квалитативних   метода,   јер   се   на   тај   начин   добија   потпунији,
реалистичнији   и   методолошки   снажнији   увид   у   предмет   истраживања.
Управо   зато,   разумевање   разлика,   али   и   могућности   интеграције   ових
метода, представља важно полазиште за сваког истраживача.

1. ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ИСТРАЖИВАЧКИХ

МЕТОДА

Истраживачка метода представља систематски начин прикупљања,

обраде и тумачења података с циљем стицања знања о неком феномену
или решавања конкретног научног питања. Методе су оквир који одређује
како ће истраживач приступити проблему које ће податке тражити, како ће
их   мерити   и   на   који   начин   ће   проверити   хипотезе   или   формулисани
теоријски   оквир.   Карактеристике   истраживачких   метода   укључују
систематичност и репродуктивност (да други истраживачи могу поновити
поступак   и   проверити   резултате),   валидност   (мерење   онога   што   се
намерава   измерити),   релабилност   (појам   понављивости   резултата),
објективност у најшirem смислу и транспарентност метода (која омогућава
јасно   праћење   и   критичку   процену   поступака).   Методе   носе   и
епистемолошку димензију: неке полазе од позитивистичког модела који
наглашава мерљиве, објективне чињенице и узроко-последичне везе, док
друге   почињу   од   интерпретативних   или   конструктивистичких   позиција
које важе да друштвена стварност настаје у процесу интеракција и да је
потребно разумети значења које актери придају појавама.

1.1. Дефинисање истраживачких метода

Истраживачка метода се може дефинисати као организована,

логички структуирана процедура или скуп поступака и правила који

Милановић, С. (2019).

Методологија истраживања у друштвеним наукама

. Београд:

Универзитетска издања, стр. 47.

нормама и друштвеном одговорношћу истраживача. Управо зато се у
савременој научној литератури наглашава да метода није пуки технички
корак, већ комплексни систем логичких и операционалних одлука које
усмеравају целокупан процес истраживања.

1.2. Подела истраживачких метода у савременој

методологији

Једна од најзначајнијих подела јесте она према природи података, у

којој се разликују квантитативне и квалитативне методе. Квантитативне
методе   заснивају   се   на   бројчаним   показатељима   и   статистичким
техникама, те омогућавају мерење, поређење и тестирање хипотеза. Оне
типично   укључују   анкетна   истраживања,   експерименте   и   корелационе
студије, ослањајући се на објективност, контролу и могућност статистичке
обраде.  Насупрот  томе,  валитативне  методе  усмерене  су  на  разумевање
смисла, искуства и контекста, те користе описне, наративне и текстуалне
податке као основу анализе. Дубински интервјуи, фокус групе, етнографија,
студије случаја и тематска анализа представљају најчешће употребљиване
технике   у   овом   приступу,   којем   је   у   фокусу   интерпретација,   дубина   и
сложеност социјалnih појава.

Други значајан критеријум поделе односи се на степен контроле који

истраживач има над варијаблама у процесу прикупљања података.
Експерименталне методе омогућавају контролисану манипулацију
независних варијабли како би се испитале узрочно-последичне везе. Ова

Yin, R. K. (2014).

Case Study Research: Design and Methods

(5th ed.). SAGE Publications. стр. 16.

Babbie, E. (2013).

The Practice of Social Research

(14th ed.). Wadsworth Cengage Learning, стр.

96.