Pedagoška teleologija – uvek aktuelno
Pedagoška teleologija – uvek aktuelno
pitanje teorije obrazovanja
pitanje teorije obrazovanja
Radenko Krulj
Radenko Krulj
Pedagoška
Pedagoška
teleologija (učenje) o cilju vaspitanja sastavni je deo
teleologija (učenje) o cilju vaspitanja sastavni je deo
nauke o vaspitanju – pedagogije. Osnovno pitanje pedagogije je
nauke o vaspitanju – pedagogije. Osnovno pitanje pedagogije je
utvrđivanje odnosa prema ciljevima i zadacima vaspitanja, što je i
utvrđivanje odnosa prema ciljevima i zadacima vaspitanja, što je i
predmet pedagoške teleologije.
predmet pedagoške teleologije.
Herbart je zaslužan za konstituisanje pedagoške teleologije, a
Herbart je zaslužan za konstituisanje pedagoške teleologije, a
nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku.
nastojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku.
Ovim pitanjem se bavio i Velizar Nedović, ističući da je cilj
Ovim pitanjem se bavio i Velizar Nedović, ističući da je cilj
vaspitanja istican još u prednaučnom razvoju pedagogike. Smatra
vaspitanja istican još u prednaučnom razvoju pedagogike. Smatra
da je pedagoška teleologija mogla da se razvija kroz uspon
da je pedagoška teleologija mogla da se razvija kroz uspon
pedagoške nauke, razvoj školstva, novih ljudi. Naglašava da se
pedagoške nauke, razvoj školstva, novih ljudi. Naglašava da se
nastankom pedagogike kao nauke teleologija naglo intelektualizuje.
nastankom pedagogike kao nauke teleologija naglo intelektualizuje.
Cilj vaspitanja je uvek zavisio od promena u društvu i razvoja u
Cilj vaspitanja je uvek zavisio od promena u društvu i razvoja u
nauci pa se može govoriti o razvojnom karakteru cilja vaspitanja. U
nauci pa se može govoriti o razvojnom karakteru cilja vaspitanja. U
slučaju naše zemlje postoji stav da je cilj vaspitanja svestrani
slučaju naše zemlje postoji stav da je cilj vaspitanja svestrani
razvitak svake
razvitak svake
ličnosti.
ličnosti.
Osvrt na prošlost
Osvrt na prošlost
Robert Sajdl je upućivao da se vaspitni cilj može odrediti istorijski i
Robert Sajdl je upućivao da se vaspitni cilj može odrediti istorijski i
teoretično; pomoću istorije vaspitanja i iz socijalnih i pedagoških
teoretično; pomoću istorije vaspitanja i iz socijalnih i pedagoških
nauka. On posebno razmatra problem harmonijskog obrazovanja a
nauka. On posebno razmatra problem harmonijskog obrazovanja a
po njemu je najveća vrednost harmonijskog vaspitanja u vaspitanju
po njemu je najveća vrednost harmonijskog vaspitanja u vaspitanju
vrlina društvenog života. Sajdl kaže : “Moralni karakter je kruna
vrlina društvenog života. Sajdl kaže : “Moralni karakter je kruna
svega obrazovanja i vaspitanja, a dobar čovek je najviše biće”.
svega obrazovanja i vaspitanja, a dobar čovek je najviše biće”.
Zavisnost cilja vaspitanja od istorijskih okolnosti zapaža se još u
Zavisnost cilja vaspitanja od istorijskih okolnosti zapaža se još u
starom veku. Ranković kaže: ”Grci su bili više teorijski nadahnuti i
starom veku. Ranković kaže: ”Grci su bili više teorijski nadahnuti i
skloni intelektualnom razvijanju, dok su Rimljani bili više praktičan
skloni intelektualnom razvijanju, dok su Rimljani bili više praktičan
narod koji su razvijali socijalnu ličnost”. Ideal njihovog vaspitanja
narod koji su razvijali socijalnu ličnost”. Ideal njihovog vaspitanja
može se dvostruko posmatrati: sa gledišta individue tražila se
može se dvostruko posmatrati: sa gledišta individue tražila se
poslušnost a sa gledišta društva pravičnost.
poslušnost a sa gledišta društva pravičnost.
Bertrand Rasel je napisao: “Cilj Japanskog vaspitanja ja da
Bertrand Rasel je napisao: “Cilj Japanskog vaspitanja ja da
negovanjem dobrih osećanja stvara građane odane državi i korisne
negovanjem dobrih osećanja stvara građane odane državi i korisne
svojim stečenim znanjem”.
svojim stečenim znanjem”.
