Семинарски рад Тема: Едукативне – говорне радионице на предшколском узрасту

1. РАДИОНИЧАРСКИ ПОСТУПАК У

ВРТИЋИМА - ШКОЛАМА

„Морамо се потрудити да нам школе не остаре...

и да нам деца долазе у школу своје, а не наше младости”

Д. Радовић

Вртић је снажан посредник између друштвене средине и детета

,,вртић није припрема за живот, већ сам дечји живот, начин живота
детета”

У асиметричном дијадном опносу васпитач (Учитељ) – дете,

дете није пасиван прималац инпута из спољашње средине, већ активан
учесник у интерперсоналним сусретима у којима је значење заједнички
конституисано од стране оба партнера”

Активно – креативно учење подразумева интензиван рад, тј.

Обузетост проблемима, преданост послу, радозналост, настојање да се и у
обичним стварима тражи необичност, слободу у изношењу властитих
ставова, оцена и уверења, без зазирања и страха од неуспеха, отвореност
духа, дивергентно мишљење, толеранцију, односе поверења и сарадње
васпитача и детета.

Својства активног учења стичу се у радионичком облику рада;

то је и разлог да су радионице веома актуелан облик групног рада,
прихватљив како у вртићима, тако и у групама школске деце и одраслих.

Честа употреба, понекад и злоупотреба, значења појма

радионичког групног рада, наметнули су неопходност одређења овог
облика рада као организационе форме рада нашег интервентног програма
за вртиће и школе.

„Радионица је облик активног, доживљеног искуства учења,

који се остварује захваљујући разменама на нивоу групе уз планирано
увођење образовних садржаја и вођење од стране стручњака"

Циљ радионице је развијање позитивне климе у групи, групне

кохезије, развој самопоштовања, асертивности, толеранције и емпатије
најпре међу припадницима групе, као и према осталим људима.

Циљ радионице је да учесници преко личног доживљаја и

уобличавања доживљаја обраде свој доживљај и дођу до нових увида.

Семинарски рад Тема: Едукативне – говорне радионице на предшколском узрасту

Предност   радионице   је   да   се   учесници   играју   својим   потенцијалима   и
могућностима, у имагинарним  ситуаицијама, да експериментишу и тако
долазе до најбољи решења. Радионице обилују динамиком и различитим
теникама   –   играње   улога,   вођења   фантазија,   цртање,   бојење,   вајање   и
слично.

Радионичка правила предвиђају:

Свака радионица почиње тако што сви учесници седе у кругу.

Из тог просторног размештаја произилази да су сви учесници
равноправни; нема они који су у бољем или горем положају, оних који су
испред и који су иза, водитељ и учесници се обраћају свима, сви виде
остале и имају једнаку шансу да учествују.

Сви учесници имају једнаку шансу да буду саслушани.

Најчешће је то организовано тако да говоре један за другом, оним
редоследом којим седе.

Да би свако могао да буде саслушан, остали учесници ће се

трудити да му не упадају у реч, да га не прекидају, не ометају и не воде
паралелни разговор са неким другим.
Свако мишљење, ма колико различито и ма колико усамљено има право
да се чује.

У радионици нема посматрача, сви учествују у раду, али сваки

учесник има право да задржи за себе неки свој доживљај, тј. да не извести
групу о нечему о чему не жели да говори. Он ће, у том случају, само
рећи ,,Даље” и не мора никоме да објашњава своје разлоге.
У првој, почетној фази, веома је важно мотивисати учеснике, подстаћи их
на учење и активнист и све време тока радионице држати њихову пажњу
будном. Испитивања су показала да ,,постоји снажна позитивна веза
између виших облика учења, с једне, и развијености способности учења,
са друге стране”.

Циљ нашег интервентног програма радионица је стицање

сазнања, увида и промена ставова у вези особа раличитих од нас –
другачије је лепо и значи богатство.

Семинарски рад Тема: Едукативне – говорне радионице на предшколском узрасту

У асиметричној интеракцији није нужно да наставник буде особа која
поседује више знања, већ то може бити било која особа, па и неки дечији
вршњак који у одређеном тренутку и у одређеном сегменту поседује
искуство које је "тек нешто изнад" актуелних могућности детета са којим
је у интеракцији.

У програму "Буквар толеранције" асиметричну сарадњу пре

свега видимо у разменама које води водитељ са сваким дететом у групи.
У   радионици   попут   "Толеранција   на   делу",   након   активности   са
заједничким цртежом (а везаним фломастерима), у размени водитељ пита:
"Како вам је било док сте цртали? Шта вам је било тешко? Како сте се
осећали? Да ли се неко осећао другације? Да ли је неко у тој ситуацији
пробао нешто друго да уради да би лакше нацртао свој део цртежа? Да ли
се још неко понашао на сличан начин? Како сте се тада осећали, да ли вам
је   то   пријало   или   није?"   Водитељ   том   приликом   настоји   да   укључи
одговоре и решења која долазе из искуства друге деце, да их уобличи,
сажме,   појасни,   и   обавезно   кроз   парафразирање   и   активно   слушање
провери да ли је добро разумео.

