1.
FINANSIJSKE INSTITUCIJE
U savremenim uslovima razvijenost jedne zemlje se meri razvijenošću njenog finansijskog
tržišta.
Na finansijskom tržištu se pojavljuju
finansijske institucije.
One obavljaju funkciju prikupljanja novčanih sredstava i njihovog usmeravanja u finansijske
plasmane. One su u stvari posrednici u transferu sredstava izmedju preduzeća i domaćinstava.
Ovo znači da će vlasnici sredstava koji u tekućem periodu imaju finansijku štednju, tu istu
štednju staviti na raspolaganje finansijskim institucijama. One se uključuju u prenos tih sredstava
tj. investiraju ih.
Finansijske institucije, dakle, moraju da usmeravaju ta sredstva u projekte koji će obezbediti
njihovu povratnost zajedno sa odgovarajucom kamatom. Dakle, finansijske institucije prikupljaju
novčana sredstva u obliku depozita, prodajom polisa osiguranja, emisijom hartija od vrednosti,
udelom u kapitalu. Tako prikupljena sredstva one plasiraju u obliku kredita, kupovinom hartija
od vrednosti na finansijskom tržištu, ulaganjem u nekretnine itd.
Šta može da uradi neko, ako neko ima višak štednje :
Uložiti u banku - štednja u dinarima
- štednja u devizama
Oročiti štednju
Kupiti štedne zapise NBS
Kupiti obveznice stare devizne štednje
Kupiti akcije neke firme
Konačna odluka o ulaganju
se donosi kombiovanjem dve stvari
1.
PRINOSA
koji se očekuje i
2.
RIZIKA
koji je neko spreman da prihvati
Ko hoće da rizikuje manje, ide u nešto sigurnije – štednja u banci, državne HoV... => manji
prinos !
Veći rizik, veći prinos – akcije,“igranje” na berzi
Osnovno pravilo investiranja: NA BERZU SE IDE DA BI SE ZARADILO
Ali na berzi se može i izgubiti!!! Na berzi se smenjuju ciklusi, sve akcije rastu i padaju u
ciklusima.
Ali na berzi nema brze i visoke zarade, pošto su retki periodi kada se može zaraditi mnogo
za kratko vreme. Ako se to i desi, to je rezultat: velikih kriza ili lomova, nekih
korigovanja u zemljama u tranziciji...
Na berzi se zarađuje dugoročno - ne treba razmišljati na period manji od godinu dana.
Smatra se da je najvažnija finansijska institucija
banka
(centralna banka i poslovne banke), dok
su ostale finansijske institucije nebankarske i predstavljaju česte posrednike prenosenja novca i
štednje izmedju subjekata. Njihovo poslovanje je slično bankarskom, mada one ne primaju
depozite i ne mogu da vrše emisiju novca. One samo vrše transakcije već postojećom štednjom.
U razvijenim finansijskim strukturama se izdvajaju tri osnovna tipa finansijskih
institucija:
1.
Kreditne institucije
( komercijalne banke, štedionice i finansijske kompanije )
2.
Institucionalni investitiori
( osiguravajuće kompanije, penzioni fondovi i investicioni
fondovi )
3.
Berzanske firme
( investicione banke, brokerske i dilerske firme, merdžer banke )
Svaka od ovih finansijskih institucija ima neke svoje specifičnosti i neke svoje posebne usluge
koje vrši. Uprkos tome, sve one imaju jednu zajedničku karakteristiku, a to je funkcija
finansijskog
posredovanja
.
Finansijsko posredovanje koje obavljaju finansijske institucije je vrlo korisno i za
komitente i za same institucije, zbog toga što korišćenjem prednosti ekonomije obima i
ekonomije raznovrsnosti dolazi do smanjivanja transakcionih troškova na finansijskom
tržištu. Naime, veći broj transakcija koje obavi jedna institucija će doneti isti profit ali uz
manje troškove za korisnike usluga.
