1
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
ZA MENADŽMENT I POSLOVNE KOMUNIKACIJE
SREMSKI KARLOVCI, MITROPOLITA STRATIMIROVIĆA 110.
SEMINARSKI RAD
FINANSIJKI MENADžMENT
HARTIJE OD VREDNOSTI
Predmetni nastavnik: Student:
Nikolina Mitić
Sremski Karlovci
2
SADŽAJ:
1.UVOD.........................................................................................................3
2.POJAM…………………………………………………………………..4
3. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI…………………………………6
4.TRGOVINA HARTIJAMA OD VREDNOSTI……………………….13
5.GAŠENJE PRAVA IZ HARTIJE OD VREDNOSTI…………………14
6.CENTRALNI REGISTAR HARTIJA OD VREDNOSTI …………...15
7.ZAKLJUČAK……………………………………………………………16
8.LITERATURA…………………………………………………………..17
4
2-POJAM
Pod hartijama od vrednosti podrazumeva se niz pismenih dokumenata ili isprava u kojima je inkorporisano
odgovarajuće imovinsko pravo koje se može koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva. Hartije od
vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik
ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom.
Pod hartijama od vrednosti se podrazumevaju pismene isprave koje sadrže pismenu obavezu izdavaoca hartija
od vrednosti da će zakonitom imaocu hartija od vrednosti ispuniti obavezu zabeleženu u toj ispravi.
predstavljaju dokumente kojima se obećava isplata novca, kamate,zarade ili dividende. Sam papir koji
predstavlja hartiju od vrednosti nema neku posebnuvrednost. Pošto se pravo na koje se odnosi hartija od
vrednosti ne moze vršiti ni prenositi bez te hartije, ona u pravnom prometu dobija onu vrednost koju ima to
pravo. Hartije odvrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kodkojih
postoji rizik ulaganja koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupihartija nalaze se akcije,
obveznice, opcije, drugi derivati . Ove hartije su izraz ili vlasničkog (akcije) ili indirektno vlasničkog (opcije) ili
kreditnog (obveznice) aranžmana.One se prodaju i kupuju na specijalizovanom finansijskom tržištu tj. tržištu
kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje nafinansijskim tržištima.
U širem smislu, hartijama od vrednosti pripadaju i instrumentikredita i plaćanja, kao što su čekovi, menice,
skladišnice, konosmani i slično. Prema propisima Srbije hartije od vrednosti može emitovati savezna država,
republika članica, pokrajina, grad, opština, i drugo pravno lice.
Sadržina hartija od vrednosti
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva, odnosno mora da ispunitri uslova :
-da je u pisanoj formi
-da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
-da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija odvrednosti
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge i da se pojave kao sredstva plaćanja,
kredita, obezbeđenja potraživanja, robnog prometa i slično.
Svaka hartija od vrednosti mora da sadrži sledece elemente:
-Oznaka vrste hartije od vrednosti-Naziv i sedište izdavaoca hartije od vrednosti
-Tačno utvrđenu obavezu izdavača hartije od vrednosti
-Mesto, datum i serijski broj izdavanja hartije od vrednosti-
Potpis izdavaoca hartije od vrednosti ili faksimil potpisa
Kod hartije od vrednosti postoje dva prava:
- pravo na hartiji
-pravo iz hartije.
Pravo na hartiji je: pravo svojine ili pravo zaloge koje za svoj objekt ima hartiju kaotelesnu pokretnu stvar.
Pravo iz hartije je, po svojoj pravnoj prirodi : stvarno pravo (npr. pravo svojine na robi predatoj brodaru na
prevoz i opisanoj u konosmanu) ili neko obligaciono pravo (npr.najčešće pravo na isplatu sume novca) ili neko
člansko pravo (npr. pravo učešća).Pravo na hartiji je inkorporisano (utelovnjeno) u samoj hartiji i ne može se
ostvariti bez
5
Izdavalac hartija od vrednosti ima, dakle, obavezu da izmiri samo onu obavezu na koju se pismeno obavezao.
Od njega se ne može zahtevati ispunjenje obaveze koju je dao usmeno, a koja nije sadržana u pismenoj ispravi.
