Sadrzaj
Uvod.................................................................................................................................................................
Koordinacija saobraćaja...................................................................................................................................
Kooperacija u transportu.................................................................................................................................
Kooperacija železničkog i drumskog transport................................................................................................
Zakljucak...........................................................................................................................................................
Kooperacija I koordinacija u transportnom lancu
Uvod
>>U ovom trenutku uloga
saobraćajnih sredstava sa pripadajućom infrastrukturom pored velikog
udela u privredi, kao samostalna privredna grana, takođe ima i veliki udeo u međunarodnoj
trgovini, kako na porast njene funkcionalnosti tako i na porast njene mobilnosti. Mobilnost
omogućava slobodan transport, jednostavnije pogranične procedure kao i veću produktivnost.
Produktivan saobraćajni sistem deluje kako lokalno tako i globalno, omogućava uspešan
protok robe, pospešuje međunarodnu trgovinu i smanjuje nesrazmernu razvijenost među drž
avama I regijama.Produktivan saobraćajni sistem smanjuje trošak novca, dok istovremeno
povećava
.
konkurentnost i produktivnost celokupne privrede. Transport izuzetno pogoduje
razvoju infrastrukture, potreba, zahteva i mogućnosti države kao i drugih učesnika u njemu.
Transport možemo definisati kao privrednu granu koja se bavi premeštanjem ljudi I materijalnih
dobara na određenom geografskom prostoru.
>>Transpotni put je put kojim se kreće transportna vozilo iz jednog u drugo mesto. Po svom
karakteru razlikujemo:
- prirodne puteve:
vodeni i vazdušni;
-veštačke puteve: drumski, zeleznički, plovni kanali, cevovodi, zičani transport i sl.
Konvencionalni pr evoz je prevoz (transport, prenos, premeštanje) predmeta prevoz (tovara)
iz jednog u drugo mesto s jednim prevoznim sredstvom (brod, vagon, kamion ili vazduhoplov)
koje se direktno tovari u/na to prevozno sredstvo.
Integralni transport je način transportne manipulacije, pri kojem se predmet transorta ne tovari
direktno na transportno vozilo već se prikuplja i pakuje u standardizovane palete ili kontejnere.
Tako prikupljena roba, zajedno sa paletom ili kontejnerom, sada postaje
nova transportna jedinica koja se tovari na transportno srestvo. Transportna jedinica je sada veća
I
sa robom se ne
manipuliše osim na početnoj i krajnjoj tački transporta. Ovim se označava novi
princip
transportnih
usluga “od vrata do vrata”.
Principi integralnog transporta (united loads) su:
-Utovar robe u veće tovarne jedinice radi lakše i brže manipulacije
- Nova tovarna jedinica je prilagođena svim vrstama transportnih sredstava koja
ce se usput upotrebljavati
- Tovar se vrlo brzo ukrupnjava, po mogućstvu već pri proizvodnji ili pakovanju
-Tovar se što je moguće kasnije razjedinjava, po mogućstvu kod krajnjeg korisnika
Zbog svega ovog tovarna jedinica mora biti:
-Što je moguće veća
-Što pre fornirana
-Kompaktna
-Pripremljena za pretovar sa svim mogućim pretovarnim uređajima na
transportnom putu
Svaki vid saobraćaja ima geografske, tehnološke i ekonomske domene s
konkretnim prednostima, koje se u određenim uslovima mogu pretvoriti u monopol. Postojanje
više vidova transporta nužno vodi međusobnoj konkurenciji, koja u određenim uslovima može
da deluje I pozitivno na usavršavanje tehnologije i povećanje produktivnosti rada.
Domeni pojedinih vidova transporta nisu neprobojni okviri, nego se prepliću tehničko
-tehnološkim napretkom. Pojedini vidovi upućeni su na međusobnu saradnj
u preko kooperacije I
koordinacije u poslovanju i razvoju.
Vremenski usaglašena realizacija transporta i zahteva, pretovara i skladištenja predstavlja
transportni lanac, kojim se omogućava nesmetan protok robe
od pošiljaoca do primaoca.
Značajan faktor u rešavanju problema transporta, pored usavršavanja
tehničke baze su i
tehnološko-fizičke osobine pojedinih vrsta i grupacija robe kao predmeta
transportno-
manipulativnih operacija, a posebno pojavni oblik robe (tečna, rasuta ili komadna
roba).Najjednostavnije su robne operacije sa tečnom robom, što je omogućilo brži razvoj
tehnologije manipulisanja,pa čak i automatizaciju procesa. Nešto složenije su operacije
pretovara rasute robe koju karakteriše masovnost, što uz odgovarajuće pretovarne tehnike
omogućava visoku produktivnost, pa i automatizaciju manipulativnih jedinica. Razvoj tehnike I
tehnologije pretovara komadne robe bio je znatno usporeniji, usled nehomogenosti i
usitnjenosti proizvoda raznih dimenzija, oblika i masa.
Povećanjem robe široke potrošnje, komadna roba je dobila masovni karakter, što je još
Vise ukazivalo da su pretovarne operacije usko grlo. Kod rešavanja ovog problema pristupilo se
ukrupnjivanju komadne robe, odnosno formiranju većih, homogenih jedinica tereta, čime su
stvoreni uslovi za efikasnije manipulisanje, transport i skladištenje. Uz korišćenje pretovarne
opreme visokog kapaciteta, izjednačuju se uslovi manipulisanja sve tri grupe robe. Ovako
koncipiran razvoj otvara put tipizacije tehnologije i maksimalnoj racionalizaciji pojedinih
operacija. U saobraćajnoj teoriji, načelno, razlikuju se dva oblika transporta:
direktni(neprekinuti) i indirektni (prekidni) transport. Idealni oblik savlađivanja prostora jeste
kada se
jedan transportni zadatak između mesta pojave i mesta potrošnje robe realizuje istim
prevoznim
sredstvom u neprekinutom saobraćaju.
Iz geografskih razloga ili zbog nedostatka svojstava pojedinih vidova saobraćaja to nije uvek
moguće postići. U praksi je najčešći prekinuti
transport sa svim svojim nedostacima (velika
pretovarna učestalost, veliki transportni zahtevi itd).
Da bi se ovi nedostaci i poteškoće što je moguće više smanjili, razvijeni su novi oblici transporta
kroz savremene tehnologije prevoza. Osnovni elementi integrisanja procesa i operacija u
transportu su teretne jedinice odnosno
logističke jedinice. To su u stvari standardizovani nosači:
ukrupnjene ili neukrupnjene robe,paketirane ili nepaketirane, podešeni da se premeštaju
primenom pretovarne mehanizacije.Teretne jedinice su:
-palete
-mali kontejneri
