УТИЦАЈ АЛКОХОЛА НА
БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА
1.
Увод
Постоје разни пороци који уништавају човека и његов живот уопште.
Међународна класификација болести у поглављу F.-10 aлкохолизам, сврстава у
групу зависности и за највише употребљавану “дрогу” на свету, односно
aлкохол се може рећи да доноси и највише несреће. Алкохол доводи до
материјалног слома породице, моралне деградације личности, криминала и због
тога је један од највећих социјалних проблема данашњице.
Људи који конзумирају алкохол и притом учствују у саобраћају, не само да
угрожавају себе и свој живот, већ угрожавају и животе осталих учесника у
саобраћају, односно опасни су по целу околину.
Различити су мотиви који побуђују људе на конзумирање aлкохолних
пића, од тога да неки пију зато што то чине други а неки да би се бар привремено
орасположили али сви они потискују из свести последице које алкохол има.
Проблематика конзумирања aлкохолног пића поред сталног пораста по својој
озбиљности и тежини још више забрињава обухватањем свих слојева друштва
и свих узрасних скупина.
Данас су aлкохолна пића постала саставни део свих церемонија,
здравица, разних приватних и службених скупова те служења гостију
aлкохолним пићима било код куће или на радном месту као стари обичај који
се на жалост стално негује и обогаћује.
2.
Алкохол
Реч алкохол (al-gohlu) је арапског порекла и приписује јој се више значења:
"врло фин" или "онај који пали, жари".
Алкохоли су састављени од атома карбона, хидрогена и оксигена. Они сви
садрже OH групу. Према месту OH-групе, алкохоли се деле на примарне,
секундарне и терцијалне.
Илегални произвођачи алкохолних пића, да би повећали зараду, често део обичног
алкохола замењују метанолом, без обзира на то што је отрован
Највећи део алкохола употребљава се у облику алкохолних пића, која су:
– недестилисана (пиво са 3-6% и вино са 10-20% апсол. алкохола),
– дестилисана (ракија, коњак, виски, рум)
Денатурисани алкохол добија се додавањем етилном алкохолу (95%) пиридина,
ацетона и метилног алкохола (5%).
Јачина алкохолних пића изражава са у процентима, (вол.%), а у судско
медицинскин експертизама количина алкохола у пићима изражава са у грамима.
То се постиже на тај начин, што се вол. % множе са специфичном тежином
алкохола.
Тако нпр. 1 литар 40% ракије, садржи 320 грама алкохола ( литар 40% ракије = 400
cm
3
x 0,8 = 320 g.)
Шкодљивост свих алкохолних пића условљена је количином апсолутног алкохола
у њима.
Смртна количина алкохола
– код деце износи 15-30 грама апсолутноg алкохола, а
– за одрасле је десет пута већа, ако 300 до 400 грама.
3.
Алкохол и саобраћај
Алкохол се сматра једним од највећих узрока саобраћајних незгода. Утицај
на човека зависи од количине алкохола у организму.
Утицај алкохола на возачке способности није исти на све људе. Он зависи и
од телесне тежине, узраста, физичке кондиције, метаболизма и разних других
фактора. Ипак, у количинама преко 0,20 mg/ml алкохол има веома негативан утицај
на све возаче, без обзира на личне карактеристике.
Иако многи мисле да им присуство алкохола не смета (неки чак мисле и да
побољшава возачке способности) он утиче на наш нервни систем хтели ми то или
не. Лош утицај огледа се пре свега у лошијем опажању, процењивању и споријој
реакцији, као и смањењу самоконтроле.
*
Према члану 187. из закона о безбедности саобраћаја
:*
Возач који је неспособан за безбедно управљање возилом, односно у
толикој мери уморан, односно болестан или је у таквом психичком стању да није
способан да безбедно управља возилом, не сме управљати возилом.
Возач не сме да управља возилом у саобраћају на путу, нити да почне да
управља возилом ако је под дејством алкохола и/или психоактивних супстанци.
Под дејством алкохола је возач односно лице, за које се анализом
одговарајућег узорка крви утврди садржај алкохола већи од 0,20 mg/ml или ако је
присуство алкохола у организму утврђено одговарајућим средствима или
апаратима за мерење алкохолисаности (алкометром и др.), што одговара садржини
алкохола у крви већој од 0,20 mg/ml.
Професионални возачи када учествују у саобраћају не смеју имати у
организму психоактивних супстанци или алкохола или да показују знаке
поремећаја које су последица конзумирања алкохола и/или психоактивних
супстанци.
Алкохол се веома брзо раствара у организму и брзо долази у крв преко које
се преноси у друге делове тела и утиче на промену функција битних за вожњу.
