Методи и алати за процену

ергономског ризика

Дипломски рад

Лука Станковић

УВОД

Ергономија као научна дисциплина проучава односе између човека, радног окружења и

техничких система са циљем да се рад прилагоди човеку, а не човек раду. У савременим
условима  производње,  услужних  делатности  и  информационе  технологије,  све  већи  број
радника изложен је ергономским факторима ризика као што су неправилни положаји тела,
понављајући  покрети,  прекомерна  сила,  статички  рад,  вибрације  и  неадекватна
организација  посла.  Последице  дуготрајног  излагања  овим  факторима  најчешће  су
мишићно

скелетни поремећаји (МСД), који представљају водећи узрок радних обољења у

Европи и свету.

Према подацима Европске агенције за безбедност и здравље на раду, више од 60%

запослених у Европској унији пријављује бар један симптом који указује на мишићно

скелетне  проблеме  изазване  радом,  док  су  ти  поремећаји  одговорни  за  преко  половине
укупних  трошкова  боловања.  Ови  подаци  указују  да  се  ергономски  ризици  не  могу
посматрати  изоловано  као  појединачни  проблеми  већ  као  структурни  фактори  који
директно утичу на здравље радника, продуктивност и економске резултате предузећа.

Процена ергономског ризика представља систематски процес идентификације, анализе и

вредновања  фактора  радног  окружења  који  могу  угрозити  здравље  радника  услед
несразмере  између  физичких  и  психофизиолошких  способности  човека  и  захтева  радног
задатка. Њен основни циљ није само препознавање постојећих ризика, већ и предвиђање
потенцијалних  оптерећења  која  могу  настати  услед  промене  технологије,  радних  метода
или организације.

Процена ергономског ризика омогућава

рано откривање неповољних услова рада и

спречавање настанка повреда,

оптимизацију радних процеса и повећање ефикасности,

смањење боловања и трошкова лечења

и унапређење задовољства радника и квалитета рада.

Основни циљ процене ергономског ризика је идентификација делова радног процеса који

стварају прекомерно оптерећење организма и дефинисање мера за његово смањење или
елиминисање. Задаци процене укључују

утврђивање природе, интензитета и трајања

изложености

анализу положаја тела, фреквенције покрета, примене силе и услова радне

средине

израду матрице ризика ради приоритизације интервенција

и праћење ефеката

спроведених мера и континуирано унапређење.

Процена није једнократна активност већ динамичан и континуиран процес који се

прилагођава свакој промени у технологији, опреми или организацији рада.

Савремена пракса иде у правцу интегрисане процене ризика, где се физички, когнитивни

и психосоцијални фактори посматрају као међусобно повезани елементи система човек–

Методи и алати за процену

ергономског ризика

Дипломски рад

Лука Станковић

машина–окружење. Развој дигиталних алата омогућава објективно мерење свих параметара,
смањујући субјективност процене. Такви системи пружају могућност раног откривања
критичних тачака у дизајну радног места и омогућавају оптимизацију процеса пре него што
дође до појаве здравствених проблема.

Методе и алати за процену ергономског ризика представљају неопходан

инструмент у

управљању безбедношћу и здрављем на раду. Њиховом применом могуће је превентивно
деловати на најчешће узроке професионалних обољења и побољшати укупну ефикасност
рада. Савремена пракса показује да предузећа која системски примењују ергономске

анализе остварују већи ниво продуктивности, мање повреда и већу мотивацију радника.

том контексту, темељно познавање метода и алата за процену ергономског ризика није само
техничко питање већ и стратешки предуслов за изградњу безбедних, здравих и одрживих
радних система у складу са захтевима 21. Века.

Методи и алати за процену

ергономског ризика

Дипломски рад

Лука Станковић

Значајну улогу у примени и унапређењу ергономских стандарда у Европи има Европска

агенција  за  безбедност  и  здравље  на  раду.  Ова  агенција  је  основана  1994.  године  са
седиштем  у  Билбау,  Шпанија,  и  има  за  циљ  истраживања,  пружање  информација  и
смерница које доприносе побољшању услова рада широм Европе. Њена улога је да помаже
институцијама  ЕУ,  државама  чланицама,  послодавцима  и  радницима  у  разумевању  и
примени мера за побољшање безбедности и здравља на раду.

