Posebno ratarstvo: klasifikacija i morfološke karakteristike biljaka

POSEBNO RATARSTVO 

Sve ratarske biljke su svrstane u određene grupe i podgrupe. Glavni  

kriterijumi za podelu ratarskih 

biljaka su:

1.

Način upotrebe glavnog proizvoda (uslovljen hemijskim sastavom)

 – najvažniji,

2. Botanička- sistematska  pripadnost (klasa-red-familija-rod-vrsta-podvrsta-varijetet...),

3. Način gajenja (ozime/jare kulture, uskorede/okopavine....).
 Prema Prof. 

Đorđeviću,

 sve ratarske biljke podeljene su u četiri grupe sa podgrupama:

1.

Žita : 1.

Prava (pšenica, ječam, ovas, raž),

 2. 

Prosolika (kukuruz, sirak, proso, pirinač).

2.

Zrnene mahunjače: 1.  

Variva i lupine (pasulj, grašak, naut, sočivo, bob, sastrica, lupine),

  2.  

Zrnene 

mahunjače za kombinovano iskorišćavanje (soja, kikiriki).

3.

Industrijske biljke

a.

Uljane biljke (suncokret, uljana repica, mak, sezam, ricinus),

b.

Tekstilne biljke (lan, pamuk, konoplja, kenafa, abutilon...),

c.

Biljke za proizvodnju šećera, skroba i alkohola (šećerna repa, krompir, cikorija),

d.

Eterične, začinske i lekovite biljke (kamilica, kim, korijander, anis, žalfija, nana...)

e.

Ostale industrijske biljke (duvan, hmelj).

4.

Krmne biljke –

Biljke za stočnu ishranu

- 

proučavaju se na predmetu Krmno bilje.

ŽITA

  – 

   Cerealiae

Žita su 

zrneno-skrobne biljke

., žita se dele u dve podgrupe:

a.

Prava žita (strna žita) - žita prve grupe,

b.

Prosolika žita - žita druge grupe.

Prava žita: Pšenica - Triticum species, Raž - Secale cereale, 

 Ječam - Hordeum sativum, Ovas - Avena sativa

Prosolika žita i heljda

a. Kukuruz - Zea mays

b. Sirak - Sorghum vulgare

c. Proso - Panicum sp.

d. Pirinač - Oryza sativa

e. Heljda - Fagopyrum esculentum

Razlike između pravih i prosolikih žita:                                                                 * TK- 

Transpiracioni koef.

Grupe razlika:

Prava žita

Prosolika žita

Morfološke

Plod-Zrno (Krupa, Caryopsis)

Sa trbušne strane ima brazdicu, a na 

vrhu zrna bradicu

Nema ni brazdicu ni bradicu

Broj klicinih korenčića

Klijaju sa više klicinih korenčića
(3-8)

Klijaju sa samo jednim klicinim 

korenčićem

Razvijenost cvetova u klasku

U klasku su bolje razvijeni donji cvetovi 

od gornjih, koji su često neplodni

U klasku je donji cvet nerazvijen, a 

vršni plodan

Stablo

Na poprečnom preseku okruglo i šuplje 

i ima jače izražena kolenca,
Ima manji broj internodija (5-7)

Okruglo i ispunjeno parenhimom i ima 

slabije izražena kolenca,
Ima veći broj internodija (8-15)

Ekološke razlike- Zahtevi za faktorima sredine (vezano za poreklo vrste):

Toplota

Manji zahtevi za T. -Minimalna 

temperatura za klijanje 1-2 

O

C

Veći zahtevi za T. -Minimalna 

temperatura za klijanje 8-10 

O

C.

Voda

Veći (TK 400-600) TK*

Manji zahtevi (TK 200-300)*

1

Svetlost

Biljke dugog dana (>12-14 h dnevne 

svetlosti za prelazak iz vegetativne u 

generativnu fazu)

Biljke kratkog dana (<12-14 h)

Biološke razlike

Vreme setve

Imaju ozime i jare forme

Postoje samo jare forme

Tempo početnog razvića: 

(klijanje – bokorenje)

Ubrzan

Usporen

ZAJEDNIČKA MORFOLOGIJA ŽITA

PLOD je 

Prvo od čega krećemo u morfologiji, zbog ogromnog značaja za ljudsku ishranu, je 

PLOD

 -

ZRNO

. Kod svih 

žita 

PLOD

 je 

zrno,

 koje istovremeno predstavlja i jednosemeni plod čiji je botanički naziv 

krupa ili caryopsis.

