Geografski fakultet
Univerzitet u Beogradu
SEMINARSKI RAD
Migracije I socijalna distribucija usled ekoloških
hazarda
Beograd, maj 2010. Godine
Uvod
Migracije predstavljaju mehanicko kretanje stanovnistva cije su osnovne komponente imigracija
(useljavanje) i emigracija (iseljavanje) i podrazumeva sve promene mesta stalnog stanovanja
koje moze biti trajnog ili privremenog karaktera na vecu ili manju udaljenost unutar ili preko
administrativnih granica. Migracije mogu biti trajne ili privremene a sa aspekta drzavne
pripadnosti spoljne ili unutrasnje. Spoljne migracije predstavljaju pokretljivost stanovnistva van
drzavnih granica i dele se na kontinentalne i interkontinentalne. Unutrasnje migracije
predstavljaju kretanje stanovnistva unutar zemlje i one se mogu klasifikovati na lokalne,
medjuoblasne i medjurepublicke. Spoljna i unutrasnja kretanja mogu biti stalna ili privremena.
Migracije se cesto dele na relaciju selo-grad ili obrnuto, grad-selo i mogu biti dobrovoljne,
prinudne, violentne ( kad je migracija organizovana od strane nelegalne sile, etnicko
ciscenje,gradjanski ratovi), organizovane i stihijske (grad-selo).
U literaturi o migracijama i njihovim uzrocima cesto se vode rasprave o tome da li su promene
zivotne sredine uzrok masovnih migracija ili obratno tj da li su promene zivotne sredine nastale
kao posledica migracija. Ako se prihvata promena zivotne sredine (te promene najcesce nastaju
usled antropogenih aktivnosti) kao faktor pokretanja migracija onda se javljaju dva oblika
pomeranja stanovnistva kao i dva termina za stanovnistvo u pokretu.
Prvi oblik kretanja predstavlja migraciju stanovnistva koje je prinudjeno da napusti svoju
primarnu teritoriju dok drugi oblik obuhvata stanovnistvo koje dobrovoljno napusta svoj dom tj
pre nego sto uslovi stanovanja na podrucju postanu nepovoljni (moze se reci da ovaj tip
migracije predstavlja deo resenja a ne problem). Za svaku vrstu migracije vezan je jedan tip
stanovnistva. Za prvu situaciju su vezane ekoloske izbeglice a za drugu migranti.
Ekološke izbeglice podrazumevaju ljude koji su primorani da napuste svoje mesto življenja,
trajno ili privremeno zbog nedostatka prirodnih resursa ili promene ekoloških faktora koji
ugrožavaju njihovu egzistenciju i ozbiljno utiču na kvalitet njihovog života.
Ekoloske izbeglice se dalje dele na 3 kategorije:
1. stanovnistvo koje je primorano da privremeno napusti svoje stanovnistvo usled prirodnih ili
antropogenih nepogoda (zemljotresi, cunami, vulkanske aktivnosti, klizista, suse, poplave).
2. stanovnistvo koje je primorano da se trajno raseli na druge prostore zbog permanentnih
promena uglavnom antropogenog porekla ( nuklearni akcidenti, izgradjna akumulacija itd.)
3. stanovnistvo koje se trajno ili privremeno seli u potrazi za boljim zivotnim kvalitetom. Cesto
se desava usled preterane ispase i crpljenja resursa
Kada se govori o migraciji kao posledici prirodnih i antropogenih nepogoda, ona se cesto odvija
unutar zemlje.
