Propaganda i javno mnjenje

DEFINICIJA PROPAGANDE

• predstavlja jedan od oblika društvene komunikacije sa ciljem da se utiče na ponašanje zajednice u smeru određenog mišljenja ili ponašanja
• plansko širenje poželjnih ideja, mišljenja, stavova i uverenja koja mogu biti politička, religiozna ili neka druga radi pridobijanja javnog mnjenja često uz korišćenje laži ili iskrivljenih činjenica

 
ISTORIJAT PROPAGANDE

• mnogi smatraju da je propaganda stara koliko i ljudska komunikacija
• sam termina propaganda potiče od latinske reči ,,propagare“ što u prevodu znači širenje, rasprostiranje
• prvi put se pominje u buli (papsko ili vladarsko pismo) pape Grgura XV iz 1622. godine
• time je uspostavljeno posebno telo katoličke crkve koje je bilo sastavljeno od kardinala i visokih crkvenih dostojanstvenika koje je imalo zadatak da efikasno širi katoličku veru
• reč ,,propaganda“ ponikla je u doba reformacije i korišćena je u verske ali i u političke, kulturne i druge svrhe.

 
VRSTE PROPAGANDE

• svaka propaganda da bi bila uspešna mora da zadovolji neke osnovne preduslove koji su čvrsto povezani sa sociološkim i psihološkim karakterom ljudi kao i principima organizacije i funkcionisanja ljudskog društva u celini
• ako se prihvati princip da je propaganda pre svega specifična oblik komunikacije onda se ona prema vrstama može biti:
  • AKTIVNA – vrsta komunikacije koja u sebi sadrži metode i tehnike direktnih poziva na akciju, bez obzira o kojoj vrsti izvora je reč (politika, ekonomija…)
  • PASIVNA – predstavljaju je posebni društveni i sociološki mehanizmi kao što su obrazovani sistem, moralne i statusne vrednosti određenih zajednica, zajednički društveni motivi, politički i ekonomski modeli i opštevažeća pravila i kodeksi ponašanja usvojeni od strane većine