начин да побегну из сиромаштва, док је за државе кључно за развој и напредак. Такође,
кроз образовање се преносе вредности као што су интегритет, једнакост, правда и осећај
за заједничку одговорност.

Високо образовање је саставни део система образовања кроз цео зивот. Предуслов

високог образовања је завршено средwе образовање, па од његовог квалитета зависи и
квалитет високошколске продукције. Производ високог образовања је улаз у свет рада и у
систем даљег формалног и неформалног образовања.

Општи циљеви васпитања сваког високог образовања су оптимизација националног

развоја и проиводња новог знања који није увек одраз потребе друштва. Утицај високог
образовања на национални развој је велик и повећава се са развојем друштва. Колико
друштво добија квалитетним високим образовањем са аспекта развоја привредe, тако се
квалитетним високим образовањем развија људски потенцијал. Високо образовање делује
на главне компоненте националног развоја.

У високо образовање треба инвестирати јер је инвестиција исплатива. Делатност

високог образовања врше високошколске установе: универзитети, факултети (као саста-
вни делови универзитета), академије струковних студија, високе школе и високе школе
струковних студија.

У зависности од врсте високошколске установе оснивач се може определити за

следеће степене студирања регулисане законом: студије првог , другог и трећег степена.

Увођење

информационо-

комуникационихтехнологија

усферуобразовањајепроцеснеопходанзапостизањевишегстепе

наквалитетастудија.
Редовнопраћењезадовољствастуденатаинаставникаквалитетомнаставеиуправљањапредста
вљаједаноднајважнијихпоказатељастепенадостигнутогквалитета.

Интензиванразвојинформационихтехнологијаикомуникациједопринеоједрастичномповећа
њуефикасностиразменеинформацијаијошвећојпотребизаусвајањемновихзнања.Образовне
институцијеширомсветапаиуСрбијитрудеседаштопреуђуумодернетоковеиподигнунивоква
литетаобразовања,
такодаувођењеновихтехнологијаунаставнипроцеспостајесвакимданомсвевећанужност.
Остваривањеиодржавањевисокихстандардазахтевасталнуреевалуацијуидвосмернукомуник
ацијусвихучесника.

Овајпроцесјечестоотежанпасезатореткоспроводи,

ибезквалитетнихповратнихинформацијаодстранестудената. [3].

Семинарски рад

2. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Информационе технологије

(ИТ) се, од стране Америчке асоцијације за инфо-

рмационе технологије, дефинише као "изучавање, дизајн, развој, имплементација и
подршка или управљање рачунарским информационим системима (ИС), софтверским
апликацијама и хардвером". ИТ користе рачунаре и рачунарске програме да конвертују,
ускладиште, штите, обраде, безбедно шаљу и примају информације [1].

Термин "Информациона технологија" често обухвата и знатно шире поље области

технологије.   Све   оне   активности   којима   се   ИТ   професионалци   баве,   од   инсталација
апликативних програма до пројектовања сложених рачунарских мрежа и информационих
система. Неке од тих активности су: умрежавање и инжењеринг рачунарског  хардвера,
дизајнирање софтвера   и   база   података,   као   и   управљање   и   администрација   информа-
ционим системом.

Дигитални садржаји, образовни портали, on-line услуге, рачунарске мреже,

дигитална   телевизија,   програмске   подршке   и   услуге,   мобилна   телефонија   и   други
садржаји   припадају   данашњици   и   део   су   информатичког   друштва.   Све   горе   наведено
заједно   се   назива   информационим   и   комуникационим   технологијама.   Глобално
информатичко друштво не би било потпуни бе ИКТ, јер су оне директно везане за све
аспекте друштвеног развоја [2].

Информациона технологија је општи термин који описује технологију која помаже

производњи, манипулацији, складиштењу, комуникацији и дистрибуцији информација [2].

Информационе и комуникационе технологије данас у тој мери утичу на сваки

сегмент друштва и живота и рада појединца да постају синоним за информатичко
друштво.

Почетком 90-их година дошло је до процвата нових IКT-а што је значило почетак

масовне   употребе   електронске   размене   информација,   приближавање   дигиталним
технологијама   и   повећање   коришћења   интернета.   Информатичко   друштво   је   донело
значајне   промене   у   многим   сферама   свакодневног   живота,

посебно у приступу

оспособљавању и знањима

(даљинско учење, услуге повезане с електронским учењем),

организацији рада и мобилизацији вештина

(теле-рад, виртуелне компаније),

свакодневном животу (услуге електронског здравства)

слободном времену граñана

Такође, информатичко друштво је пружило и нове могућности у смислу учешћа

грађана тако да им се олакша изражавање мишљења и ставова. Компјутери у деск и
лаптоп варијантама, интернет, комуникацијске мреже и мобилна телефонија су данас у
најширој примени и непрекидно расположиви и доступни већини људи у свим земљама