REPUBLIKA SRBIJA
MAŠINSKI FAKULTET
UNIVERZITET U BEOGRADU
ESEJ
Predmet:OSNOVI SOCIOLOGIJE I EKONOMIJE
Tema:SRBIJA U VIHORU EKONOMSKE GLOBALIZACIJE I
SVETSKE KRIZE
Mentor: Student:
prof. Nikola Dondur Aleksandar Knežević 220-14
Filip Ljuština 262-14
Sava Kostić 234-14
Beograd,2015.
I SADRŽAJ
1. Izloženost domaćeg finansijskog sistema aktuelnoj krizi
2. Efekti svetske finansijske krize na nacionalnu privredu
3. Depresijacija u Srbiji
4. Ekonomska pozicija Srbije u uslovima globalne krize
5. Globalizacija
6. Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji
7. Zaključak
2
S druge strane postoje i ohrabrujuće činjenice. Nalazi izveštaja o poslovanju bankarskog
sektora u Srbiji u trećem kvartalu 2008. godine, ukazuju da je nacionalni bankarski sektor u
proces eskalacije svetske finansijske krize ušao relativno zdrav. Banke u Srbiji nisu bile
izložene kontaminiranim kreditima niti su kreditni plasmani bili izloženi visokom stepenu
rizika.
U poređenju sa zemljama u okruženju, banke u Srbiji su kao izvor finansiranja kreditne
aktivnosti najviše koristile dokapitalizaciju, budući da su prudencijalnim merama Narodne
banke obavezane na usklađivanje stanja bruto plasmana stanovništvu sa osnovnim kapitalom
(prema važećoj regulativi, taj racio iznosi 150%). Mada su ove mere prvenstveno bile
usmerene na ograničavanje prekomernog zaduživanja stanovništva, u novonastalim kriznim
uslovima su bile više nego dobrodošle jer visok nivo kapitala bankama obezbeđuje otpornost
na šokove. Otuda je jedan od osnovnih vidova podrške vlada pojedinih država likvidnosti
finansijskih institucija upravo kupovina akcija i jačanje kapitalne baze.
Ipak, efekti finansijske krize su vidni. Ono što je očigledna posledica jeste usporavanje
kreditne aktivnosti u Srbiji. Opšte nepoverenje na svetskom finansijskom tržištu, koje se
ogleda u smanjenoj raspoloživosti sredstava finansiranja, rastu kamatnih stopa i rastu premije
rizika, imaće za posledicu otežan pristup kreditima u narednom periodu. Smanjena likvidnost
matičnih banaka uticaće i na deviznu likvidnost domaćih banaka, budući da je dotok
inostranih sredstava finansiranja ograničen. Više kamatne stope na svetskom tržištu uticaće da
se preduzeća manje direktno zadužuju u inostranstvu.
Period kreditne ekspanzije u Srbiji, koji je trajao otprilike dve godine i sa kojim se centralna
banka borila različitim merama monetarne politike i prudencijalne kontrole, izgleda da je
eskalacijom svetske finanisjke krize okončan. Zahvaljujući povećanom stepenu restriktivnosti
monetarne politike u zemlji, kao i brojnim merama prudencijalnog karaktera, kreditna
aktivnost banaka, naročito prema stanovništvu, već je izvesno vreme usporena. Banke su
prestale da inostrane izvore sredstava koriste kao dominantan izvor finansiranja i
preorijentisale su se na prikupljanje domaće štednje. Radi izbegavanja izdvajanja devizne
obavezne rezerve, banke su klijente direktno usmeravale na zaduživanje u inostranstvu.
Međutim, zbog pogoršavanja uslova zaduživanja preduzeća u inostranstvu, primetan je trend
kanalisanja kreditnih zahteva ka bankama čiji je depozitni potencijal dominantno oslonjen na
domaću štednju.
2. Efekti svetske finansijske krize na nacionalnu privredu
Svetska finansijska kriza je dovela do pada likvidnosti, odnosno redukovanja kreditnih
plasmana. Otežan pristup finansijskim sredstvima znači manje investicija, što će se dalje
odraziti na pad privredne aktivnosti i pad svetske tražnje.
Redukovanje kreditnih plasmana, pad cena sirovina, usporavanje izvoza i privredne
aktivnosti svakako neće pospešivati inflatorni pritisak. Međutim, s druge strane odlučujući
faktor koji doprinosi inflaciji jeste depresijacija valute. Kao što je apresijacija posledica
visokih kapitalnih priliva, isto tako se depresijacija javlja prilikom zastoja priliva.
Izloženost depresijaciji imaju sve zemlje koje beleže visok trgovinski deficit i visok nivo
spoljnog duga. Problem predstavlja struktura spoljnog duga u kome dominantno učešće
ima privatni dug koji je značajno viši od raspoloživih deviznih rezervi. Dalje, najveću
4
