и уметничка дела и изведбе.

Процес стварања изума почиње стварањем инвентивне идеје, која може синути у

трнутку надахнућа, мада је сазревање изума по правилу је дуготрајно и сложено.Од
настанка идеје до њене реализације у тржишно прихватљив продукт често су потреба
истаживања, проучавања, експерименталне провере и корекције на прототипу, стручне, па
и експертне обраде, да би коначна верзија изума функционално, ергономски, естетски и по
технологичности решења задовољила.*

Читав развој наше цивилизације темељи се на инвентивности бројних мислилаца, па међу

њима и изумитеља, заслуђних за развој

технике и технологије.

Ако искључимо епохалне изуме, који су били предуслов индустријске, па и недавне

информатичке револуције у технолошком развоју, највећи број технолошких иновација, па
и  изума  нуди  тек  незнатна  побољшања  или  другоразредне  новитете.  Премда  је  значај
информатичке иновативности огроман и као такав предмет овог дипломског рада. Са друге
стране,  и  такви  “другоразредни”  изуми  од  великог  су  значаја  у  условима  данашње
конкуренције на светском тржишту, на коме је сталнопласирање нових модела императив
и  питање  опстанка.осим  тога,  низ  ситнијих  побољшања,  корак  по  корак  кроз  дуже
временско раздобље резултира битним унапређењем глобалног

унапређења.

_______________________

http://hr.wikipedia.org/wiki/lzum

(08.03.2014.)

2. ПАТЕНТИРАЊЕ ПРОНАЛАСКА:

Патент представља документ, односно исправу којом се заштићује искључиво право

коришћења одређеног изума.

Изум који има све карактеристике патентибилности пролази кроз одређене фазе

које се састоје из процеса пријаве и признања патента, након чега добија патентну заштиту.
Патент осигурава власнику искључиво право на израду, коришћење, стављање у промет или
продају изума заштићеног патентом.

Патент је власништво чију употребу власник може да дозволи другим лицима на одређено

време  давањем  лиценце,  али  га,  исто  тако  може  у  потпуности  пренети  на  друге  особе.
Другачије  речено,  патентни  систем  представља  неку  врсту  размене  у  којој  проналазач
пристаје  открити  друштву

појединости свог изума на корист

читавог друштва и у сврху

технолошког и економског развитка и напретка, а у замену за за право искључивог
располагања током одрађеног периода. Премда кад се говори о проналаску битним за
добробит човечанства, они често остају непатентирани (свакако један од

најбољих примера

ЗАВРШНИ РАД

Улога менаџмента у иновационим процесимa

за то представља откриће сигурносног појаса аутомобилског произвођача “Волво” којим су
спашени многи животи и безбедност у саобраћају подигнута на виши ниво).

2.1

. Историјски развој патента

Претеће заштите патената датирају још из времена грчких градова-држава. Било

је случајева у којима би особама за откриће рецепата за јело добијала осигурано ексклузивно
право на искориштавања тог рецепта годину дана, а слично се поступало и у градовима
античког Рима. Пример за то је и јеврејски Талмуд у којем се у отприлике исто време осуђује
нешто звано “

Гневат ха даат

” или крађа идеја. Италија још једном бива колевка

цивилизације, па патент као исправа бива издат по

први пут у венецији давне 1474.

Нешто касније у Енглеској је пропис знан под називом

Статуте оф Монополиес

из 1623. године био је први пропис који је регулисао заштиту проналазача. До доношења
овог прописа, енглеска би круна одлуку о заштити појединих добара доносила од случаја до
случаја употрбљавајући посебна

“ патентна писма

” .

