SEMINARSKI RAD:
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
SADRŽAJ
1. UVOD
2. UPRAVLJANJE LJUDSKIM REURSIMA
3. PROJECT MENAGMENT
4. PROBLEMI U REALIZACIJI PROJEKTA
5. REŠENJE ZA UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
6. ZAKLJUCAK
7. LITERATURA
2
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
Novi zakoni savremenog tržišnog poslovanja su pred kompanije koje žele da opstanu
na tržištu postavili uslove većeg i bolje korišćenja svih postojećih kapaciteta. Jedan od njih su
svakako i ljudski resursi. „Veza” kao fenomen i način dolaska do zaposlenih, ako nije
bazirana na realnim kapacitetima preporučene osobe, postaje deo prošlosti. Ipak, proces
selekcije kandidata i oblast upravljanja ljudskim resursima su tek odnedavno dobili svoje
pravo značenje i značaj. Tokom devedesetih i do kraja devedesetih je oblast upravljanja
ljudskim resursima bila slabo razvijena u našoj zemlji. Ne zbog toga što nije postojala
potreba, već su ljudi bili previše zaokupljeni krizom u društvu, te nisu mogli da posvete
pažnju najvažnijem resursu jedne firme a to su – kvalitetni kadrovi. Posle promena koje su se
dogodile, krenuo je duh evropske integracije i približavanja standarda poslovanja u našoj
zemlji evropskim. Poslovni ljudi su shvatili da moraju da unesu i ubace u poslovnu strategiju i
oblast upravljanja ljudskim resursima. To je značilo da mnogo više pažnje treba posvećivati
ljudima, počev od samog izbora kadrova, njihovog daljeg usavršavanja i dalje karijere, sa
najbitnijim ciljem – zapošljavanjem kvalitetnih ljudi.
Upravljanje znanjem je danas naširoko poznat pojam i praktikuje se u mnogim
organizacijama, a korisno je pogledati unatrag u prošlost na ovaj "stari", ali i novi pojam i
videti kako su se delovi tog područja razvijali. Upravljanje znanjem kao i svaki sastav ima
svoju vrednost kako u prošlosti tako i u sadašnjosti, ta njegova kombinacija s novim idejama
"koje su svi ionako znali" ljudima koji ga koriste daje mogućnost novog pogleda na stvari.
Dok se istražuju nove profitabilne mogućnosti da yamene postojeće usluge kojima ističe
mogućnost eksploatacije novima, činjenica je da upravljanje znanjem odgovor na stvarne
socijalne i ekonomske trendove: globalizaciju, svuda – prisutnu informatizaciju i centralistički
pogled na znanje koje ima organizacija.
Globalizacija je najočigledniji i najjasniji krivac. Kompleksnost i obim globalne trgovine,
količina globalnih učesnika, proizvoda i distribucijskih kanala je veća nego ikada. Ubrzanje
svih elemenata globalne trgovine, uglavnom zbog informacijske tehnologije, i opadanje
centraliziranih ekonomija stvorili su pravu pomamu unutar organizacija koje pokušavaju što
brže na tržištu ponuditi nove proizvode i usluge i na što širem tržištu. Ova situacija globalnih
raymera dovodi organizaciju pred pitanje "šta zna ?", "ko zna ?" i "šta ne zna, a trebala bi
znati ?".
4
