УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Са привременим седиштем у Косовској Митровици
Катедра за социологију
Студијски програм:Основне академске студије
АКУМУЛАЦУЈА И КРУЖНО КРЕТАЊЕ КАПИТАЛА
Семинарски рад из: Основи економије
Ментор:
Студент:
Проф. Небојша Стошић
Елмин Вуран
Бр. индекса:
258/19
Косовска Митровица, 2019
САДРЖАЈ
Увод………………………………………………………………………………………………..3
1. Акумулација капитала, Репродукција капиталистичког
предузећа…………………………………………...……………………………………..5
2. Појам и неопходност акумулације
капитала…………………………………………...7
3. Акумулација капитала уз непромењен органски
састав………………………………9
4. Акумулација капитала уз пораст органског
састава………………………………….12
5. Општи закон капиталистичке акумулације…………………………………..
……….13
Закључак………………………………………………………………………………………...14
Литература……………………………………………………………………………………...15
делатност са основном наменом да се увећа, односно да донесе добит.
Капитал се може улагати у производни или непроизводни сектор. Међутим,
његова основна намена је увек иста, а то је увећање основне вредности или
производња других добара. С обзиром да капитал није природно добро, он
се мора произвести или позајмити.
Капитал може бити физички, и финансијски. Капитал се може
поделити и на стални (фиксни) и оптицајни (циркулирајући).
Адам Смит
дефинише капитал као „онај део човекових деоница од којег се очекује да
ће произвести приход”. Овај термин је кориштен за сву покретну имовину
од 16. века.
3
1. Акумулација капитала
Ако би се досадашње разматрање наставило у истом смеру дошло би
се на помисао да се производња вишка вредности третира не као
појединачни акт, већ као непрекидни процес. Таква анализа омогућује да се
расветли на који начин капитализма расте друштвено богатство, које је у
рукама буржоазије, а погоршава се положај радничке класе, што изазива
заоштравање класне борбе између радника и капиталиста.
1. Репродукција капиталистичког предузећа
Познато је да производња материјалних добара мора бити
непрекидна у свакој друштвеној заједници. Материјална производња
посматрана не као појединачни акт већ као непрестано обављајући процес
назива се репродукцијом. Репродукција и производња увек носе друштвени
карактер.
Стога се, упоредно са репродукцијом материјалних добара, у сваком
начину производње остварују и репродукција владајућих производних
односа. Репродукција се може посматрати у друштвеним у друштвеним
размерама, на нивоу, друштвене заједнице (држава), на нивоу поједина
производних односа (предузећа). Прва се зове друштвена , друга
индивидуална репродукција.
У условима капитализма, прва представља репродукцију друштвеног
капитала. Индивидуална репродукција, као саставни део друштвене
репродукције, има специфична обележја. Зато ће се сажето објаснити битна
питања индивидуалне капиталистичке репродукције, одн. појединачног
капиталистичког предузећа.
Према томе, потребно је да се анализирају и друга основна питања
репродукције капиталистичког предузећа. Наиме, да би се обезбедила
производња вишка вредности неопходно је да се претходно на тржишту
набаве средства за рад, предмети рада, и радна сага. После тога, морају се
континуално решавати питања везана за организацију производње. По
завршетку производње искрсавају проблеми поводом продаје робе, јер тек
продајом своје робе капиталиста реализује производни вишак вредности у
свом предузећу.
На крају, после успешне продаје робе, капиталиста мора да реши и
питање наменске употребе или расподеле присвојног вишка вредности.
Управо то питање је изузетно важно, јер од начела њеног решавања зависи
дањи ток производње, одн. репродукције сваког капиталистичког
предузећа.
Применом метода апстракције, замислимо да капиталиста без
посебних тешкоћа купује средстава за производњу и радне снагу,
организује производни процес и продаје произведену робу. На основу тога
долази се на помисао да судбину репродукције њеног предузећа одређује
начин располагања новчаном сумом коју је добио на продату робу.
4
С обзиром на то да један део тог новца мора потрошити за куповину
неопходних средстава за производњу за наведени циклус производње, као и
