Prirodni i ljudski resursi optine Teslic
Република Српска
Универзитет у Источном Сарајеву
Педагошки факултет у Бијељини
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРИРОДНИ И ЉУДСКИ РЕСУРСИ ОПШТИНЕ
ТЕСЛИЋ
Ментор: Студент:
Проф. др Стево Пашалић Биљана Вајић 44/12-т
Бијељина, 2015.
САДРЖАЈ:
УВОД.........................................................................................................................................1
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ................................................................................................3
2. ПРИРОДНИ РЕСУРСИ ОПШТИНЕ ТЕСЛИЋ.................................................................4
2.1 Р
..........................................................................4
........................................................................................16
.....................................................................18

„Дестилацију “ и тиме отпочиње период настајања и развијања једног града ,
града Теслића.
Слика 1. Теслић у првим годинама постојања
Извор:
biw=1440&bih=799&tbm=isch&sa=1&q=teslic+u+prvim+godinama+postojanja&oq=teslic+u+prvim+godin
5
1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ
Општина Теслић се налази у сјеверном дијелу централне, односно захвата јужни дио
западне половине Републике Српске. Са површином територије 846 квадратних
километара је једна од највећих општина у Републици Српској.
Граничне општине су јој : Добој , Тешањ, Маглај , Жепче , Зеница , Травник , Котор
Варош и Челинац. Сам град Теслић се налази у долини Велике Усоре , на надморској
висини од 204 м , на магистралном путу Добој - Теслић - Котор Варош - Бања Лука .
Бања Лука се налази на 85 км удаљености од Теслића и 26 км удаљености од Добоја .
Најближи аутопут је 100 км , а најближа жељезничка пруга само 25 км .
Општина се налази између 40 ° и 45 ° северне географске ширине . Од Јадранског мора
је удаљена 190 км , а од Атлантског океана 1400 км .
Слика 2. Положај Општине Теслић
Извор:
biw=1440&bih=799&tbm=isch&sa=1&q=polozaj+optine+teslic&oq=polozaj+optine+teslic&gs_l=img.3...1892

7
изграђени од серпентина. Веома су карактеристичне за средишњи дио планине Борја
који су остали без вегетације након великог пожара послије завршетка Другог
свјетског рата. Ријека Велика Усора је својим ерозивним радом усјекла шест тераса.
Прва и најнижа тераса је на 215 метара надморске висине или 5 метара релативне
висине са језерском глином, угљем, усорским шљунком и барским лесом. Друга тераса
је дугачка 4 км. и покривена барским лесом. Следећа тераса је на 270 метара надморске
висине или 60 метара релативне висине, развијена у Барићу, Бардацима и Храс Потоку.
Четврта тераса је развијена на 280 метара надморске висине или 70 метара релативне
висине са терцијалном основом покривеном квартарним шљунком и дебелом црвеном
глином код српске цркве Бањи Врућици, код Радешића и изнад Барића. Пета тераса
развијена је на Мисишћу код Врбица, на кречњацима и глинцима.Налази се на 340
метара надморске висине. На подручју општине Теслић до сада су откривене три
пећине у селима : Жираја, Очаушу и Растуши. Прве двије су смјештене на обронцима
Влашића и одликују се тешком приступачношћу.
Растушка пећина
се разликује од других пећина овог краја. Смјештена је на подручју
села Растуша на сјеверним крашким падинама Хрњиног брда (433м н. в. ). Пећина је
дуга 440 метара. Нагнута је од унуташњости према излазу и по томе припада типу
изворских пећина. Улаз који се налази на стрмом одсјеку висине преко 100 м има
ширину отвора 5,5 м и висину 4м.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti