1.0. Pojam etike
Etika je znanost o moralu; (filozofija morala), koja istražuje smisao i ciljeve moralnih normi,
osnovne kriterije za moralno vrednovanje, kao i uopšte zasnovanost i izvor morala. Etika pre
svega pripada filozofiji koja proučava ljudsko ponašanje koje je prihvaćeno pod određenim
moralnim aspektom. Ona je normativna znanost, a norme odlučuju o specifičnom karakteru
etikei tako je razlikuju od drugih znanosti.
Po kriterijumu cilja čovekovog praktičnog delovanja, etika se deli na:
eudaimonizam
hedonizam
utilitarizam
Po kriteriju porekla moralne obveze, etika se deli na:
autonomnu etiku
heteronomnu etiku
Po kriterijumu odnosa pojedinca i društva, etika se deli na:
individualnu etiku
socijalnu etiku
Po kriterijumu važenja etičkih zapovesti, etika se deli na:
etiku biti
situacijsku etiku
Po kriterijumu sadržaja svesti i nameri svesti, etika se deli na:
deontološku etiku (etiku dužnosti, etiku moralne nastrojenosti)
etiku odgovornosti
Po kriterijumu sadržaja pravila delovanja, etika se dijeli na:
(formalna) etika dužnosti
(materijalna) etika vrijednosti
Po kriterijumu utemeljenja moralnog zahteva, etika se deli na:
normativnu etiku, utemeljenu na apriornom zahtevu, o tome što načelno treba vrediti
moralnim, kako delovanje treba biti
deskriptivnu (empirijsku) etiku, o tome koji i kakav moral stvarno vlada, kako delovanje
jesteMeta-etika (etika analitičke filozofije) jezično-analitički istražuje korištenje moralnih
izraza,iskaza, načina argumentovanja.
1
2.Opšti etički principi
Zlatno pravilo. „U svemu što radiš, ponašaj se prema drugim Ijudima na isti način na
koji bi ti voleo da se oni ponašaju prema tebi".
Kategorični imperativ „Ako radnja ne odgovara svima, onda ona nije podesna ni za
koga.”
Pravilo klizave padine. “Ako se radnja može ponavljati stalno iznova bez negativnih
posledica, nema problema. Ali ako bi takva ponovljena radnja vodila katastrofalnim
posledicama, onda radnju ne treba preduzimati nijednom.“
Utilitarno pravilo. „NajboIja radnja je ona koja daje najviše dobra za najveći broj Ijudi".
Nema besplatnog ručka. Svaki objekat (opipljiv, ili neopipljiv) ima vlasnika. Ako želite
da ga koristite, trebalo bi da to nadoknadite vlasniku.
3. Etički zakoni
Etički zakoni obuhvataju formalizovanje pravila i očekivanih radnji. Kršenje etičkog zakona
može voditi suspenziji članstva ili prestanku zaposlenja. Etički zakoni su dragoceni za
podizanje
svesti o etičkim pitanjima i razjašnjavanju što je prihvatljivo ponašanje u raznovrsnim
situacijama.
Intelektualna svojina je neopipljiva svojina koju su stvorili pojedinci, ili organizacije.
Intelektualna svojina je u različitim zemljama zaštičena do različitih stepena prema zakonima
koji se odnose na autorsko pravo, patente, zaštitne znake i poslovne tajne. Umnožavanje
(kopiranje) softvera se uopšteno smatra najvećom brigom - barem za proizvođače softvera.
Odgovornost se odnosi na priznavanje da su pojedinac (ili grupa ljudi) koji preuzima
odgovornost
za neku odluku ili radnju, spremni da opravdaju tu odluku/ radnju, i ako je potrebno da daju
nadoknadu pogođenim stranama, ako odluka/radnja izaziva negativne efekte, bilo namjerne ili
nenamjerne. Odgovornost je važna „zato što pokazuje da se visoko kvalitetan rad
vrednuje,ohrabruje ljude da budu marljivi na svom poslu i daje osnove za kaznu/nagradu ili se
pokaže da je profesionalni savjet nepouzdan.
4.Etika na mreži
Nekoliko pitanja vezanih za etiku, zakon i bezbednost postavljeno je kao rezultat upotrebe
računarskih mreža generalno, a naručito Inteneta:
• Da li poslodavac ima pravo da pregleda vašu e-poštu bez vaše dozvole?
• Da li je nečija želja da presnimi pornografske slike sa diskusione grupe zaštićena slobodom
govora i zakonom o privatnosti?
Postoje i određena pravila, nazvana bonton na mreži (mrežni bonton), koji upravlja
ponašanjem
na Internetu.
Nikada nemojte da odgovarate brzo na provokacije na Internetu. Mada se „rat uvredama"
često
rasplamsava na nekontrolisanim diskusionim listama, obično se sa neodobravanjem gleda na
njih
2