Svaka hartija od vrednosti mora da poseduje određena svojstva odnosno mora da ispuni tri uslova :
1. da je u pisanoj formi
2. da je u toj ispravi sadržano neko građansko (najčešće imovinsko) pravo
3. da je postojanje i ostvarenje imovinskog prava povezano sa postojanjem hartija od vrednosti
Kao ključni momenti identifikacije hartija od vrednosti ističu se: prvo, formalnost pravnog posla; drugo,
inkorporisanje odgovarajućeg imovinskog prava; treće, jedinstvo inkorporisanog imovinskog prava i same
hartije.
1. Hartije od vrednosti smatraju se formalnim pravnim poslom za koji je neophodno postojanje pismene isprave.
Ova karakteristika hartija od vrednosti stoji u suprotnosti sa karakteristikama neformalnosti poslova u vezi sa
robnim prometom. Kao posledica tretmana hartija od vrednosti kao formalnog posla, nacionalno zakonodavstvo
propisuje opšte obavezujuće odredbe koje treba da sadrži hartija od vrednosti. Uobičajeno je da zakon opštije
važnosti propiše obavezne elemente hartija od vrednosti i da prepusti posebnim zakonima propisivanje
dopunskih elemenata.
2. Načelo inkorporacije označava vezanost prava iz hartija od vrednosti sa sadržinom prava na koje se poziva
hartija od vrednosti. Hartija od vrednosti je pismena isprava koja predstavlja naslov prava na odgovarajuće
imovinsko pravo na koje ta isprava upućuje. Pravo iz hartije se dokazuje posedovanjem same hartije, pa se, sem
u posebnim slučajevima, ne može drugačije dokazati. Vrednost same hartije beznačajna je bez vrednosti
pravnog sadržaja na koji se odnosi. Drugim rečima, vrednost hartije od vrednosti je vezana za vrednost tog
sadržaja, pa otuda i konstatacija da se vrednost hartije od vrednosti izjednačuje sa vrednošću onog na šta se
pravo odnosi. Uobičajena je konstatacija da je vrednost hartije od vrednosti faktički vrednost hartije od
vrednosti.
Pravo na hartiju je stvarno pravo na stvari. Njen vlasnik (holder) ima pravo držanja, raspolaganja, pravo
kupovanja i prodaje, pravo zalaganja, pravo da je pokloni. Pravo nad hartijom uslov je ostvarivanja prava
sadržanih u hartiji, jer je to pravo ono radi kojeg je hartija izdata. Bez prezentacije hartije od vrednosti ne može
se dokazivati pravo iz hartije, odnosno nema osnova da se od dužnika traži isplata ili druga činidba koja je
definisana karakterom hartije od vrednosti ukoliko se ona ne može prezentirati. Posedovanjem hartije od
vrednosti holder ostvaruje pravo na potraživanje koje je naznačeno u hartiji.
3. Jedinstvo prava na hartije i prava iz hartija od vrednosti, odnosno njihova neodvojivost jedno je od osnovnih
pravila koje karakteriše hartije od vrednosti. Ko poseduje hartije od vrednosti, taj poseduje i jedno i drugo
pravo. Prenos hartija od vrednosti znači prenos oba prava. Subjekt koji prenese hartiju od vrednosti drugom
subjektu prenosi i hartiju i imovinsko pravo, odnosno pravo potraživanja. Subjekt na koga je hartija prenesena
postaje vlasnik same hartije i imovinskog prava na koje se ona odnosi.
Prema zakonu, hartije od vrednosti mogu emitovati (izdavati) savezne države, republike članice, pokrajine,
gradovi, opštine, preduzeća, banke i druge finansijske institucije, organizacije za osiguranje i druga pravna lica
(emitenti). Strano pravno lice može emitovati hartije od vrednosti pod uslovima uzajamnosti, na način i pod
uslovima utvrdjenim zakonom o hartijama od vrednosti.
Hartija od vrednosti glasi na novi dinar. Izuzetno, obveznica, blagajnički zapis, državni zapis i certifikat o
depozitu mogu glasiti na stranu valutu. Hartiju od vrednosti koja glasi na stranu valutu emitent može prodavati
samo na stranom tržištu. Hartija od vrednosti koja glasi na stranu valutu može se kupovati i prodavati na
sekundarnom tržištu za nove dinare.
