Tehnologija, građa i hemijski sastav jaja

1. Tehnologija proizvodnje jaja
Odgajivač koji je nabavio dobre i zdrave kokši, treba da ima sve što je potrebno za njihovo držanje, pridržava se propisane tehnologije proizvodnje, živini da je kvalitetnu hranu, održava potrebnu higijenu i sprovodi zaštitu zdravlja kokoši. Rezultat u proizvodnji jaja najviše zavisi od ljudskog faktora.
Proizvodnja jaja počinje s useljavanjem kokoši u objekat ili u kaveze baterija kod bateriskog sistema. Pre toga, a po završetku prethodnog proizvodnog ciklusa, objekte i opremu treba temeljno očistiti, oprati i dezinfikovati, a po mogućstvu ostaviti da se ‘’odmori’’. Neposredno pred useljavanje kokoši mora da se proveri funkcijonisanje opreme, u valove stavi hrana, a u pojilice voda. Ako je jato veće, kokice se dopremaju posebnim vozilom u transportnim kavezima. Prvo treba preduzetu mere da tek prispele kokice ne stradaju od toplog udara – u toku toplog vremena skinuti ciradu sa bočnih strana vozila. Vozila sa kokicama treba što pre isprazniti, ali pažljivo postupati sa živinom. Useljavanje se odvija tako da se prvo pune kavezi najudaljeniji od ulaza u objekat, a na kraju oni najbliži ulazu.
Kada su sve kokice useljene, obilaze se svi kavezi i proverava se da li su sve kokice na nogama, da li jedu ili piju vodu. Ako se koriste pojilice – kapalice, pomoću prikladnog štapića dodirnuti u svakom kavezu jednu kapalicu dok voda ne počne da curi, kako bi se kokice uočile gde je voda.
Proizvodnja konzumiranih jaja na industrijski način počela je naglo da se razvija u SAD nakon II svetskog rata, a nešto kasnije i zapadnoj Evropi. Karekterišu je zatvoreni objekti, veštačko svetlo i ventilacija, veliki broj visokoproduktivnih hibridnih kokoši nosilja u ograničenom prostoru, korišćenje smeša iz fabrika stočne hrane, antibiotici, kokcidiostaci i različiti stimulansi, primena mnogih preparata za preveniranje i lečenje bolesti i održavanje higijene u objektima i na farmi.
Veliki procenat svetske proizvodnje konzumnih jaja odvija se u kaveznim sistemima držanja sa različitom gustinom naseljenosti, u razvijenim zemljama sveta značajna suma novca se investira u nove sisteme držanja kokoši nosilja (obogaćeni kavezi, ekstenzivan, poluintenzivan, duboka prostirka i organska proizvodnja) prvenstveno poboljsavaju dobrobit živine, a zatim i kvalitet jaja.

2. Izbor kokoši nosilja
Za proizvodnju konzumnih jaja po ovoj tehnologiji ne koriste se hibridi koji se koriste u industrijskoj intenzivnoj proizvodnji. U našim uslovima mogu da se koristiti domaće nativne kokoši(golovrata kokoš), domaće populacije rasa Rodajland, Njuhempšir, Amrok, Plimutrok kao i melezi dobijeni ukrštanjem ovih rasa.
3. Uslovi ambijenta i proizvodnje jaja
Da bi se ostvarili zadovoljavajući proizvodni rezultati u ekstenzivnom sistemu proizvodnje jaja, moraju se ispuniti određeni uslovi.
Temperatura – Za proizvodnju jaja optimlana temperatura iznosi 22˚C. Relativno visoka produktivnost ostvaruje se i u znatno širem rasponu temperature od 13-26˚C.
Ventilacija i vlažnost vazduha u objektu – Potrebe kokoši u svežem vazduhu obično se izražavaju po 1 kg njihove telesne mase – maksimalni normativ iznosi 4-5 m3 vazduha na sat po kg. Relativna vlažnost vazduha u prostoru sa nosiljima treba da iznosi 50-70%. U vreme jako suvih toplih dana može da se pristupi polivanju radnog hodnika vodom ili ovlaživanjem prostirke, kao i raspršivanje vodene magle u objektu i na ispustu. Visoku vlašnost vazduha u hladnim zimskim danima teško je smanjiti.
Program osvetljavanja – ekstenzivan sistem držanja kokoši nosilja predviđa da se prirodan dan može produžavati veštačkim svetlom, ali ukupno trajanje svetlosnog dana ne sme biti duže od 16 sati. Prirodno svetlo obezbeđuje se otvorenim stranama objekta, odnosno prozorima od plastične folije. Veštačko svetlo obezbeđuje se sijalicama jačine 4,5 W po m2.
Podni prostor i prostor na ispustu – Program predviđa najviše 7 kokoši na 1 m2 podne površine objekta i pristup kokoši na zatravljen ispust, površine najmanje 10 m2 po kokoši.
Hranidbeni prostor – Program predviđa za kokoši nosilje najmanje 13 cm hranidbenog prostora na hranilici-valovu ili najviše 20-25 kokoši na jednoj visećoj cilindricnoj hranilici.
Prostor za napajanje – Ako se za napajanje koriste pojilice-kapalice, jedna kapalica je dovoljana za 4-5 kokoši. U objektima dužinom radnog hodnika postavljanje su sa obe strane iznad valova linije pojilice sa niplama na svakih 24 cm. U blizini hranilica na ispustu predviđene su 4 pojilice sa niplama, pojedinačno dužine oko 2,5 m sa rezervoarom od 50 litara.