Dimenzije zrna:Dužina .

Širina Debljina  

Razlikujemo 

plevičasta 

(obavijena plevicama)

 i gola

 zrna.Plevičasta su ona zrna na kojima nakon normalne 

vršidbe ostaju plevice.                                                                                                                                         

Specifičnosti morfologije pojedinih vrsta 

prosolikih žita

Specifičnosti zrna pojedinih vrsta pravih žita

.

Osobina

Pšenica

Ječam

Plevičavost

Golo

Plevičasto. Plevice 

su slepljene uz 

zrno

Oblik zrna

Ovalno ili jajasto

Vretenasto i 

zašiljeno na oba 

kraja

Površina 

plevica

/

Naborana, 

uzdužno rebrasta, 

rebra jasno 

izražena

Boja zrna

Ćilibarna, 

crvenkasta

Slamnožuta

Površina zrna

Glatka

Glatka ili slabo 

naborana

Izraženost 

bradice

Izražena

Ne postoji

ANATOMSKA GRAĐA ZRNA:  

Zrno žita sastoji se iz 3 osnovna dela:

1. Omotač

: -plevičasti omotač (imaju ga samo plevičasta žita),

       -omotač ploda (pericarp),

          -omotač semena (semenjača, perisperm)

2. Endosperm

 –najveći i ekonomski najznačajniji deo zrna (zauzima 85 % mase zrna) - hranjivo tkivo (koje hrani 

klicu dok mlada biljka ne razvije prve listove i ne pređe na autotrofan način ishrane). Ekonomski je najvažniji deo 

zrna, jer se od njega dobija brašno. Sastoji se od 2 sloja:

-aleuronskog sloja, 

koga najčešće čini jedan red ćelija sa zadebljalim zidovima, ispunjen sadržajem tamnomrke 

boje jer se u njemu nalaze minerali, vitamini i proteini smešteni u aleuronskim zrnima, i 

-skrobnog ili brašnjavog endosperma

. Njega čine skrobna zrna koja se nalaze u krupnim ćelijama tankih zidova. 

Osobina

Kukuruz

Plevičavost

Nije plevičavo 

(Samo kod 

kukuruza plevičara)

Oblik zrna

Zavisi od podvrste 

(zuban, tvrdunac, 

kokičar, šećerac)

Površina 

plevica

/

Veličina zrna

6-20 mm

Boja zrna

Žuta, bela, crvena, 

crna

2

Na vrhu lisnog rukavca, odnosno na prelasku rukavca u lisku nalazi se 

ligula

.

 To je beličasta, nežna opna. Ona ima 

ulogu da zatvara prostor između lisnog rukavca i liske i da spreči ulazak vode i fitopatogenih mikroorganizama u 

prostor između rukavca i liske. 
Na vrhu lisnog rukavca, ali nasuprot liske i ligule nalaze se  

auricule, 

koje imaju funkciju da još bolje zatvore 

(stegnu) rukavac oko liske. 

Liska 

je dugačka, uska, linearna i ima izražen centralni nerv. Primarna uloga liske je da vrši fotosintezu. Najvažniji 

listovi za formiranje prinosa pravih žita su list zastavičar (vršni list) i list ispod njega. Kod kukuruza, za formiranje 

prinosa najvažniji su srednji listovi i listovi klipa (list u čijem pazuhu se razvija klip, i list neposredno ispod i iznad 

klipa).

CVAST KOD ŽITA  je skup cvetova, i kod žita razlikujemo sledeće tipove složenih cvasti:

a. Klas

 - pšenica, raž, ječam,

b. Metlica 

-, muška cvast kod kukuruza,

c. Klip 

- ženska cvast kod kukuruza,

d. Klasolika metlica 

- italijansko proso.

Građa cvasti žita:

Klas 

se sastoji iz 

vretena klasa,

 koje je kolenčasto – člankovito, a predstavlja završetak vršne internodije 

stabla. Na usecima vretena klasa nalaze se sedeći  

klasci

(klasići),

  koji predstavljaju  

proste cvasti,

  dok se kod 

metlice klasci nalaze na krajevima bočnih grančica.