2.2.

ЕРГОНОМСКИ ПРОПИСИ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ

У Великој Британији, Закон о здрављу и безбедности на раду и сродни прописи као што

је Регулатива о коришћењу екрана

захтевају да послодавци предузимају све неопходне мере

са циљем да обезбеде радна места пројектована применом ергономских принципа. То
укључује процену ризика, прилагођавање радног места и радне опреме, као и обуку
запослених за правилно држање тела и коришћење опреме.

Кључну улогу у спровођењу ових мера има извршна регулаторна агенција за безбедност

и здравље

основана 1975. године. Њен главни циљ је унапређење здравља и безбедности на

раду кроз надзор, инспекције, истраживања и израду смерница за примену прописа. Ова
агенција  има  овлашћења  да  спроводи  истраге  у  случају  повреда  на  раду,  санкционише
послодавце  који  не  поштују  прописе  и  издаје  препоруке  за  побољшање  услова  рада.
Агенција  игра  значајну  улогу  и  у  подизању  свести  о  важности  ергономије,  пружајући
смернице за правилно уређење радног места, коришћење ергономске опреме и превенцију
здравствених  проблема  повезаних  са  радом  (смернице  за  примену  алата  за  ергономску
процену ризика).

2.3.

ЕРГОНОМСКИ ПРОПИСИ У САД

У Сједињеним Америчким Државама (САД), Администрација за безбедност и здравље на

раду је водећа федерална агенција одговорна за заштиту здравља и безбедности радника.
Ова  агенција  је  основана  1970.  године  Законом  о  безбедности  и  здрављу  на  раду  и  има
мандат  да  поставља  и  спроводи  стандарде  који  унапређују  услове  рада  у  различитим
индустријама.  Ова  агенција  увела  је  смернице  за  ергономију  у  различитим  секторима,
укључујући производњу, здравствену негу и канцеларијски рад, с циљем смањења ризика
од повреда

и професионалних обољења. Њени прописи укључују препоруке за правилно

уређење радних места, минимизацију физичког напрезања, употребу ергономских алата и
превенцију поремећаја мишићно

скелетног система.

Поред обавезних прописа, пружа и низ необавезујућих смерница које помажу

компанијама да побољшају услове рада. Осим прописа, агенција спроводи инспекције,
санкционише послодавце који не испуњавају безбедносне стандарде и пружа едукативне
курсеве за подизање свести о важности ергономије. Такође, сарађује са стручним

Методи и алати за процену

ергономског ризика

Дипломски рад

Лука Станковић

организацијама како би промовисала необавезујуће стандарде као што је ANSI/HFES 100

2007,

који дефинише пројектовање канцеларијске опреме и радних станица.

2.4.

ЕРГОНОМСКИ ПРОПИСИ У ЈАПАНУ И ЈУЖНОЈ КОРЕЈИ

Јапан и Јужна Кореја, као једне од најразвијенијих земаља света, су такође посвећене

имплементацији ергономских принципа, с нагласком на индустријске радне средине, где су
радници изложени дуготрајним физичким напорима. Програми за ергономију у овим
земљама често укључују технолошка решења, као што су егзоскелетна одела која смањују
оптерећење радника.

У Јапану, кључну улогу у области безбедности и здравља на раду има Јапанска

Индустријска Асоцијација за безбедност и здравље на раду. То је независна организација
основана са циљем промовисања безбедности и здравља радника. Ова организација
организује и спроводи обуке, истражује нове методе за побољшање радних услова и развија
смернице за примену ергономских принципа у различитим секторима, посебно у
производњи и технологији.

Слично томе, у Јужној Кореји постоји Корејска Агенција за безбедност и здравље на раду,

агенција под надлежношћу Министарства запошљавања и рада. Ова агенција је одговорна
за спровођење мера заштите на раду, укључујући примену ергономских стандарда,
истраживања у области превенције професионалних обољења и развој безбедносних
програма за индустријске раднике.

2.5.

