МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ

Факултет за пословне студије,Београд

Мастер академске студије

-Значај стратегијског менаџмента у туризму-

семинарски рад

Предмет: Стратегијски менаџмент

Студент: Драган Марјановић Ф08/13

Ментор: Доц. др. Михајло Рабреновић

Јануар,2014.

САДРЖАЈ

УВОД

1. Појам,дефинисањеи садржај стратегијског менаџмента

2. Стратегијски менаџмент туристичких предузећа

2.1.Појам,значаји начела стратегијског менаџмента у туризму

2.2.Доношење менаџерских одлука

2.3.Специфичност менаџера у туризму

3. Концепт стратегијског управљања туристичком дестинацијом

3.1.Конкурентност туристичких дестинација

3.1.1. Дијамант конкурентности у туризму

3.1.2. Покретачке снаге конкуренције

3.1.3. Дестинација као ланац вредности

3.2.Фактори конкурентности туристичке дестинације

3.3.Основне претпоставке конкурентности туристичке дестинације

3.3.1. Улога државе

3.3.2. Туристичка политика

3.4.Унапређење конкурентности

3.4.1. Тржишно позиционирање туристичких дестинација

3.4.2. Избор стратегија за управљање туристичким дестинацијама

ЗАКЉУЧАК

ЛИТЕРАТУРА

из војне терминологије («вештина генерала»), а означава грану ратне војне вештине која
се бави применом и употребом оружаних снага као целине на ратишту, ради постизања
ратног циља.

Пословање предузећа одвија се у,,ратној средини” у условима који су слични ратном
стању и који захтевају сталну борбу да би се остварио неки циљ.,,Ратну
средину”представља тржиште, где се води стална борба за опстанак и стицање
конкурентске предности да би се задобило поверење потрошача, односно туриста.

Пословна стратегија обухвата утврђивање различитих путева (начина) за остваривање
мисије и циљева предузећа, односно организације у туристичкој делатности у ширем
смислу. У том смислу, стратегија је наука и вештина коришћења начина да се остваре
циљеви, те стратегија представља рационално реаговање предузећа на догађаје у средини
у којој обављају својупословну активност“

,,Менаџмент је континуални процес којим се покреће и усмерава пословна активност ради
остварења циљева пословања. Резултат процеса управљања је управљачка одлука И њено
спровођење у пословној активности. Стратегијски менаџмент је концепт који укључује
како стратегијско планирање,тако и стратегијску акцију у ситуацији када се средина брзо
мења и расту њених отпори.Стратегијски менаџмент је начин да се смање,ако не и
потпуно елиминису,отпори променамакоје спречавају продубљење јаза између
потенцијала предузећа и кризне ситуације у подручјима пословне активности. Акценат је
на благовременој анализи стратегијске позиције предузећа у привреди,утврђивању
критеријума за избор међу алтернативним стратегијама и предузимању акције која се на
основу фидбек система (повратне спреге) контролише и усмерава.

Стратегијски менаџмент је акционо оријентисан и оријентисан на перформансе.Промене у
средини се посматрају пре као могућност него као опасност за предузеће. Процес
стратегијског менаџмента треба да буде специфицан за предузеће,што значи да се не
користе туђа искуства у његовом стварању. Процес мора бити покретан од менаџмента
предузећа уз помоћ консултаната ван предузећа.

Термин стратегијски менаџмент се односи на управљачки процес стварања стртегијске
визије,одређивање циљева,стварања стратегија, примене и спровођења стратегије и
начина примене ако се сматра одговарајућим.

Концепт стратегијског менаџмента се прихвата и практикује у предузећима суоченим са
променљивом и комплексном средином.То је средина у којој је врло тешко да предузеће
очува своју позицију у гранама деловања не уносећи промене у оно чиме и како се бави.
Стратегијским променама називају се промене у циљевима и стратегијама
односно,начинима за остварење циља.

Стратегијски менаџмент укључује 3 подручја активности:

Стратегијска анализа

Стратегијски избор

Стратегијску промена

Стратегијска анализа је потребна да би предузеће заиста разумело збивања у
средини,посебно на тржисту својих производа и услуга. Стратегијска анализа омогућава
објективну оцену извора и способности предузећа.