У програму "Буквар толеранције" није у саме активности

уграђена идеја да деца једна другој буду у ЗНР, али се такви догађаји
неретко одвијају кад год се ради са групом деце, тј. природно се дешава да
у неким моментима радионице неко дете изнесе своје искуство које ће за
неко друго дете бити подстицајно и обогаћујуће.

Радионице су специфичан облик групне интеракције, у којој

водитељ и учесници обрађују релевантну тему полазећи од искуствене
основе присутних појединаца. Процес учења у радионици може се
сликовито представити спиралом на чијем почетку се налази искуство са
којим је учесник дошао на радионицу, а на самом крају уопштавање тог
искуства и дизање на један виши ниво који омогућава његову примену у
ширем распону ситуација него на самом почетку. Фазе тог процеса би се
могле означити као: иницирање искуства, описивање искуства, његово
тумачење и повезивање са искуствима других, уопштавање искуства и на
крају његова примена (на нивоу конкретних понашања и ситуација).

Семинарски рад Тема: Едукативне – говорне радионице на предшколском узрасту

Структура психолошко – едукативне радионице подразумева

следеће елементе:

1. Круг "Како сте" (који настоји да учеснике постепено уведе у

радионичарски контекст рада);

2. Уводна активност (која има за циљ да учеснике физички и

ментално "размрда");

3. Иницијална активност (која има за циљ изазивање различитих

осећања, ставова, доживљаја, сећања, искустава ... која ће бити предмет
наредних корака у радионици);

4. Главна активност (која има за циљ да претходно изазвана искуства

уобличи и размени са осталима);

5. Евалуација главне активности (има задатак да доживљај уобличи,

да му да име ако је потребно, обогати га и омогући учесницима простор за
емоционално растерећење);

6. Завршна активност - која може бити у виду игре или пак

могућности да се неко ново научено и разматрано понашање испроба (у
том случају би требало урачунати још једну активност која би била заиста
завршна);

7. Евалуација радионице од стране самих учесника.

Из самог погледа на овако описану структуру радионице може

се   видети   да   она   ради   са   искуственом   материјалом.   Овде   би   требало
нагласити   да   радионице,   иако   се   баве   личним   садржајима   имају
превасходно едукативну а не терапијску сврху. Радионице не би требало
да   претендују   на   простор   терапијског   рада,   већ   да   буду   усмерене   на
стицање конструктивних социјалних вештина. Пример искуственог учења
видимо   у   радионици   "Дискриминација".   Најпре   иде   активност
асоцијација, која има за циљ да се деца ментално уведу у тему о којој је
реч, као и да се провери ниво већ постојећег искуства која деца имају (или
немају) у вези са датом темом.

Искуственост у радионици подразумева између осталог и

могућност за сваког учесника да активно учествује са својим искуством и
личним садржајима у обрађивању дате теме.

Семинарски рад Тема: Едукативне – говорне радионице на предшколском узрасту

3. Теме програма буквар толеранције

(избор тема за програм и њихов редослед)

Теме програма теку следећим редом :

На почетку имамо две уводне радионице - једну намењену

упознавању деце са програмским делом "Буквара толеранције", а другу са
циљем упознавања са радионичарским начином рада (шта су радионице,
правила рада у њима, улогом водитеља итд.).

Потом следи радионичарским сленгом речено једна "light"

радионица (радионица која се бави позитивним, повезујућим и топлим
емоцијама) - у питању је радионица која за своју тему има сличности међу
нама, а за свој циљ стварање кохезивности групе, повезивање деце
међусобно као и деце са водитељима, стварање атмосфере сигурности и
заједништва, као и успостављање релација међу децом које до сада нису
постојале упркос чињеници да они похађају исто одељење. Овај последњи
циљ је такође један од циљева који у мањој или већој мери следи свака
радионица програма.

Циљ малих група у раду са децом је да се што већем броју деце

омогући простор да буду "звезде" у неким активностима. Из
социометријских налаза нам је познато да у разреду увек постоји
неколико звезда, а да остала деца имају неку мање или више споредну
улогу. Зато се током радионица деца деле у мале групе увек на нов и за
њих непредвидив начин те се тако омогућава да се деца повежу и остваре
однос, упознају и оне њихове одељенске другаре са којима се раније нису
дружили.