ВЕШТИЦА У НАШЕМ НАРОДНОМ ВЕРОВАЊУ И
ПРЕДАЊУ
-ИЗ КЊИГЕ ТИХОМИРА ЂОРЂЕВИЋА
-за вештицу у нашем народном веровању постоји много различитих имена:
вештица, вјештица, виштица (Славонија)
вештерка (Крушевски срез), вештичина (Соко Бања)
орбуља (Војводина)
цоперница, цопрница (Хрватска)
штрига, штринга (Хвар и Брач)
сркача, поткованица (Васојевићи)
коњобарка (Срем)
-у неким местима се избегавало да вештицу у кући или пред децом зову по имену,
па се зато употребљавао назив „окаменица“ или „кума“. Вештицу ословљавају са
„окаменица“ они који желе да је прокуну и тако отерају од себе, а они који
вештицу ословљавају са „кума“ желе да јој се додворе, како их она не би мучила
-понекад се вештица не сме назвати никаквим именом, па се за њу у том случају
каже „тамо нека“
УОПШТЕНО
-у једењу срца се уочава аналогија са деловањем вампира. По Миленку
Бодирогићу, првобитне вештице (правештице) су биле сличне
вампирима по томе што су прво морале умрети да би постале вештице
и по томе што су се храниле крвљу, то јест, органу који у себи има
највише крви
-вештице могу деловати и на друге начине; Милан Милићевић у књизи
„Српски етнографски зборник“ описује вештице са острва Брача и
Хвара као жене којима душа ноћу излази из тела, лута по селу, једе
маст, сир и изварку које после повраћа око кућа, по авлијама и гувнима
-за различита места се везују различита веровања о томе како вештице
настају. Вештица може постати:
•
жена које је зачета у „зли час“, тј. уочи неког великог празника или на
један од 12 великих петака у години (Херцеговина)
•
жена рођена у последњој четврти месеца (Хрватска). Рађање у
последњој четвти месеца се увек сматра за нешто негативно. Ако се
мушко дете роди у последњој четврти месеца оно постаје вукодлак.
•
жена која је научила „дјавољу шерту“ од неке друге вештице
•
жене које немају веру у Бога, или жене које су обећале душу
Сатани (Далмација)
КАКО ВЕШТИЦЕ НАСТАЈУ?
•
скривених шесторо деце Адама и Еве (Славонија); “Колико
видљиви, толико невидљиви”
