ПРЕДМЕТ:
СОЦИОЛОГИЈА
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
ТЕМА:
ГЛОБАЛНО ШИРЕЊЕ ЛИБЕРАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
1
Појам демократија се најчешће објашњава по етимолошком значењу речи. То је сложеница од
две грчке речи: демос - народ и кратеин – владати, па се демократија објашњава као владавина
народа. Међутим, ако би се демократија схватала у етимолошком смислу, то би значило да нема ни
државе и њене власти, јер државна власт значи одређен однос потчињености између надређених и
подређених, између оних који имају власт и оних према којима се врши власт.
Тешко је објаснити демократију само владавином већине, па се говори да је демократија врло
сложен систем односа између државе и грађана у правцу остваривања слободе личности грађана и
трансформације државне власти.
Демократију карактеришу одређена обележја:
• Учешће свих или већине у одлучивању о општим пословима заснива се на идеји о вредности
сваког грађанина,
• Развија се поштовање државно правног поретка и остваривање законитости у примени права и у
вршењу државне власти,
• Државна власт у односу са грађанима мора водити рачуна о човеку као слободном бићу и у
границама хуманости вршити овлашћења,
• Грађани уживају одређене слободе и права, нарочито политичка и то без ограничења у погледу
пола, националности, расе, вере и слично.
• Држава својим грађанима, културним и образовним системима, омогућава стицање све већег
образовања и културе,
• Економски услови живота су побољшани у смислу слободнијег политичког опредељења,
• Политичко организовање је претпоставка остварења демократије, а могу бити и разна
професионална удружења, као што су синдикати,
• Учешће народа у вршењу власти појављују се у два основна вида: учешће преко представника и
непосредно...
Демократија је облик државног и друштвеног уређења у коме власт припада већини народа.
Демократија је државно и друштвено уређење у коме власт произилази из народа и припада
народу.
Она припада реду великих политичких појмова који се опиру сажетим и једноставним,
дефиницијским одређењима. Ретки су појмови који су се тако дуго одржали у употреби, и у
теорији и у пракси, као што је то појам демократије. Више од два миленијума употребе, па и
злоупотребе појма демократија учинили су да је тај појам постао контроверзан,
двосмислен,
недоречен,
неодређен,
дифузан,
па
и
конфузан.
Како истиче, Х. Ласки, за неке је демократија облик владе, а за неке начин друштвеног живљења и
односа у друштву. У сваком случају овај широк појам, скреће пажњу на значај и деловање многих
фактора демократије који нису у ужем кругу политичких начела, институција и процедура. Сличне
разлике у оценама вредности демократије као облика политичке владавине могу се наћи
у
делима
новијих
и
савремених
мислилаца.
Џеферсон је истицао да се свака владавина дегенерише, ако је поверена само онима који
народом владају и да је једини поуздани носилац власти народ, који ваља и образовати за
демократију.
Винстон Черчил и Нехру су мислили да је демократија добар облик владе, само зато што је
демократија мање лоша од свих других облика који се с времена на време опробавају.
Појам демократија обухвата неке битне елементе који су општи и трајни, као што су: народ,
слобода, власт, држава, друштво, уређење; као и додатне елементе који су променљиви и зависе од
времена у коме се јавља и дефинише актуелан тип демократије.
2