ЕРГОНОМСКИ ПРОПИСИ У АУСТРАЛИЈИ

У Аустралији, постоји Национална Агенција за безбедност и здравље на раду (енг. Safe

Work Australia), основана са циљем развоја и ажурирања закона, регулатива и стандарда у
овој  области.  Ова  агенција,  за  разлику  од  других  претходно  поменутих,  не  спроводи
инспекције,  већ  сарађује  са  државним  и  регионалним  телима  како  би  се  обезбедила
усаглашеност са националним оквиром безбедности и здравља на раду. Њена кључна улога
је  развој  Националног  оквира  за  безбедност  и  здравље  на  раду,  укључујући  смернице  и
прописе за ергономију радног места.

Организација такође промовише иницијативе за смањење радом узрокованих мишићно

скелетних  обољења,  које  су  један  од  водећих  узрока  повреда  у  аустралијским  радним
окружењима.  Ова  агенција  сарађује  са  различитим  гранама  индустрије  како  би
имплементирала  најбоље  праксе  у  погледу  ергономије,  укључујући  побољшање  дизајна
радних  станица,  препоруке  за  правилно  коришћење  опреме  и  подизање  свести  међу
послодавцима и радницима.

2.6.

ЕРГОНОМСКИ ПРОПИСИ У СРБИЈИ

У Републици Србији не постоји посебан закон или правилник који искључиво регулише

ергономију радног места, већ је она обухваћена различитим прописима у оквиру система

Методи и алати за процену

ергономског ризика

Дипломски рад

Лука Станковић

унапређивањем радних услова повећала продуктивност и смањили здравствени проблеми
(мишићно

скелетни поремећаји) повезани са неправилним радним положајем, дуготрајним

седењем или физичким напрезањем. Иако правни оквир у Србији садржи елементе
ергономије, постоји простор за значајна унапређења. Доношење правилника који се односи
на ергономију, значајно интересовање послодаваца и едукација свих учесника у процесу
рада могли би значајно допринети бољим радним условима и заштити здравља запослених.

ЕРГОНОМСКИ РИЗИК

У данашње време, убрзани начин живота и временска ограниченост приморали су човека

да се изложи великим физичким и психичким напорима. Ови напори прелазе границе
физичке издржљивости што повећава ризик од повреда. Из тог разлога, задатак ергономије
је смањење и спречавање повреда, побољшање услова рада, али и промоција здравих
ставова друштва према животној и радној средини.

Eргономски ризик може се дефинисати као вероватноћа да ће, услед неслагања између

радних услова и људских способности (физичких, когнитивних, психофизиолошких), доћи
до повреде, обољења или смањене функционалности радника.

У ширем смислу, међународни извори (нпр. NIOSH / OSHA) описују „ергономске ризик

факторе“ као услове или карактеристике радног задатка, радне станице или радне средине
који могу повећати оптерећење за мускулоскелетни систем, нервни систем, визуо

моторне

функције и психофизиолошку равнотежу.

Радници изложени невероватно високом нивоу ергономског ризика имају већи ризик за

развој мускулоскелетних поремећаја као што су бол у доњем делу леђа, бол у раменима,
тетивитиси, карпал тунел синдром и др. У студији на физиотерапеутима, 49.6 % случајева
су оцењени као „висок ризик“, а 33 % као „веома висок ризик“.

3.1.

ФИЗИЧКИ (МЕХАНИЧКИ) ФАКТОРИ

ЕРГОНОМСКОГ РИЗИКА

Фактори који директно оптерећују мускулоскелетни систем могу се груписати у пет

кључних категорија. Прва од њих су неприродни или екстремни положаји тела (на
енглеском „awkward posture“), који подразумевају рад са савијеним или спрегнутим телом,
подизање руку изнад нивоа рамена, искривљену кичмену стубу или ротирање торза. Такви
положаји одступају од неутралне анатомске позиције и повећавају механички моменат на
зглобовима, лигаментима и интервертебралним дисковима, чиме се убрзава настанак
микротраума и дегенеративних промена.

Друга значајна група су понављајући покрети (repetition) који се изводе у великом броју

циклуса током смене. Када се исти сегмент покрета понавља стотинама или хиљадама пута