Патентна писма садржавала су краљев налог да се носиоцу омогући држање

монопола на тржишну експлотацију одређеног проналаска, односно у ширем смислу сваке
врсте  робе.  Прво  такво  дао  је  краљ  Хенрик  VI.1449.  године  1  фламанском  обртнику  –
стаклару.  У  годинама  које  су  уследиле  оваква  врста  заштите  често  је  злоупотребљавана.
Патентна  писма  добијале  су  само  особе  од  краљевог  поверења,  али  и  оне  које  су  биле
спремне да плате.
Уз касније дораде и измене Статуте оф Монополиес био је у употреби све до краја 20. века
као део британског Цоммон лау система, а извршио је и велики утицај на друга сродна
законодавства, поготово она у оквиру Комонвелта. Први патент додељен у САД-у датира
јиш из 1970-те године. Нова америчка федерација врло је рано оформила патентни
комисију.

2.2

Међународна пријава патента

Међународна пријава патента може се извршити на два начина:

Пријавом патента Међународном уреду у Женеви (а пријава се исто тако може
извршити и на Одсеку за међународне пријаве при ДЗИВ-у), или

Пријавом патента код европског завода за патенте.

Почетком двехиљадитих година заштита проналазака у иностранству знатно је

једноставнија јер је од тада наша земља постала чланица Уговора о сарадњи у области
патента

-Патент Цооператион Треати(

ПЦТ). Наиме, тај Уговор омогућава да се у року од

12 месеци од датума подношења прве пријаве у Републици србији може поднети

ЗАВРШНИ РАД

Улога менаџмента у иновационим процесимa

нпр. Патентно или ауторско право. Нове идеје могу да подразумевају и да се односе на неки
нови или побољшани производ односно услугу, али такође и на начин на који се производ
односно услуга испоручују.

Предузеће које себе сматра иновативним настоји да повећа своју конкурентност

константним усавршавањем својих производа, процеса и услуга, као и своје организације,
метода  и  структура.  Очигледно  је  да  кључни  фактор  способности  земаља  да  одрже
привредни раст и конкурентност лежи у томе да активирају иновације и учење. Оно што је
дефакто  је  да  иновације  свакако  представљају  изазов  за  сваки  бизнис  и  сваки  сектор,
поготово  за  оне  који  су  изложени  мађународној  конкуренцији  на  домаћим  и  извозним
тржиштима. Иновације конкретно могу подразуммевати: да оне буду ствар маркетинга већ
постојећег производа или промене пословног модела. Корисно је такође направити разлику
између  инкременталне  иновације  код  које  се  оно  што  се  ради  може  радити  боље  и
радикалне иновације када се жели увести потпуно ново у свету. Одржавати конкурентну
предност је постао заједнички именитељ за сва предузећа широм света, па је без обзира на
ниво технолошке софистицираности, ово постао императив опстанка и просперитета.

2.3.1.

Иноватор

Иноватор

је нарочито обдарена особа која применом инвентивног приступа

решавању проблема ствара иновацију у ширем смислу речи у било ком подручју: стварања,
пословања, производње производа или услуга, потрошње добара или ресурса, очувања
околине (екологије), едукације и др. Односно у било ком сегменту конструктивног људског
деловања.

Имајући у виду да у популацији развијенијих земаља има свега неколико про,ила

квалитетних, што потенцијалних,што активних иноватора, због чега развијени свет посебно
цени иноваторе и иновације, као ресурс који је неопходан за конкурентност националног
блага.

2.3.2.

Категоризација иноватора

Постоји

више категорија иноватора оформљених према различитим

критеријумима. Тако, иноваторе можемо поделитина професионалне иноваторе, којима је
између осталог и иновирање део редовног посла, и аматере, који иновирају због
задовољства стварања или у жељи пласирања иновације звог зараде. Ауторска и власничка
права над интелектуалним власништвом, у које спадају и иновације, регулисана су законом,
а код професионалних иноватора и интерним правилима њихових послодаваца.

Иноватори – аматери, или индивидуални иноватори могу, али не морају бити стручно

квалификовани за потпуно дефинисање иновације на начин доступан за добијање лиценце,
или још напреднијег облика производно-технолошких знања (Кноу-хоу -знати како).
Најбитнији елемент иновације је инвентивна идеја, коју детаљније може разрадити стручни