Metlica 

se sastoji iz 

centralne ose 

(produžetak vršne internodije stabla)

i 

bočnih grana

, a na krajevima 

bočnih grana se nalaze 

proste cvasti – klasci (klasići).

Klasak

 se sastoji iz dve 

pleve,

 koje predstavljaju omotač klaska, sa zaštitnom ulogom, i odvajaju cvetove 

jednog klaska od cvetova drugih klasaka. Klasak ima i kratko i tanko 

vretence

klaska,

 koje je kolenčasto, a na 

usecima -kolencima vretenceta se nalaze 

cvetovi

..

Cvet 

se sastoji iz 

dve plevice

 koje štite unutrašnje delove cveta, a imaju funkciju čašićnih listića. Ona se još 

naziva donja ili spoljašnja plevica. Druga plevica je nešto sitnija i naziva se unutrašnja ili gornja.. Cvet ima i 

tri 

prašnika

, a svaki prašnik ima dve 

antere 

(prašne kesice). Izuzetak je pirinač koji ima šest prašnika sa po jednom 

anterom. 

Tučak 

cveta

ima dvoperi žig, koji je maljav, što pomaže anemofiliju. 

FENOLOŠKE FAZE KOD ŽITA 

su određeni periodi, etape, ili faze u životu biljke, koje se određuju na osnovu 

pojave nekog novog organa.To su, dakle, vidljive morfološke promene na biljci, dok se etape organogeneze 

određuju optičkim pomagalima

Kod svake fenofaze razlikujemo početak i punu fazu

:

Početak fenofaze

je kada 10 % biljaka stupi u tu fazu, 

a 

puna faza

 -kada 75 % (3

/

4) biljaka stupi u fenofazu.

.

Fenološke faze (fenofaze) žita su:

1.a)

 (predfaza) 

bubrenje

 (nije fenofaza jer ne nastaje novi organ),

1. klijanje,

2.

nicanje,

3.a)

 (međufaza) 

ukorenjavanje,

3

. 

bokorenje,

4. vlatanje (porast stabla),

5.a)

 (međufaza) 

vretenanje,

5.

 klasanje (metličenje),

6. cvetanje i oplodnja,

7. formiranje zrna,

8. nalivanje zrna,

9. sazrevanje 

-pošto ima veliki praktični i proizvodni značaj (za određivanje momenta žetve), podeljeno je na 

3 podfaze, koje se određuju po različitom stanju zrelosti zrna

:

a) mlečna zrelost

b) voštana (žuta) zrelost 

c) puna zrelost.

1.a) BUBRENJE

 (predfaza):

Da bi seme prešlo iz latentnog oblika života (stanja mirovanja) u aktivno stanje, 

mora biti dovoljno snabdeveno: 

vodom, toplotom i kiseonikom

.

4

a) Voda 

prava žita zahtevaju 50-65 % vlage od težine apsolutno suvog zrna (200 kg semena pšenice upija 

100-120 l vode), dok prosolika zahtevaju 25-45 %. Zrnene mahunjače, poređenja radi, zahtevaju još više vlage-100-

125 %, a šećerna repa 140-160 % od mase apsolutno suvog semena.

b) Toplota

- neophodna je za normalan tok životnih procesa. Ukoliko je temperatura optimalna, klijanje se 

odvija brže i ujednačenije.

Kardinalne tačke za klijanje žita

:

za prava: 

  min.  1-2 

°

C opt.   20-25 

°

C  max.  30 

°

C

za prosolika:   min.  8-10  

°

C  opt.  30  

°

C max.  40  

°

C

Biološki minimum

 - temperatura ispod koje ni jedna jedinka dotične vrste neće proklijati (prava žita 

<

1

°

C, 

prosolika 

<

8

°

C)

Proizvodni minimum

 -temperatura pri kojoj se dobija proizvodno zadovoljavajuć broj isklijalih zrna (da se 

pokriju troškovi proizvodnje).

Efektivne temperature

 -dobijaju se ako od srednjih dnevnih temperatura odbijemo biološki minimum.

c) Kiseonik - 

Problemi se javljaju na prevlaženim, teškim i jako zbijenim zemljištima.