Стратегијски избор се ослања на стратегијску анализу на основу које се ствара
стратегијска визија, која омогућава избор и разматрање реалних алтернативних праваца
акције и избор најповољнијег у датим околностима.

Стратегијска промена је сврха стратегијске анализе и стратегијског избора.Уколико
примена изабраног стратегијског правца акције не доведе до жељене стратегијске
позиције пословна активност се не може оценити позитивно.

Предузеће стратегијским планирањем може настојати да смањи утицај промена у средини
на његову позицију у грани и привреди,да смањи закашњења у реаговању И
коначно,посто се у највећем броју случајева мора реаговати,да смањи трошкове
реаговања. Став предузећа према будућности добрим делом долази до изразаја у
филозофији планирања којом се руководи у својој пословној активности.Стратегијско
планирање отвара могућност рационалном приступу у суочавању са конкуренцијом у
одређеној грани.Рационални систем палнирања у савременом предузећу стимулира
стратегијски начин размисљања у процесу доносења стратегијских одлука.”

Сасвим је уобичајено да се процес стратегијског менаџмента посматра као континуирани,
интерактивни процес који укључује:

1. анализу средине,

2. усмеравање организације (мисија и циљеви),

3. формулисање стратегије,

4. имплементацију стратегије,

5. стратегијску контролу;

2.2.Доношење менаџерских одлука

Појам менаџмента најдиректније је везан за појам одлука.Потреба, а и проблеми
управљања настају услед несклада између жељеног и стварног стања, између изазова и
претњи у окружењу и потребе за сигурним и стабилним пословањем.Акцијама
менаџмента потребно је решавати проблеме који настају у току функционисања предузећа
у туризму.На тај начин осигурава се остваривање жељеног стања, односно реализацију
циљева.Окосница управљачких акција је управо доношење одлука.Управљачке одлуке
доносе се у ситуацијама које карактеришу потребе за акцијом и постојање више могућих
праваца акције

.Уколико би постојала само једна могућност не би било потребно доносити

одлуку, већ би се следио тај један правац акције.Међутим, кад је присутна могућност
избора између две или више опција потребно је донети одлуку, односно извршити
избор.Тамо где нема избора, нема и не може бити одлучивања.Зато се процес доношења
одлука дефинише као процес избора између две или више опција, а одлука се сматра
крајњим исходом тог избора.

Одлучивање као процес, шири је појам од саме одлуке, која је његов резултат, односно
чин и крајње исходиште тог процеса.

Поред ове дефиниције, у менаџменту постоје и друге, као на пример: “Доношење одлука
представља процес у коме се анализирају идеје, појединци, догађаји и политичке акције да
би се решио проблем

. “Доношење одлука је идентификовање и избор курса акције да би

се решио специфичан проблем”

.На основу наведених дефиниција може се констатовати

да постоји одлучивање у ужем и ширем смислу.

Одлучивање у ужем смислу је избор од скупа алтернатива, а у ширем смислу подразумева
скуп активности које се користе да би се пронашао и применио одређени курс акције.
Разлика у опсегу дефиниција може узроковати недоследности при изучавању процеса
одлучивања, а то захтева јасно разграничење појмова: избор, процес доношења одлука и
решавање проблема.

Уочава се разлика у степену обухватности појединих фаза решавања проблема, па тиме и
суштина појединих процеса.Решавање проблема обухвата поступак идентификовања
проблема, генерисања алтернатива, оцену/избор, имплементацију и контролу.Процес
доношења одлука обухвата прве три фазе, а фаза оцене/избора односи се на сам избор.

2.3.Специфичност менаџера у туризму

,,Пословање и рад у туризму може се окарактерисати као комплексан и тежак од
установљавања туризма као привредне делатности, његове експанзије да данашњег дана.
Ту, пре свега треба имати у виду потребе и захтеве корисника туристичких ус-луга,
односно туристичког производа. Између осталог, радно време би требало да се
прилагођава њиховим захтевима, те зато радно време менаџера у туризму превазилази
уобичајене оквире (уз рад ноћу, празником и недељом).