Слатководни гмизавци
Опште особине
Гмизавци су
поикилотермне
животиње чија телесна
температура
зависи од
температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и
њихова телесна температура. Излажући тело
сунчевим
зрацима, гмизавци
настоје да задрже телесну топлоту. Због тога су у неповољном положају у оним
областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог
што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број
врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено
рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка
течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође
од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима,
још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе.
Наука
која се
бави гмизавцима назива се
херпетологија
.
Развојна историја
Гмизавци су се појавили средином
карбона
, а развили су се из
водоземаца
.
Разликовали су се од водоземаца првенствено по
амниотском јајету
с љуском
која служи за заштиту од исушивања, што им је омогућило да у потпуности воде
копнени живот, за разлику од водоземаца. То се показало великом предношћу
јер су тадашња
мора
била пуна опасних грабљивица. Остали копнени
кичмењаци се према том обележју називају амниотима. За разлику од
водоземаца, амниоти више нису везани у размножавању за воду, а и уопштено
су боље прилагођени животу у сувој околини.
Амниоти се раздвајају на две гране које се разликују према броју бочних отвора
на
лобањи
у пределу сљепоочнице (
темпорални отвор
). Амниоти с једним
бочним отвором називају се
синапсида
(један отвор), а с два
диапсида
.
Праамниоти нису имали ниједан отвор, па их се назива
анапсида
. Од диапсида
потичу
диносаури
као и данас
изумрли
птеросаури
. Према најновијим
сазнањима, као једини и данас
живи
представници диносаура сматрају
се
птице
.
До данас није недвосмислено утврђено место које
у
систематици
припада
корњачама
. Њихова лобања нема бочних отвора, па се
због тога ова група сврстава у анапсиде. Неки
палеонтолози
сматрају, да су се
корњаче развиле од диапсида које су накнадно редуковале ове отворе. Према
положају њихове
вратне артерије
и постојању
аорте
, данас се сврставају у
гмизавце као сестринска група. Но до сад нађени
фосили
не омогућују
дефинитивно објашњење.
Змије
(Ophidia, Serpentes) су подред унутар класе
гмизаваца
. Сродне
су
гуштерима
јер имају заједничко порекло и заједно са њима чине најбројнију
групу рецентних гмизаваца.
Воде порекло од четвороножних гуштероликих гмизаваца од којих су
се
еволутивно
одвојиле и наставиле развиће у правцу издуживања тела и
губитка
екстремитета
. Уместо задњих ногу код извесних примитивних врста
(
Boidae
,
Ilysiidae
,
Thyphlopidae
) налазе се остаци
карлице
која се завршава
рожним
канџама
, што указује да су ноге код предака постојале. Ипак, ови
остаци карличног појаса немају везу са осовинским
скелетом
. Уместо ногу змије
су стекле веома покретну
кичму
. Број пршљенова им је повећан на двеста (код
неких врста тај број достиже и 435). Сваки
пршљен
има на задњој страни
кугласто удубљење, а са предње чашицу која са суседним пршљенима
гради
зглоб
.
Ребра
су такође оваквим зглобовима састављена са
пршљенима
.
Крећу се таласастим вијугањем тела, али се могу кретати и праволинијски када
пролазе кроз узане ходнике. У том случају се кретање врши помоћу трбушних
рожних плочица.
Реп им је краћи од трупа. Отвор
клоаке
је попречно постављен. Рожне плоче
на вентралној страни тела су поређане у једном, а у репном делу тела у два
низа.
Очни капци су им срасли,
чуло мириса
(
Јакобсонов орган
) им је веома добро
развијен, за разлику од
чула вида
и
слуха
.
Слушни канал
и
бубна опна
не
постоје. На врху расцепљеног
језика
су смештена чула за
укус
и
додир
. Неке
змије су осетљиве и на топлоту, односно
инфрацрвено зрачење
.
Неке змије су отровне и утврђено је да је употреба
отрова
много значајнија за
прибављање хране, него за одбрану. Једна од разлика између отровних и
неотровних змија је што су код отровних уочљиве
жлезде
на бочним странама
главе, па им је глава троугластог облика уз уочљив
врат
. Код неотровних, глава
мање приметно прелази у тело и врат није уочљив. Честа појава код змија
је
мимикрија
. Тада оне обликом и бојом тела имитирају предмете или друге
