складу са резултатима савремених истраживања и сазнањима о развоју
деце. Један од значајних савремених приступа односи се на дизајнирање
предшколских курикулума, који се темеље на идеји да деца најуспешније
уче   кроз   практична   и   смислена   искуства,   усмерена   на   њихова
интересовања. У складу с тим, у Републици Србији је 2019. године започета
имплементација   Нових   основа   предшколског   програма   под   називом
„Године узлета“. Програм се постепено уводио од 1. септембра 2019. године,
а   од   2023.   године   постао   је   обавезан   у   свим   предшколским   установама
(Правилник о основама програма предшколског васпитања и образовања,
2018:5).

Пројектно учење има велику вредност јер омогућава деци да

истражују и активно учествују у смисленим и аутентичним ситуацијама,
повезујући претходна искуства са новим сазнањима на креативан начин.
Осим тога, у пројектном раду учествују сви – и деца и одрасли – а често
укључује   и   децу   различитих   узраста,   што   доприноси   разноврсности
искустава   и   заједничком   учењу,   где   свако   доприноси   на   основу   својих
знања   и   интересовања   (Павловић   Бренеселовић,   Крњаја,   2017).  Тема
пројекта треба да проистекне из свакодневних искустава која деца деле са
одраслима, из ситуација које су им блиске и значајне – било да потичу из
игре,   дешавања   у   вртићу   или   локалној   заједници.   Циљ   пројекта   није
проналажење најбржег или најуспешнијег решења, већ подстицање деце да
самостално истражују и долазе до аутентичних закључака, што даје дубљи

1. ПРОЈЕКТНИ ПРИСТУП УЧЕЊУ

Пројектни приступ учењу интегрише различите стратегије, као што

су истраживачко учење, учење кроз игру, имагинативно учење, учење кроз
решавање   проблема,   искуствено   и   ситуационо   учење.   Овај   приступ
омогућава   деци   да   активно   истражују   и   ангажују   се   у   значајним   и
аутентичним   ситуацијама,   при   чему   на   креативан   начин   повезују
претходна искуства са новим сазнањима. У пројектном раду учествују деца
различитих узраста, уче једни од других и доприносе заједничком учењу
својим   јединственим   искуствима.   Различити   начини   њиховог   учешћа
вреднују се као важан допринос заједници учења (Павловић Бренеселовић,
Крњаја, 2017:8).

Сваки пројекат започиње „провокацијом за учење”, коју иницира

васпитач на основу пажљивог ослушкивања дечјих идеја, интересовања и
питања. Овим путем, деца заједно са васпитачем развијају тему пројекта
кроз истраживање, стваралачко размишљање и решавање проблема. Како
деца уче кроз интеракцију са вршњацима и одраслима, активно истражују,
преузимају иницијативу и уживају у самом процесу учења, истовремено
јачајући   самопоуздање   и   мотивацију   за   рад.   Процес   учења   у   овом
контексту   повезан   је   са   унутрашњом   мотивацијом,   ангажовањем,
саморегулацијом   и   когнитивним   развојем.   Само   у   окружењу   у   којем   су
потребе, интересовања и емоције деце уважене, она могу слободно и без
страха   учествовати   у   наставном   процесу.   Позитивне   емоције   попут
радозналости,   одушевљења   и   радости   значајно   подстичу   и   унапређују
процес учења (Стојановић, Ћирковић-Миладиновић, Миловановић, 2021:33).