САДРЖАЈ
1.3. Интерперсонални и друштвени стресори..........................................................9
2.2. Психолошке последице (Ментално здравље)..................................................13
2.3. Последице по организацију и радни учинак..................................................15
3.2 Организационе интервенције и тренинг..........................................................18
УВОД
Идеја да стрес на радном месту негативно утиче на здравље и
безбедност људи, као и на здравље њихових организација, порасла је током
протеклих тридесет година у свим сферама пословања и владе. Јавност и
медији су упознати, а интересовање за управљање стресом је брзо порасло.
Научна удружења и стручњаци су привукли пажњу јер су почели да се баве
овим све већим и широко распрострањеним проблемом.
Полицијско занимање се сматра једним од најстреснијих занимања,
па се акутни стрес у тој професији наводи као саставни део посла. Међутим,
дугорочно излагање акутном стресу, може да доведе до нежељених
психолошких и физичких последица, као што је хронични стрес,
прегревање и напуштање посла, које могу да настану услед немогућности
управљања стресним ситуацијама. Међутим, изненађујуће је да је
истраживачка литература посветила врло мало пажње разумевању процеса
суочавања са стресом у полицији и идентификовању корисних стратегија
суочавања као одговор на стресне догађаје.
Појава стресних ситуација и често трауматских искустава су пратећи
фактори полицијског посла, који је непредвидив и захтеван, а ендогени и
егзогени ограничавајући фактори пре, током и након полицијске акције
могу значајно утицати на полицијске службенике у стресним ситуацијама
полицијске акције. Доказано је да емоције и стрес утичу на ситуационе
процене полицијских службеника када је у питању употреба силе.
1
Полицијски стрес се карактерише као неравнотежа између онога што
се очекује од полицијског службеника и онога што он може да пружи, у
околностима које могу имати озбиљне последице. Полицијска служба се у
литератури често описује као једно од занимања са највишим нивоом
стреса. Према Anschel-у, полицијски службеници трпе разне физичке и
психолошке последице јер су, за разлику од већине других занимања,
изложени неоубичајеним стресовима и траумама. Anschel тврди да се
полицијски службеници суочавају са најгнуснијим и најстрашнијим
садржајем друштвених односа, који се углавном односи на убиства,
силовања, злостављање, педофилију и сродне околности.
Стрес има бројне негативне ефекте на људе, укључујући и жене у
полицији. Violanti тврди да људи и медији обично преувеличавају физичке
ризике повезане са позивом полицијског службеника, док потцењују
психолошке ризике, односно психолошке последице. ПТСП -
Посттрауматски стресни поремећај (енгл.
PTSD - Post-Traumatic Stress
Disorder
) и бројни други физички и психолошки поремећаји чешћи су међу
1.1. Оперативни стресори (природа посла)
Трауматски догађаји
M. Chapin et al., “Training Police Leadership to Recognize and Address Operational Stress”,
Police Quarterly 11/2008, 338–352.
John M. Violanti, “The Police: Perspective on Trauma and Resiliency”, Traumatology 12/2006,
167–169.
3
Догађаји који се често дешавају у полицијској професији и имају
потенцијал да изазову психолошку и физичку штету онима који им
сведоче, називају се стресорима који произилазе из садржаја посла. Ови
стресори обухватају ствари попут употребе силе, доношења тешких одлука,
сталне изложености људима који пате, виђања различитих врста насиља,
смрти, итд. Виоланти и Арон идентификују пет основних стресора
повезаних са природом посла: потере, рад са злостављаном децом, физички
напад на полицајца, убиство некога током дужности и смрт партнера.
Према другим ауторима, насилна хапшења, стравичне сцене разних
злочина, одузимање туђег живота и смрт партнера су примарни стресори
ове врсте.
Tренутне реакције полицајаца одмах након трауматског догађаја
обухватају: губитак сна, емоционално удаљавање од пријатеља и породице,
претерана будност и отупелост. Полицајци се свакодневно сусрећу са
најнасилнијим, антисоцијалним и опште лошим елементима друштва.
Неретко се налазе у опасним ситуацијама које често доводе до
емоционалне исцрпљености и стреса због захтева са којима се сусрећу, а
који често надмашују људске могућности. Осим што су изложени најгорим
појавама у друштву, од полицајаца се поред свега очекује и велика доза
дискреције у многим ситуацијама. Поред тога, полицајци су ускраћени за
нормалне људске реакције у стресној и претећој ситуацији. Такозвану
реакцију „борба или бег” њихова је професија поприлично изобличила.
Наиме, када се човек нађе у претећој ситуацији, његово тело најчешће
реагује или бегом од извора нелагоде или борбом. Код полицајаца бег
Ni He, Jihong Zhao, Carol A. Archbold, “Gender and Police Stress: The Convergent and Divergent
Impact of Work Environment, Work–Family Conflict, and Stress Coping Mechanisms of Female
and Male Police Officers”, Policing: An International Journal of Police Strategies & Management
25/2002.
4
Шпилбергер и сарадници класификовали су полицијске стресоре у
следеће три категорије: административни и професионални притисци,
физичке и психолошке опасности и недостатак подршке унутар и ван
полицијске организације. Учесталост ових стресора може зависити од
многих фактора, укључујући радну смену, чин у полицији и место
дужности, и може варирати током године. Утврђивање учесталости сваког
стресора са којим се сусрећу полицијски службеници који раде у сменама
може бити од виталног значаја за развој ефикасно прилагођених програма
управљања стресом. Постојећи програми нуде приступе суочавању са
стресом уопште или су усмерени на акутне инциденте, односно програме
управљања критичним инцидентима. Овакав приступ може смањити
ефикасност интервенција усмерених на смањење стреса код полицијских
службеника.
Опасност и употреба силе
Полицијски службеници се готово редовно суочавају са насиљем
приликом обављања службених задатака различите сложености као што су:
сузбијање најтежих облика криминалитета, потрага и спасавање у
различитим екстремним временским условима, дуготрајно обезбеђење
сложених мирних окупљања и јавних протеста, спречавање нарушавања
јавног реда и мира те успостављање нарушеног јавног реда и мира,
пружање помоћи ради обезбеђења спровођења извршења аката органа
државне управе и правних лица са јавним овлашћењима (асистенције),
довођење и спровођење опасних ухапшених лица, обезбеђење државне
C. Ma et al., 26-27.
6
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
