SADRŽAJ:
1. UVOD.......................................................................................................................2
2. Klasifikacija obveznica.............................................................................................2
3. Nominalna, knjigovodstvena i tržišna vrednost obveznica.......................................4
4.Vrste dugoročnih obveznica......................................................................................4
5. Obveznice preduzeća........................................................................................................................5
6. Obveznice javnog sektora.................................................................................................5
7. Rejting obveznica.....................................................................................................6
8. Zaključak..................................................................................................................8
LITERATURA...............................................................................................................9
1. UVOD
Pre nego što detaljnije objasnimo termin-obveznice, potrebno je razjasniti
pojam hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti su pisane isprave o određenom
imovinskom pravu koje je moguće ostvariti na osnovu vlasništva nad istim. Pra
početke hartija od vrednosti možemo naći još u Vavilonu (VII vek pre nove ere).
Razvojem robno-novčane privrede i hartije od vrednosti postaju predmet trgovanja na
posebnom tržištu.
Hartije od vrednosti možemo klasifikovati prema različitim kriterijumima: a) po
ročnosti na kratkoročne i dugoročne, b) prema pravu koje nose na dužničke i
vlasničke i dr. Dugoročne hartije od vrednosti su akcije i dugoročne obveznice, dok
su kratkoročne hartije od vrednosti uglavnom instrumenti duga.
Obveznice su dužničke hartije od vrednosti kojima se dužnik (zajmoprimac)
obavezuje da će vratiti zajmodavcu (investitoru) pozajmljeni novac i platiti kamatu za
određeni vremenski period.
Drugim rečima, obveznice su dužničke hartije od vrednosti kojima se njihov
emitent (u ovom slučaju država) obavezuje da vlasniku obveznice (odnosno
deviznom štediši) isplati o roku dospeća iznos koji je na njima naznačen.
2. Klasifikacija obveznica
Obveznice možemo podeliti prema najrazličitijim kriterijumima (prema tipu
emitenta, metodu otplate, načinu obezbeđivanja otplate, roku dospeća itd).
U zemljama koje imaju razvijeno finansijsko tržište postoji dominacija
dugoročnih u odnosu na kratkoročne obveznice. U tim zemljama, definicija rokova
dospeća za dugoročne obveznice je od 10 do 30 godina, za srednjoročne od 5 do 10
godina. Na domaćem tržištu hartija od vrednosti postoji dominacija kratkoročnih
obveznica u odnosu na dugoročne, što je karakteristika tržišta u razvoju, ali i velikog
opreza investitora.
Postoje različite vrste obveznice.
1. prema roku dospeća, dele se na:
kratkoročne
– koje dospevaju na naplatu u roku koji je kraći od godinu dana
dugoročne
– koje dospevaju na naplatu u roku koji je duži od godinu dana.
2. prema načinu označavanja vlasništva nad njima, dele se na:
obveznice na ime
– koje imaju navedeno ime kupca. Takve obveznice se prenose
na novog vlasnika indosiranjem - pismenim izjavljivanjem vlasnika iste da svoje
pravo prenosi na drugo lice. Novi vlasnik, prilikom naplaćivanja svojih prava po
osnovu obveznice, obavezno mora prezentovati i sam indosament.
obveznice na donosioca
– koje imaju navedeno da glase na donosioca. One se na
neko drugo lice prenose prostom predajom. Njihova bitna razlika u odnosu na
prethodnu vrstu obveznica je u tome što emitent neće izdati vlasniku novu obveznicu
u slučaju njenog gubitka.
3. prema načinu na koji se ostvaruje pravo na kamatu, dele se na:
obveznice bez kupona
– kod kojih se kamata isplaćuje odjednom – o roku dospeća
i koje kao takve nemaju kamatne kupone
1
