Motivacija zaposlenih

UVOD

U današnjem svetu, u doba globalizacije i naglog razvoja tehnike, komunikacionih sistema, automatike i informatičkih tehnologija, savremeni menadžment kao humanistička nauka i sofisticirana veština uspešnog upravljanja poslovnim sistemima ( od mini-marketa pa do velikih transnacionalnih korporacija) podrazumeva u velikoj meri organizovanje i racionalno korišćenje raznovrsnih ljudskih potencijala. Ono što je klasični menadžment zanemarivao – uloga i značaj ljudskog činioca, to savremeni menadžment stavlja u prvi plan . Menadžeri starog kova smatrali su da je bavljenje međuljudskim odnosima, zadovoljstvom na poslu, stavovima ili emocionalnim problemima zaposlenih čisto „gubljenje vremena“  ili pomodna  „ludorija“ . Oni su ignorisali ili potcenjivali značaj ljudskih resursa i važnost psiholoških faktora – čovekovih očekivanja, mentalnih navika, sposobnosti, ciljeva i motiva – za uspeh u poslovanju preduzeća. Ali, bez obzira šta neko mislio o tome, ljudi su nezaobilazan činilac u svakom poslu, u delatnosti bilo kog poslovnog sistema, a sasvim je nebitno da li se on bavi proizvodnjom spajalica, automobila, izradom kompjuterskih softvera ili unapređenjem obrazovanja.
Stoga danas veliki broj motivatora utiče na pokretanje velikog, potencijala čoveka, ali treba znati odrediti koji motivator u kome trenutku pokreće ljudski potencijal. Motivatori se mogu definisati kao sredstva pomoću kojih se mogu pomiriti suprotstavljene želje i naglasiti jedna potreba na način da joj se odredi prioritet nad drugim potrebama.
Tako što razumeju razne ljudske motivacione faktore, menadžeri su bolje opremljeni da usmeravaju i vode druge u postizanju kolektivnih i pojedinačnih ciljeva.
Motivacija

se može definisati kao:

Psihološki faktori koji pokreće pojedinca da deluje prema ostvarenju svoga cilja.  Motiv je razlog da se nešto uradi.
U okviru menadžmenta motivacija igra važnu ulogu jer njome menadžer nastoji zadovoljiti želje i nagone svojih saradnika kako bi njihovo ponašanje bilo poželjno i prihvatljivo za organizaciju.
Komponente motivacije su:

• pravac akcije;
• napor;
• upornost (istrajnost).

Ljudi su motivisani kad očekuju da će njihove akcije voditi ostvarenju željnog cilja i vrednim nagradama, koje će zadovoljiti njihove potrebe. Teorija motivacije izučava proces motivacije. Ona objašnjava zašto se ljudi na poslu ponašaju na način na koji se ponašaju. Ljudi imaju različite potrebe, postavljaju različite ciljeve kako bi zadovoljili potrebe i preduzimaju različite akcije da bi ostvarili ciljeve. Ljude treba motivisati nudeći im da rade ono sto se nagrađuje, odnosno plaća. Nagrađivanje za rad može biti materijalno i moralno. Prema tome motivacija se deli na
materijalnu i moralnu .
Motivatori su stvari koje pojedinca potiču na djelovanje i oni utječu na ponašanje pojedinca. Oni stvaraju razliku u onome što će osoba činiti. Motivatori su određene nagrade ili poticaji koji pojačavaju žudnju za zadovoljenjem želja.