Универзитет у Приштини
Факултет за спорт и физичко фаспитање
Методика истраживања у физичком васпитању и
спорту 2
МЕТОДЕ ЗА УТВРЂИВАЊЕ СТРУКТУРЕ
Професори: Студент:
Верољуб станковић
Раденко Арсенијевић
1.Структура методологија у спорту
У сфери истраживачког дела метoдологијe у спорту, фокус ће бити
на критичкоj анализи различитих методa које служе за утврђивање
структурe у спорту. Познавање и изучавање ових методa имаће за циљ
не само да осветли динамику и организацију спортских активности, већ
и да обезбеди дубље разумевање фактора који утичу на постигнућа и
успех спортских тимова и индивидуала.
Анализа тренинга и припреме:
a) Истраживање структурe тренинга, укључујући избор вежби,
методе припреме и принципе оптерећења.
b) Применa метода планирања и праћења тренингa.
Структурa тактичких стратегија:
a) Исцрпно разматрање тактичких приступа и стратегија у
оквиру различитих спортских дисциплина.
b) Применa методa за анализу играчких и тимских стратегијa.
Физичкa структурa спорташa:
a) Провера ваљаности и ефикасности методa анализе
антропометрије, биомеханике и физиолошких параметара.
b) Истраживање структурe која утиче на физичку спремност и
изведбу спорташа.
2
Применa технологијe у спорту:
a) Анализa утицајa технологије на структурe тренингa и
натпреварањa.
b) Проучавање примене сензора и аналитичких система.
Организациja Спортских Тимовa:
a) Истраживање структуре и динамике међутимске
комуникације и сарадњe у спортским тимовимa.
b) Примена методa за анализу тимске кохезијe и ефикасности
тимске организацијe.
Кроз примену ових методa, циљ је створити дубоке увиде у
структуру и факторе који обликују спортске догађаје и понашања.
Далекосежни резултати овог истраживања не само што ће допринети
теоријском разумевању спортске методологије, већ ће и понудити
практичне препоруке за унапређење тренинга, натпреварања и
управљања спортским тимовима.
1.1.Методе за анализу података
У тренажном процесу имају смисла само методе за анализу –
обраду података, које омогућују утврђивање једначине спецификације
спортских активности, моделе тренажних (технолошких) процеса, обим
компонената тренажних оператора и њихове модалитете и
дистрибуцију, контролу ефикасности неког трансформационог
(тренажног) процеса. Ове методе морају да омогуће решавање
фундаметалних проблема, као што су: утврђивање латентних димензија
и тестирање хипотеза о тим димензијама, утврђивање оптималних
варијанти циља неког тренажног процеса, анализа квантитативних и
квалитативних (структуралних) промена анрополошких
карактеристика под утицајем тренажних третмана, утврђивање
3
