Principi
prve
pomo
ć
i
UVOD
Prvu pomo
ć
,na mestu nesre
ć
e,
ukazuje svako lice koje raspolaže
znanjima o pružanju prve pomo
ć
i.
U obimu prve pomo
ć
i nema razlike
u pomo
ć
i koju bude pružio
uvežani spasilac,laik,sru
č
no lice
koji bi se (slu
č
ajno i neopremljen)
našao kraj unesre
ć
enog lica.
U prvim trenucima nakon nesre
ć
e,povre
đ
eni ostaju prepušteni samom
sebi.Opravdane su težnje da svaki pojedinac bude osposobljen da prvu
pomo
ć
ukaže kao samopomo
ć
,da unesre
ć
ena lica budu u mogu
ć
nosti
da prvu pomo
ć
me
đ
usobno ukažu kao uzajamnu pomo
ć
,a da
spasilac,uvek kada to situacija dozvoljava, ostvaruje maksimalnu
saradnju sa unesre
ć
enim licem pri ukazivanju prve pomo
ć
i.
Suštinski cilj prve pomo
ć
i jeste:
sa
č
uvati život i zdravlje
unesre
ć
enog ili obolelog lica!
U prvom planu uvek je stanje povre
đ
enog ili obolelog lica (p/o)!
Same povrede ostaju u drugom planu.Neophodno je da p/o do
odgovaraju
ć
e zdravstvene ustanove stigne u što boljem stanju, a ne
sa perfektno zbrinutim povredama.
Prividna smrt, krvavljenje, gubitak svesti i sva druga stanja koja p/o
neposredno ugrožavaju život, zahtevaju brzu, trenutnu akciju spasioca
(osnovni uslov-uvežbanost).Spasilac koji u takvim situacijama misli, a
ne radi, nije savladao veštinu ukazivanja prve pomo
ć
i.
Ostale povrede (rane.prelomi...) zahtevaju smišljen, oprezan i
metodi
č
an rad spasioca (osnovni uslov su znanje i
domišljatost).Spasilac koji zbrinjavaju
ć
i ovakve povrede, radi a ne
misli, nije savladao veštinu ukazivanja prve pomo
ć
i.
Brojni medicinski stru
č
njaci tvrde da je ispravna i blagovremeno
pružena prva pomo
ć
na mestu udesa
č
esto presudna za preživljavanje
p/o osobe,odnosno za uspeh njenog le
č
enja i rehabilatacije.Takva
pomo
ć
smanjuje smrtnost u udesima
č
ak za 10-15%.Upravo stoga,
poznavanje prve pomo
ć
i jeste sastavni deo zdravstvene i opšte kulture
svakog
č
oveka! Pritom, posedovanje znanja i veštine u pružanju prve
pomo
ć
i mora da bude propra
ć
eno i sposobnostima brze procene svih
relativnih okolnosti, odnosno sposobnosti racionalnog delovanja i
svrsishodne trijaže p/o lica.Neobu
č
enost, neuvežbanost,nesmotrenost,
- 2 -
Anatomija
č
oveka
Ljudsko telo sastavljeno je od
odre
đ
enog broja sistema organa, i
svaki od njih ima specifi
č
nu ulogu
u organizmu.Na
č
in funkcionisanja
induvidualnih organa izu
č
ava se
posebnom naukom koja se zove
fiziologija.
Veoma je vazno, za spasioca koji
pruža prvu pomo
ć
, da poznaje
na
č
in osnovnog funkcionisanja
velikih sistema organa.Poznavanje
ljudske anatomije pomo
ć
i
ć
e
spasiocu da prepozna odre
đ
ene
simptome i da adekvatno pruži
prvu pomo
ć
.
U ljudskom organizmu postoje
deset (10) anatomskih sistema
organa, a poznavanje nekih je
važnije pri pružanju prve
pomo
ć
i.U ovom delu
ć
ete se
upoznati sa sistemima organa, od
zna
č
aja pri pružanju prve pomo
ć
i.
Nervni sistem
Nervni sistem je podeljen na dva glavna dela,
Centralni nervni sistem (CNS)
i na
Periferni
nervni sistem.