1) KLIJANJE

 -se manifestuje pojavom klicinih korenčića iz klice. Mlada biljka u fazi klijanja naziva se klijanac. 

Prvi po pravilu rastu klicini korenčići, a zatim klicino stabaoce. Kod pravih žita 

klicinih (primarnih) korenčića

 ima 3-

8. Prosolika žita klijaju sa samo jednim klicinim korenčićem.

Klijanje se završava pojavom ponika nad površinom zemljišta. Pri optimalnim uslovima, strna žita klijaju za 2-3 

dana.

-

suma srednjih dnevnih temperatura potrebnih za klijanje žita iznosi  50-60 

°

C

2) NICANJE

 -Odmah nakon klicinih korenčića počinje da raste 

klicino stabaoce

, koje probija omotač zrna, i 

rastući nagore izlazi na površinu zemljišta. Stabaoce je prekriveno beličastom zaštitnom opnom - 

štitićem

. - 

Štitić 

je prvi preobraženi klicin list, a uloga mu je da zaštiti stabaoce od mehaničkih povreda prilikom probijanja ka 

površini zemljišta. Nicanje je dakle fenološka faza koja se manifestuje pojavom prvog zelenog lista iz štitića. Žita u 

fazi nicanja nazivaju se ponici. 

Biološki minimum za nicanje

: za strna žita  4 -5 

°

C , za prosolika žita  8 -10 

°

C

Vreme pojave ponika tj.  

broj dana od setve do nicanja

, kod žita u optimalnim uslovima iznosi 6-8-10 dana, i 

poželjno je da je što kraće. 

Razlike žita u fazi nicanja:

Prava žita -

imaju uske, vertikalne listove, na poprečnom preseku ravne.

Prosolika žita -

šire, položenije listove (slabo povijene na dole), na popr. preseku levkaste (osim pirinča).

Pšenica -uspravni, vertikalni listovi, normalno zelene boje. Uvrću se u pravcu kazaljke na satu (kod ovsa obrnuto).

Kukuruz -širok, položen list, levkast na preseku.

3.a) UKORENJAVANJE   

-je faza brzog umnožavanja primarnog i sekundarnog korenovog sistama. U fazi 3-4 lista 

dubina prodiranja korena iznosi 60 cm. 

3. BOKORENJE - 

je fenofaza koja se manifestuje pojavom 

sekundarnih korenova

 ili 

sekundarnih stabala

iz čvora 

bokorenja

. Bokorenje u stvari predstavlja podzemno grananje iz podzemnih kolenaca stabla najbližih do površine 

zemljišta. To grananje odvija se u jednoj tački, u tzv. 

čvoru bokorenja.

Čvor bokorenja

 predstavlja životni centar 

biljke. 

Čvor bokorenja se nalazi na dubini 2-3 cm ispod površine. Pri optimalnim uslovima, bokorenje počinje 

oko 2-3 nedelje posle nicanja, i to u fazi formiranja 3-4 lista

. Sva stabla po jednoj biljci čine bokor.Bokorenje se 

odvija u temperaturnom intervalu od 6-20 

°

C (min. t = 6 

°

C; opt. t = 15-17 

°

C; max. t = 20 

°

 C). Iznad 20 i ispod 6 

°

C 

bokorenje prestaje.

Ukupno   bokorenje

  predstavlja   prosečan   ukupan   broj   svih   stabala   (izdanaka)   po   jednoj   biljci   (bokoru),   a 

produktivno bokorenje - 

prosečan broj onih stabala po biljci koja daju cvast i plod.Prema obliku 

bokori

 mogu biti 

uspravni ili ležeći, zbijeni ili rastresiti.Ozima žita bolje bokore od jarih. 

4. VLATANJE 

(porast u stablo, kolenčenje)-

  je fenofaza u kojoj počinje  

teleskopski porast stabla

. Početkom 

vlatanja se smatra momenat kada je unutar lisnog rukavca glavnog stabla moguće napipati prvo kolence stabla, na 

visini 2-5 cm iznad zemlje. 

Sa početkom vlatanja počinje generativna faza. 

 Ovo je 

kritična faza

 (biljka mora biti 

optimalno snabdevena vodom i mineralnim materijama).

5