Постоје бројни разлози због којих је држање залиха веома битно за било коју врсту
организације. У наставку су набројани само неки разлози због којих је потребно
држање залиха :

Многи прoизводи имају сезонски карактер производње и константну потражњу
током целе године,

Неки производи имају сезонски карактер потражње и равномеран ток
производње током године,

Понекад, роба се складишти из предострожности због очекиваног повишења
цена и као заштита од оскудице,

У неким случајевима, складиштење се јавља као нужна последица набавке у
количинама које су веће од оних које су потребне, да би се подмириле
непосредне потребе због жеље да се оствари количински рабат на набавке и
нижи трошкови транспорта.

Многа добра се држе на залихама из чисто шпекулативних разлога , да би се
оствариле далеко повољније цене.

Залихе утичу и на брзину продаје и испоруке крајњем купцу: По Литловом закону,
залихе представљају умножак брзине продаје и времена тока материјала.

I = RT

I – Залихе; R – Брзина продаје; T – Време тока материјала

1.2. ВОЂЕЊЕ ЗАЛИХА У ТРГОВИНСИМ ПРЕДУЗЕЋИМА

Залихе робе су посебно значајне за трговинско предузеће јер се оне набављају ради
даљње продаје и служе као предмет рада. Да би пословни процес у трговинској
организацији био могућ трговачка роба мора се набавити, ускладиштити, а потом
продати. Будући да се трговинска организација јавља у посредничкој функцији између
произвођача и крајњег потрошаћа нужно је располагати складишним капацитетима.
Разлог томе је осигурање континуираног (без застоја) одвијања процеса повезивања
произвођача и купца.

Залихе су једна су од највећих ставки у текућој имовини трговине на мало или
подузећа које се бави велепродајом залихе трговинске робе. Продаја ове трговинске
робе главни је извор прихода. У трговинској компанији, залихе се састоје од робе која
се држи за продају купцима. Залихе се претварају у новац унутар пословног циклуса
компаније, па се према томе сматрају текућом имовином. У балансу се залихе
појављују одмах након потраживања од купаца, због тога што су залихе само један
корак даље од претварања у новац, него што су то потраживања од купаца.

У трговинским предузећима залихе се воде као :

роба на складишту,

роба у туђем складишту,

у јавном складишту,

у складишту комисионара,

у консигнацијском складишту у земљи,

у консигнацијском складишту у иностранству,

роба у продавници,

роба у доради, обради и манипулацији.

Без обзира на користи које доносе залихе и њихово држање и то што залихе доприносе
бољем функционисању сваког предузећа залихе имају и своје недостатке. Недостаци
држања залиха могу бити :

Роба на залихама може да застари,

Може бити оштећена или да се поквари,

Може да се изгуби и да се загуби,

Може бити ризично да се ускладишти,

Може захтевати пуно простора,

Дуплира се ускладишћење на више места,

Залихе везују новац, тј. оперативни капитал који се не може користити за друге
намене, и оне не додају вредност производу. Представљају једну од најскупљих
ставки у активи предузећа, достижући скоро 50% укупно инвестираног капитала.
Редуковањем залиха предузећа редукују укупне трошкове али тиме се ризикује
незадовољство потрошача. Величина залиха робе овиси првенствено о :

новчаним средствима,

врсти робе,

континуитету производње,

континуитету потрошње,

могућности набавке,

расположивом складишном простору.

1.3. КЛАСИФИКАЦИЈА ЗАЛИХА РОБЕ

Због великог броја различите робе на залихама, са различитим значајем, потребно је
извршити њихову класификацију да би се применили различити приступи управљања
залихама. Залихе робе можемо поделити на основу више критеријума.

Према количини робе која се налази у складишту имамо :

минималне залихе,

заштитне залихе,

максималне залихе,

оптималне залихе,

просечне залихе.