U Centralni nervni sistem ubrajamo
mozak
, koji se
nalazi u lobanjskoj duplji, i
ki
č
menu moždinu
, koja
je u celini smeštena u ki
č
menom kanalu.Ovo je m
u organizmu gde se kontrolišu i nalaze centri za sve
funkcije u ljudskom organizmu.Mozak reguliše sve
funkcije u organizmu, uklju
č
uju
ć
i respiratorni i
kardiovaskularni sistem. Motorni i senzitivni nervi, koji
omogu
č
avaju kretanje, poznati su kao Periferni Nervni
esto
- 4 -
Sistem, ove funkcije kontrolisane su od strane mozga.Na neke delove
perifernog nervnog sistema mozak nema nikakvog uticaja, ti delovi
nervnog sistema nazivaju se Autonomni nervni sistem.Disanje je
fiziološka funkcija koja se nalazi pod kontrolom ovog nervnog sistema.
Kardiovaskularni sistem
U kardiovaskularni sistem ubrajamo
srce
,
krvne
sudove
i
krv.
Srce je pumpa koja omogu
ć
ava cirkulaciju krvi po
č
itavom organizmu.Glavni krvni sudovi su
arterije
, one
odnose krv iz srca po
č
itavom organizmu, i
vene
, koje vra
ć
aju krv iz
organizma do srca.Postoje i manji krvni sudovi kao što su
arteriole,venule i kapilari koji su naj
č
eš
ć
e smešteni u ekstremitetima i
nalaze se blizu kože.
Krv ima važnu ulogu u transportu kiseonika iz respiratornog sisteme
do
č
elija po
č
itavom organizmu.Krv tako
đ
e vrši transport
še
č
era,proteina,hormona i drugih supstanci po celom
organizmu, koje telo koristi i eliminiše.
Kako srce pumpa krv po
č
itavom telu, puls možemo
osetiti na pojedinim mestima tela, svaki otkucaj srca
odgovara ritmu pulsa.Od zavisnosti od uzrasta
,zdravstvenog stanja i konstitucije
č
oveka srce u
proseku napravi 60 do 100 otkucaja u
minuti.Najbolja mesta na koji se puls može palpirati
su karotidna arterija koja se nalazi na vratu i
radijalna arterija koja se nalazi na gornjim ekstremitetima
(rukama).Pritisak koji krv vrši na arterije zove arterijski krvni pritisak,
i normalne vrednosti kod prose
č
nog
č
oveka iznose, sistolni (gornji)
120-140 mmHg;a dijastolni (donji) 60-80 mmHg.
Poznavanje ta
č
aka na ljudskom telu ,na koji se može palpirati puls je
od izuzetnog zna
č
aja za spasioca koji pruža prvu pomo
ć
(
više opisano
u Ta
č
kama digitalne kompresije
).Ponekad kod teških povreda puls se
može jedva opipati tako da spasilac mora da zapaža i druge znakove
cirkulacije kao što su boja,temperatura kože itd.
- 5 -
Urinarni sistem
Urinarni sistem je od velikog zna
č
aja u organizmu jer se uz
pomo
ć
njega iz tela eliminišu sve štetne materije iz
tela.Urinarnom sistemu pripadaju
bubrezi
i
urinarni
trakt.
U trenutku kada urinarni sistem po
č
inje da propada
(naru
č
ito bubrezi ) dolazi do stanja u organizmu kada
e nisu u stanju da prera
đ
uju krv i eliminišu štetne mate
iz organizma, tada osoba mora i
ć
i na hemodijalizi ili dijalizu,gde se u
pomo
ć
aparata krv prera
đ
uje na vešta
č
ki na
č
in.
bubrezi viš
rije
z
Endokrini sistem
U endokrini sistem ubrajamo sve organe i žlezde koje stvaraju
hormone ,supstance uz
č
iju pomo
ć
se odvijaju pojedine funkcije u
organizmu.Na primer pankreas , lu
č
i insulin veoma važan hormon koji
reguliše koncentraciju glukoze (še
č
era) u krvi.
Reproduktivni sistem
Kod žena to su ovarijumi (jajnici), kod muškaraca testisi.
Reproduktivni sistem kod žena ubrajamo jajnike koji stvaraju jajne
č
elije, zatim uterus (matericu),gde oplo
đ
ena jajna
č
elija se usa
đ
uje u
zid materice i dolazi do razvoja ploda,i vagina.Reproduktivni sistem
kod muškaraca ubrajamo testise, koji proizvode spermatozoide, i
penis.
- 7 -
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
