Берза и берзанско пословање Ненад Јарамаз
УВОД
Берза је мјесто на коме се купује и продаје, први је одговор који се скоро увјек чује
на питање „Шта је то берза?“. Наравно, овај одговор је тачан, али је и у толико широк,
ако је другачији и могао да буде. По чему би се, онда, берза разликовала од пијаце или
било које продавнице или од тржишта у цјелини? А управо у тој разлици лежи суштина
берзе као институције.
Разлика се састоји у томе, чиме се тргује и како се тргује. Предмет трговине, да би
се њиме могло трговати без узорка, мора бити подложан типизацији и стандардизацији.
Код новца и хартија од вредности ништа лакше. Са робом је већ другачије -
стандардизацији су подложне сировине и производи првог степена обраде. Финалним
производима, због њихове разноликости, не може се трговати на развијеним берзама.
Одсуство узорка из трговине, због чега је нужно дошло из потребе за што
једноставнијим процесом трговине, како би се капитал што брже обртао, а захваљујући
типизацији и стандардизацији предмета трговања, води нас до одговора на следеће
кључно питање по коме се берза разликује од других тржишних институција. На берзи се
дакле, тргује на ријеч. Ова ријеч је својевремено била обезбјеђена повјерењем, угледом
малопродајних трговаца који су учествовали у берзанским трансакцијама и гдје су се сви
међусобно познавали. Развојем трговине, ово „повјерење“ се институционализује и бива
замјењено мрежом правила по којима се тргује ( узансама ), а које свако ко жели на берзи
да тргује, мора унапријед да их прихвати.
Тако смо дошли до одређења берзе као мјеста на коме се тргује, али типизираном
робом и по унапријед утврђеним правилима.
1
Берзе и берзанско пословање
Ненад Јарамаз
1. ПОЈАМ БЕРЗИ
Видјели смо да је берза, уствари класично тржише на којем се тргује одређеном
стандардном робом. Потребно је нагласити и то да свака берза представља организовано
финансијско тржиште, а да свако организовано тржиште није берза.
Берза се најчешће дефинише као простор на коме се тргује дугорочним
финансијским инструментима, то је организовано секундарно тржиште хартија од
вриједности са потпуно прецизним и строго утвђеним правилима трговања, правилима
пријема тржишног материјала на берзи, као и строго и потпуно утврђеним
критеријумима, који регулишу услове и начин за пријем у чланство на берзи.
У ширем смислу берза представља интеракцију међусобних односа свих ученсика
на берзи у које спадају: Емитенти тржишног материјала, правна и физичка лица који на
било који начин учествују на берзи, пратеће агенције, надзорни органи, клириншке куће и
регистри хартија од вриједности, посредници , медији и остали. У ужем смислу берза
представља средиште око којег се налазе остали учесници на берзанском тржишту.
Оно што берзу разликује од осталих тржишта на којима се обавља трговина су
елементи који су карактеристични за берзанско трговање. Ти елементи су:
мјесто трговања,
предмет трговине,
правила трговања,
учесници у трговини и
врсте трговине.
1.1. Мјесто трговања
Мјесто на коме се тргује, послебно ако је ријеч о берзи , првобитно је било везано
за пијаце, кафане, чајџинице, хотеле а касније зграде које су биле посебно опремљене за
послове трговања. Развојем информатике и технологије, данашње берзе су дошле до тога
да мјесто трговања на берзи представљају глобалне електронске мреже. Захваљујући
2