Према разним статистикама aлкохол има значајну улогу у настанку
саобраћајних незгода, те би се превенцији ове појаве морао придавати велик
значај. Код aлкохолисаних возача оштећене су све функције битне за вожњу,
психичке, чулне и моторне а степен оштећења сразмеран је концентрацији
алкохола у крви.
Алкохолисани човек је човек који се употребом алкохола довео у
посебно психичко и физичко стање које је временом ограничено и пролазно. У
такво стање се могу довести како aлкохоличари тако и они који то нису.
Ниво алкохола у крви назива се алкохолемија и на основу тога како човек
реагује на алкохол имамо обично и абнормално пијанство.
Обично пијанство односно обична реакција на aлкохол, подразумева
уобичајно реаговање и понашање алкохолисане особе, како отприлике реагује
већина људи. У таквим ситуацијама, испади су првенствено у сфери чула и
моторике а последица су дејства алкохола на мозак које је изразито
инхибиторно.
Под абнормалним пијанством подразумева се реакција психичких
болесника на aлкохол где је довољна врло мала количина унешеног пића која
даје слику и манифестацију тежег степена aлкохолисаности.
Подела степена aлкохолисаности и приступи могу се разликовати од
припадности вештака различитим школама али крајњи закључак о способности
безбедног учешћа особе у саобраћају нема нити би смело бити разлика. Са
судско медицинског аспекта, у класификацији којом се служимо, је утицај
алкохола на већину здравих људи а утицај на возаче се заснива на испитивање
неколико хиљада професионалних возача.
Подношење алкохола и реаговање на aлкохол (свест, афект и понашање)
не само што варирају од човека до човека него и код једног те истог човека
Анализа издахнутог ваздуха је најшире примењивана метода и заснива се
на познатом односу концентрације алкохола у крви и издахнутом ваздуху.
Предност ове методе се огледа у томе што није инвазивна, резултати се
добијају одмах и испитаник може да их оспори на месту тестирања. Затим,
апарати су преносиви, лаки за употребу и нема проблема са одлагањем
биолошког материјала након анализе. Највећа слабост методе је биолошка
компонената која се може разликовати код појединих особа, као што су
витални капацитет плућа, плућна обољења која у принципу не морају знатно
утицати на добијени резултат али их треба размотрити.
Проблеми са овом методом могу бити и неадекватна употреба апарата
за тестирање јер сама примена методе захтева добру обученост полицајаца,
строго придржавање упутства за употребу и велику кооперацију
тестиране особе што је тешко постићи код особе под утицајем алкохола.
Код правилне употребе доказна вредност ове методе у прекршајном
поступку не може се порећи, те се широко примењује за контролу саобраћаја и
код саобраћајних прекршаја. Особе које не прихвате резултате ове методе
упућују се на узимање узорака крви.
Узимање узорка крви врши се искључиво у здравственим установама у
комплет који се задужи у Јединици за форензику МУП-а РС са пропратним
записником те епруветама за узимање узорака крви и мокраће. Службено лице
мора контролисати узимања узорака да би се избегле могуће замене или било
какве друге манипулације са узорцима. Узорци се обележавају, чувају и
достављају у лабораторију а до транспорта се морају чувати у фрижидеру.
Узимање и анализа крви ради се код учесника у саобраћају који подлежу
одредбама Кривичног закона како у саобраћају тако и другим делима и
примењује се и код особа које не прихватају резултат добијен анализом
издахнутог ваздуха.
Гасна хроматографија је метода који се ради у нашем Криминалистичко
техничком центру и најпоузданија је метода. Специфична је за алкохол, има
велику осетљивост и брзину, истовремено се ради велики број узорака, даје
писане резултате за архиву а утицај људског фактора на резултате практично не
постоји.
У записнику о узимања узорака, лекари из већих или мањих центара,
ретко попуњавају део који се односи на клинички преглед и ако је он веома
битан и састоји се од једноставних тестова на основу којих добијамо податаке
који се користе код давања оцене степена алкохолисаности у време
критичног догађаја. Утврђивање ових стања захтева искуство лекара. Један
идеалан и сасвим поуздан тест код испитивања промене структуре личности
под дејством алкохола не постоји, зато се одређено мишљење може дати само у
случајевима када постоји потпуна неусаглашеност психичких и физичких
функција.
Често постоји неслагање око тога ко може да даје оцену степена
алкохолисаности у време критичног догађаја, психијатар или неки други
специјалиста.
Методолошки овај сегмент припада судској медицини и у мишљењу
се не изјашњава о урачунљивости или неурачунљивости испитаника, што
јесте домен неуропсихијатрије. Нама за саобраћај није значајно каква је
спољна манифестација понашања неког испитаника (да ли се смеје или плаче ),
важно је како реагују његове очи, уши, моторика, перпцепција односно оно
што му је битно за безбедно управљање моторним возилом или учешће у
саобраћају.
